Енес Халиловић, писац: НИСАМ ЖЕЛЕО ДА ЦЕЛОГ ЖИВОТА ПИШЕМ ЈЕДНУ ТЕ ИСТУ КЊИГУ

ДА ЈЕ песник, приповедач драмски писац из Новог Пазара Енес Халиловић (1977) достојан добитник Велике награде "Иво Андрић", не мисле само чланови жирија за доделу овог престижног признања Андрићевог института у Вишеграду. Доиста, тешко је наћи свестранијег, писца раскошнијег дара и разноврснијег опуса, који нас је (како је у образложењу навео и жири) давно свикао да нас са сваком новом књигом изненађује - жанровским искорацима, необичношћу мотива, уметничким поступком... Тешко је, такође, наћи писца који годинама, деценијама, доследно - седи и пише, не бавећи се сувише стварима које са писањем немају везе. "Писао сам док други спавају, спавао док други раде/ Данас, као и увек, пишем док други спавају. волим смокву и маслину. замишљам рај", почетни су и завршни стихови Енесове песме насловљене "Биографија", и његова најкраћа, а најтачнија, (ауто)биографија.

Лагуна/Матија Крстић

Збирка "Секвоја" (Културни центар Новог Сада) донела му је велику награду која носи Андрићево име, а та се поетска књига невелика обимом а огромна садржајем (и насловом) завршава - смрћу, тачније песничким размишљањем о њој. А (опет како и жири наводи) - без размишљања о смрти, на један творачки начин, ко год да је мислилац, нема егзистенције.

"И како импозантна секвоја расте у два правца, тако расте и Халиловићева збирка чији садржајно, стилски, значењски и језички витални слојеви унутрашњости пулсирају производећи младице, са сваким новим читаоцем, односно са изложеношћу светлости сваког новог ока", речено је у образложењу одлуке о Великој награди "Иво Андрић" - одлуке која се завршава речима: "У тој тачки симбол секвоје ипак јесте питање егзистенције, као што то јесте и велика поезија која се по њој зове".

о И овог пута вам је поезија донела признање са именом једног од највећих наших (прозних) писаца, нобеловца приде - као што је уосталом било и са Мешином наградом. Значи ли то да сте управо као песник остварили највише домете?

- Не могу рећи да сам као песник створио боља дела него као прозаист. Не желим да упоређујем песме, приповетке и романе које сам написао. Не размишљам о томе где сам дао више... Нормално је да неки читаоци предност дају мојим романима, а неки предност дају мојим стиховима, али свако има право на утисак. За мене постоји само једно питање - шта писати? Не рамишљам много о књигама које сам написао. Прво што сам написао са 15 година била је песма, али - преискрен да будем - ја и не правим разлику између поезије и прозе. Има ли добре прозе без поетских елемената? Има ли поезије без наративног? Чак ни неки први песник који је говорио можда поред ватре није знао да ли пева или приповеда.

о Откуд секвоја, која иако јесте изузетно снажан мотив и метафора па и "јунакиња" литературе, није толико блиска нама с ових простора? Ако бисте морали да сажмете - које је значење ове ваше секвоје?

- Секвоја је за мене и опсесија и симбол, и тема и начин да се промишља егзистенција као филозофски појам. Трајати у времену, постојати, сведочити. Бити саврменик толиких људи у прошлости. Секвоја расте и ка небу и кроз земљу, дакле у два правца, као што поезија обухвата и прошлост и тежи будућности.

о Док је ваш последњи роман носио поднаслов "Голдбахова хипотеза", у овој најновијој и награђеној збирци песама као поднаслов стоји паралелопипед. Како то значење секвоје, својим употпуњује "геометријски" поднаслов књиге?

- Књига "Секвоја" је замисао тродимензионалности, искошене коцке. Волим да се играм појмовима математике и геометрије. Нису песме ту само да би биле појединачне игре, јер и књига може као форма бити игра. Понекад структура појма носи суштину тог истог појма.

о Из чега је ова ваша секвоја почела да се рађа, из ког семена? Да ли је постојао неки редослед којим су се низале песме и ваља ли се неког реда држати при читању?

- Док сам радио на књизи имао сам радни наслов - двојства, јер сам опазио да једна песма има са другом некакав однос - као да се гледају кроз огледало, једна другој бивају замајац иако једна од друге не зависе. Тако су и нанизане од почетка до краја, гледају се, у две колоне. Као што светлост кроз призму пролази и промени угао, тако се и од парне песме до парне песме значење помера или поглед на одређени појам.

о Слажете ли се са критичарима да је шифра песма у овој збирци "Триплет", те да она једина остаје изван пара? Да ли је и за вас она посебно значајна?

- Рекао бих да је "Триплет" песма која нема парну песму. Она је сама и указује на тродимензионалност, а по позицији указује на искошеност што је и приметила Драгана Николић, наша изврсна дизајнерка, која је на корицама дала игру форме. Та песма се може читати у три низа, само непарни стихови, само парни и сви стихови. Три песме су у њој, како јој име каже три плетења.

о Недовршеност закључне песме "Нешто као поговор" - која би се могла читати и као наставак претходне, "Биографија", буди одређену језу у читаоцу који бива позван да доврши песму вешћу о смрти песника. Која је била ваша намера?

- Владимир Холан је рекао да песника не може објаснити ништа, чак ни његова смрт. Иако је Холан један од мојих омиљених песника, не слажем се са њим, јер мислим да песника понекад објашњава његова смрт, што сам и навео примерима у строфама те песме. Читаоци су сведоци и понекад могу на крајевима неких песника прочитати њихове почетке или њихове животе.

о Да ли ће овај повратак поезији остати кратак инцидент, јесте ли већ наставили са писањем прозе "док други спавају"?

- Поезијом се одмарам од прозе, прозом се одмарам од поезије. Бележим, скицирам, мислим литературу. Ја сам песник који има поверења у поезију. Погледајте, књижевност није исцрпљена. Поезија траје и има нова значења, а сведоци смо да многи појмови као да су дошли до лимита. Ја не могу више да гледам кошарку или фудбал, јер као да је све већ виђено. Зашто бих гледао многе намештене мечеве или да гледам завршнице које су већ виђене. Сви који играју видео-игре одједном се уморе и баце их, јер те ствари воде у засићење. Поезија се обнавља из века у век као лишће на дрвету из године у годину.

о Да ли теме, мотиви, приче сами бирају форму и жанр кроз који ће се исказати најјасније и најефектније? Јесу ли, у тако шароликом опусу, сви "експерименти" били задовољавајуће успешни?

- Експеримент је велика животна драж, ја сам експериментисао речима. Нека други оцењују какве су те форме биле. Нисам желео да целог живота пишем једну те исту књигу. Једна до друге, поређане су као зрна пшенице на истом класу, сличне, а ипак засебне.

Уметност и јесте комуникација

о ПОЗНАЈЕТЕ ли стваралаштво Сандра Веронезија, добитника Велике награде "Иво Андрић" за животно дело, који ће признање понети када и ви, на Видовдан? Налазите ли ма какву копчу између свог и његовог стваралаштва?

- Ово је разлог више да се упознам са делом колеге из Фиренце. Жири је нашао везу коју уметност пружа, од колибрија, најмање птице, до секвоје као највећег дрвета. Уметност у бити јесте комуникација којом се на различите начине доводе у везу наизглед неповезиве ствари. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације