СВЕТИ САВА И ДОМЕНТИЈАН: Међународна научна конференција о првом српском књижевном класику у Нишу и Студеници

ПРВА међународна научна конференција о првом српском књижевном класику, монаху из 13. века Доментијану, ученику, сапутнику и хагиографу Светога Саве биће одржана у Нишу и Студеници од 26. до 28. маја ове године.

Privatna arhiva

Организатори конференције, Центар за црквене студије и Универзитет у Нишу, сазивањем овог скупа, изузетног и по местима одржавања и избору учесника, тема и пратећег програма, направили су историјски искорак у проучавању српске културе.

Конференција ће бити свечано отворена у петак, 26. маја, у Великој сали Универзитета у Нишу, а поздравне беседе одржаће епископ нишки Арсеније, проф. др Драган Денић, проректор Универзитета у Нишу и проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије.

Пре почетка конференције професору Александру Наумову биће уручен орден Светог цара Константина - признање Српске православне цркве, а пленарна излагања имаће проф. др Бранислав Тодић на тему “Када је и како установљен култ Светог Саве” и проф др Анатолиј Аркадјевич Турилов из Москве са темом: “Житије Светог Саве у минијатурама руских историјских рукописа од друге половине до краја 16. века”.

- Ниш као универзитетски град може се први у Србији назвати, из академске и научне перспективе, светосавским градом, пре свега захваљујући чињеници да је на Филозофском факултету уведен, први пут у историји универзитета, посебан предмет о Светом Сави. Поред тога, Центар за црквене студије је пре више од годину дана основао Одељење за светосавске студије, које реализује научни пројекат "Свети Сава у српској духовности и култури". То одељење окупља више од 60 научних радника из земље и иностранства. Велики број њих учествоваће на конференцији "Свети Сава и Доментијан". Све то добија на значају ако имамо у виду да до 2001. године, до оснивања Центра за црквене студије, у овом граду није објављен ниједан научни рад о Светом Сави осим популарних радова, најчешће у периодици – каже проф др Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије.

Privatna arhiva

Ова научна организација је организовањем конференције урадила посао којим су одавно требале да се позабаве српски институти и академије наука.

- Ако је Свети Сава наш први књижевник, онда је Доментијан без дилеме први српски књижевни класик, јер је његово Савино житије наш најсложенији средњовековни текст. То је монументална композиција састављена од мноштва мозаика, чији мали и велики каменчићи стварају велику слику која још није сагледана, јер Доментијан још увек није у потпуности и добро прочитан. О сложености његовог језика, реченице и целог дела сведочи и чињеница да је његово житије последње преведено на савремени српски, јер је било најтежи и највећи изазов. Иако је Доментијан највећи писац православног света у свом времену Срби су га запоставили. Разлози су формални и апсурдни: он је био обичан монах коме се не зна се година рођења, ни упокојења, као архијерејима, а ми робујемо датумима за обележавање пригодних јубилеја, уместо да посматрамо дела. Скромни Доментијан је био од оних који су себе називали “последњим и најндостојнијим”, иако су на плану књижевности и уметности најзначајнији - каже проф др Бојовић.

Privatna arhiva

Центар за црквене студије и Филозофски факултет у Нишу одлучили су да прекину дугу праксу чекања на датуме за обележавање Доментијановог јубилеја, јер њих нема и организовали су међународну конференцију која ће померити границе познавања и разумевања српске прошлости и културе.

- Доментијаново дело заслужује непрестано проучавање и организовање домаћих и меународних скупова. Његово житије сваким шчитавањем открива нешто ново. Он нам предсатвља Саву као узор, али говори и о Савином “савршеном народу” што је јеванђељски израз, али не смислу етничке заједнице већ верујућег народа. Он не ствара само слику српског архиепископа, већ и његовог народа. Та друга слика је понекад доминантна и примарна у односу на слику главног јунака као “другог Јакова” и “другог Израиља”. Доментијаново житије је колективни портрет српског народа као “новог Израиља” - наглашава др Бојовић.

ПРАВОСЛАВНА НАУЧНА ЕЛИТА

РАДНИ део конференције одвијаће се 26. маја у нишкој Богословији Светог Кирила и Методија, метоху Хиландара, где ће радове представити врхунски домаћи и страни научници, чланови института и професори универзитета међу којима су Виктор Савић, Марија Владимировна Корогодина, Борис Стојковски, Драгољуб Марјановић, Александар Наумов, Георгиос Нектариос Лоис, Јелена Дабић, Дејан Дошлић, Здравко Кнев, Зоран Кинђић, Ружица Левушкина, Ирина Владимировна Бугаева,Јоанис Каминис, Синиша Мишић, Игор Калиганов , Радивој Радић, Љиљана Јухас Георгиевска, Марија Копривица, Зорица Витић, Влада Станковић, Атанасије Атанасијадис... Конференција ће се 27. маја преселити у манастир Студеницу где ће говорити и Сергеј Темчин, Татјана Суботин Голубовић, Игор Зиројевић, Татјана Димитрова Иванова...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације