"РЕЗ-ЛИНИЈА- ОТИСАК" У МСУБ: Уочи празника рада на изложби ангажоване уметности

КАО трећа изложба којом ове године Музеј савремене уметности открива своју богату баштину (после скулптура Олге Јанчић и дела из колекције, под именом "Град: место идентитета"), поставка "Рез-линија-отисак" бави се друштвеним ангажманом уметника, пре готово једног века и сада.

Фото МСУБ, Бојана Јањић

Кустосима Мишели Блануши и Мирославу Карићу као полазиште су послужиле графике настале између два светска рата у Краљевини Југославији, чији су аутори препознали потенцијал и снагу овог медија за директан критички исказ о друштвено-политичкој реалности, као и за брзо ширење (углавном левичарских) идеја. А онда су позвали савремене ствараоце да наставе ту идеју и настала је поставка са око 100 радова, у дијалогу.

Фото МСУБ, Бојана Јањић

- Промишљање тренутка у коме живимо, друштво у коме се дешавају политичке, економске и разне друге промене, позиција појединца у томе, теме су актуелне и пре сто година и данас - истиче, за "Вечерње новости", Мишела Блануша. - Ангажман аутора из тридесетих година, њихова идеолошка позиција, ставови, начин борбе, ширење идеја, поклапају се са оним што се ради и данас, с тим што су се између два рата превасходно изражавали кроз графику, док савремени ствараоци, који су заступљени на изложби, користе и друге медије - перформанс, инсталације, објекте, аквареле, цртеже, видео-радове, фото-документацију...

Фото МСУБ, Бојана Јањић

Описујући свакодневицу градског и сеоског становништва, нехумане и тешке услове живота и рада, као и борбу за егзистенцију, у освит Другог светског рата, објашњава Блануша, уметници су радили својеврсне романе у сликама:

- Почевши од чувеног "Крвавог злата" Ђорђа Андрејевића Куна, преко "Људи са Сене" и "Цветова маште" Марјана Детонија, до "Тамних варијација" Антуна Зупе. Ту су и мапе "Земља" Пиве Караматијевића, "Предграђе" Максима Седеја, "Метро" Сергија Глумца, збирка "Грађевина" Бранислава Стојановића, и "16 линореза" Отона Постружника. Била је то њихова уметничка борба за бољи положај човека у друштву - закључује саговорница.

Дијалог између историјског и савременог, као повлачење паралеле са временом уочи Другог светског рата, за Мирослава Карића посебно је било узбудљиво, с обзиром на то да смо суочени са глобалном кризом (могућим ратом), али и класним раслојавањима, неповољним, неизвесним условима рада и тешким положајем радништва.

Фото МСУБ, Бојана Јањић

- На свакодневном нивоу сусрећемо се са последицама неолиберализма, а иако су околности измењене од пре 90 година, једнако је бременит историјски тренутак - сматра Карић, и додаје да је свако од савремених аутора на то реаговао. - Тако је цртачку инсталацију са, између осталог и призорима везаним са почетак пандемије, Синиша Илић инкорпорирао у Детонијеве "Цветове маште", који су метафора за ужасе рата. Удружење "Курс", надовезујући се на линорезе Постружника и новелу "Вести из нигдине" Вилијама Мориса, отвара тему претеће милитаризације друштва. Владан Јеремић и Рена Редле представили су интервенције у јавним просторима, које су радили у Загребу, Тирани и Норвешкој, па је део поставке и објекат коришћен на протестима против рушења националног позоришта у Албанији.

Међу најчешћим темама је, открива Карић, трансформација града под налетом капитала:

- Једини графичар, Никола Радосављевић, направио је више од хиљаду отисака, кућних бројева, зграда које су срушене, нестале... Те мале приватне историје прогутали су велики историјски ломови и велики новац. На сличну тему је и рад Милице Ружичић "Стамбено питање", прича о положају и статусу радника који граде стамбено-пословне центре, а себи не могу да обезбеде ни близу тако луксузан животни протор. А то покреће и многе друге теме: улажење у дужничко ропство подизањем кредита, приче о извршитељима, одузимању станова, бескућништву...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације