У ВЕЧНОМ КРУГУ ЖИВОТА: О књизи др арх. Драгане Миловановић посвећеној споменичкој архитектури Богдана Богдановића

ГОВОРИТИ о Богдану Богдановићу као градитељу а притом не споменути Богдана Богдановића као писца, филозофа, скулптора... готово је немогуће. Чак није ни упутно. Јер, без свега што је део ове комплексне личности, не може се у целости разумети његова архитектура.

Фото промо

Ово тврди др арх. Драгана Миловановић, чија ће књига "На крилима јутра: филозофско-скулпторски опус споменичке архитектуре Богдана Богдановића" бити промовисана вечерас у 18 часова у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић". На београдском Архитектонском факултету ауторка је магистрирала и докторирала, управо под менторством професора Богдановића, а потом блиско сарађивала са њим управо у раду на овом делу.

- Морам да признам да није било нимало лако упознати га и разумети - пише Миловановићева у уводу књиге о професору који јој је временом постао и пријатељ, као и његова супруга Ксенија Атанасијевић Богдановић. - Доза тајанствености која зрачи из сваког камена уграђеног у његову сакралну архитектуру, из сваке речи у његовим бројним књигама, интригира, увлачи вас у један, за наше време и наш систем препознавања стварности, невероватан свет, али свет који је веома близак најдубљим слојевима нашег бића.

Цвет у ЈасеновцуFoto: Фото промо

POGLEDAJ GALERIJU

У богато илустрованој књизи о Богдановићој споменичкој архитектури, у десетак поглавља, ауторка се упустила у потрагу за скривеном суштином деветнаест меморијала, који су настајали још од раних педесетих година 20. века, када је, још као млади стваралац, подигао првенац - "Споменик јеврејским жртвама на Сефардском гробљу у Београду". У књизи су споменици разврстани по типу и времену настанка, а повезује их неколико кључних појмова везаних за овај део креативног опуса неуморног градитеља. Тачније, Миловановићева их сагледава кроз свет архитектонских симбола, које објашњава:

- Категорију коју препознајемо као архитектонски симболички језик чини преплетај речи, бројева ликова,... а тамо где, рецимо, метафора као реч или лик не може да искаже суштину неке космичке појаве или стања постојања, "ускаче" мит са својим алегоријама које досежу до најдубљих слојева наше свести и омогућавају нам да препознамо послату поруку.

Па тако Капију на Сефардском гробљу, која према њеним речима са пуним правом може понети име "На крилима јутра", Милановићева повезује са женским космичким принципом, односно симболиком Богиње мајке, као и симболом отвора за пролаз... А како тврди, већ овај први храм сублимира "огромну енергију, која повезује целокупно Богдановићево градитељско стваралаштво под заједничким мотом: живот је јачи од смрти".

Небеске капије, како даље анализира ауторка књиге, у различитим облицима појављују се и у Светилишту посвећеном српским и албанским партизанима у Косовској Митровици, Споменику жртвама фашизма, у парку борбе и победе у Чачку, Споменику на брдашцу Небраку код речице Попина близу Трстеника. Жена, као Богиња мајка, свештеница, или ритуална плесачица, симболички је присутна у Прилепу, у комплексу посвећеном палим борцима покрета отпора, на Ратничком гробљу у Штипу, као и споменицима код Травника и Бихаћа, и у Лесковцу, Беранама, Вуковару, Сремскиој Митровици, Власитинцу. Мушки принцип, хероја, ратника, полубога, уградио је у Меморијал у Белој цркви, у Адонисов олтар у Интернационалном парку скулптура у Лабину, Споменик погинулим у ратовима за ослобођење од 1804. до 1945. у Књажевцу...

Најпознатији Богдановићев споменик је онај у Јасеновцу, монументални цвет, дрво бесмртности, којим је обележио то место боли, патње и злочина. У овом поглављу Миловановићева наводи речи аутора о том Цвету обећане наде:

- Жртвама које су морале страдати само због етничког, расног, конфесионалног или политичко-филозофског предзнака обећао сам повратак у вечни круг живота - записао је Богдан Богдановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације