Култура

ЈУБИЛЕЈ ВЕЛИКОГ ПИЈАНИСТЕ И КОМПОЗИТОРА СЕРГЕЈА РАХМАЊИНОВА (1873-1943): Отишао из Русије, а Русија из њега - никада

Миљана Краљ

04. 04. 2023. у 17:31 >> 18:45

КАДА је уочи Божића 1917. Сергеј Васиљевич Рахмањинов, са својом женом, њихове две девојчице и нешто мало пртљага, прешао руско-финску границу, осећајући да се никада неће вратити у родну земљу, клекнуо је и пољубио тло.

ЈУБИЛЕЈ ВЕЛИКОГ ПИЈАНИСТЕ И КОМПОЗИТОРА СЕРГЕЈА РАХМАЊИНОВА (1873-1943): Отишао из Русије, а Русија из њега - никада

Великом композитору и бравурозном пијанисти тада је било 45 година. Остала је забележено и како је једном рекао:

- Након што сам напустио Русију, изгубио сам жељу да компонујем. Губитком домовине изгубио сам себе.

Јединствени дар овог позног романтичара, коме се ових дана навршила 150. годишњица рођења и осам деценија од смрти, први је препознао Чајковски. Рахмањинов је, између осталог, иза себе оставио четири клавирска концерта (својеврсан тест за врхунско умеће међу пијанистима су посебно "двојка" и "тројка"), три симфоније, две клавирске сонате, три опере, 24 прелудија, више хорских дела, рапсодију на тему Паганинија... Чак 80 одсто овог опуса настало је у Русији, иако је четврт века провео у западној Европи и САД, као емигрант, путујући и свирајући.

POGLEDAJ GALERIJU

Када је стигао у Америку 1918. његов концертни распоред му је био толико захтеван, да је могао да компонује само током лета. Врхунац је била сезона 1922-1923. Између новембра и марта имао је више од 70 наступа. Зарадио је довољно новца да се са породицом настани у Лос Анђелесу. На Беверли хилсу саградио је кућу која је била верна копија његовог дома у Москви.

Страст према брзим колима

МЛАДИ Рахмањинов је показао не само велики дар, већ и морални интегритет: поднео је оставку на место потпредседника Руског музичког друштва, 1912. из протеста што је један од колега отпуштен, зато што је био Јеврејин. Нису га ни касније интересовала звања, па је два пута одбио да води Бостонски симфонијски оркестар. Према Пушкиновој поеми "Цигани", написао је оперу 1892, која се допала музичким зналцима, али не и Толстоју. Писац му је при једном сусрету рекао: "Мрзим вашу музику".

Остало је упамћено и да је премијера његове Прве симфоније доживела дебакл 1897, чему је допринео Глазунов, јер је дириговао пијан. Дело више није извођено за живота Рахмањинова, који је пао у депресију, а излечио се, аутосугестивном терапијом. Његова страст били су и брзи чамци и аутомобили, а у свом комшилуку, први је купио кола.

Рођен је у Семјонову, близу Новгорода, 1. априла 1873. у имућној породици. Родитељи (отац официр, мајка генералова кћи) су били пијанисти аматери, а своје прве часове клавира добио је од своје маме, на њиховом имању у Оњегу. Остала је легенда да су у револуционарном заносу, сељаци после Црвеног октобра, тај клавир бацили кроз прозор. Његове композиторске и извођачке могућности су рано препознате и цењене, па је конзерваторијум похађао прво у Санкт Петербургу, а потом у Москви. Имао је само деветнаест година када је завршио свој Концерт за клавир бр. 1. Данас, Рахмањинов је статистички најчешће извођени руски композитор на свету.

А за живота, био је и један од најславијих пијаниста свога доба. И сигурно извођач са највећим шакама које су обухватале чак 13 интервала. Највише је волео да свира Шопена, Листа и Шумана. Своја дела је ретко изводио, осим Другог клавирског концерта.

Током читавог живота био је Рус, а тек пред смрт је узео америчко држављанство, како би олакшао живот потомцима. Знајући да болује од меланома (рака коже), размишљао о повратку у кући и, кажу, контактирао руску амбасаду. У тестаменту је написао да жели да буде сахрањен у Москви, на гробљу где почивају Скрјабин и Чехов, али то није било могуће због његовог америчког држављанства.

Сведок турбулентне историје

У РУСИЈИ јубилеј Рахмањинова обележавају многобројни оркестри и оперске куће, извођењем и новим тумачењем његових дела, а организују се и симпозијуми, штампају се књиге. Централну државану прославу oрганизује Рахмањинов музеј, на имању "Ивановка", где је проводио лета од 1890. до емиграције. У сарадњи са Руским домом, 150 година од рођења, односно 80 година од смрти, обележио је, крајем минуле седмице и Културни центар Београда, програмом "У времену које нестаје - Сергеј Рахмањинов".

Извођења мање познатих камерних и вокалних дела пратила су предавања, која су јединствени опус композитора тумачила у контексту турбулентних историјских околности у којима је стварао. Јер, Рамањинов је био сведок нестајања једног друштвеног уређења, чије је вредности истрајно наставио да брани, због чега је прошао и драматична лична искуства.

На репертоар последњег концерта, одржаног 17. фебруара 1943. већ озбиљно болестан, уврстио је Шопенов погребни марш. Умро је 28. марта, 1943. четири дана после свог 70 рођендана, у Калифорнији. Сахрањен је у Њујорку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације