ГЛУМАЦ ИСПРАЋЕН СА СЦЕНЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, НА ВЕЧНИ ПОЧИНАК У АЛЕЈИ ЗАСАЛУЖНИХ ГРАЂАНА: Узун Танасије, велики Тасо, хвала ти на свему

МНОШТВО колега, пријатеља и поштовалаца великог глумца Танасија Узуновића, било је 18. марта уз његове најближе на београдском Новом гробљу, испративши глумачку легенду, преминулу 10. марта у 81. години, на вечни починак у Алеји заслужних грађана.

Новости

Обраћајући се "вољеном нашем плавооком Таси", глумица се Ивана Жигон сетила како се још као девојчица питала - "ко је онај који има најузвишеније и најизразитије лице, лице које је тражио театар, које је било тако потребно театру"?

- То си био ти, Тасо. У сваком делу света отимали би се за такво лице, које би требало ући у неку црвену књигу која штити ретке врсте, у црвену књигу позоришта... Али многи, они који имају лица која се не памте, желели су да се не видиш и да не играш. А онда се десило чудо - један човек који је прошао Дахау и научио шта је то неправда, није могао да поднесе такву неправду, одлучио се на преседан у историји позоришта - да призна да има неко ко је бољи и изузетнији од њега. Он се одрекао свога Хамлета и поклонио га је, не Танасију Узуновићу већ свима нама, поклонио је на дар Шекспиру Хамлета који можда није постојао никада и нигде, јер мој отац је добро знао шта је то Шекспир, да он ствара олује и буре и на небу али и у људима. И он је знао да су Шекспиру потребни људи који су шибани ветровима, мучени мразовима и жегама, који су застрашени привиђењима и који су опчарани овом лепотом и овим небом и овим сунцем. А ко је то могао тако, лепше и боље, него неко ко је потомак ратника који су оставили кости за Србију коју си толико волео, Танасије?

Истичући да се, пре свега, опрашта од Тасе као од најзаноснијег и најлуђег Миткета, којег се није могла нагледати на сцени као Коштана, Ивана се захвалила Узуновићу на жару истинског театра, који је неговао и чувао за један нови свет који долази, и на лицу које ћемо вечно памтити, "христоликом и фрескописаном, лику на коме је била исписана сва светска литература и светски бол, који су вајали Шекспир и Чехов, а који је наследила кћи Софија Узуновић". Истичући да се нада да ћемо сви бити довољно одговорни да искупимо грех учињен од завидних Танасију, човеку који се као против најљућих непријатеља данашњице - борио против равнодушности и осредњости, те да је захвална Народном позоришту у које је "пребегао" из ЈДП, Жигонова је додала:

- Захваљујем и "Великој драми", а свака драма коју си ти играо била је велика, јер си био достојан само велике литературе, великих страсти, великог темперамента и великог, светског бола... Толико пута си живео и умирао као Зарија, последњи пут уочи Светог Јована... Морали су те изнети, у крви, само тако је неко могао да те одвоји од твоје највеће страсти, театра - јер си крварио за позориште читавог живота.

О томе колико је, до самог краја, Узуновић живео (за) театар говориле су, на комеморацији у његовом Народном позоришту, бројне друге његове колеге и сарадници - најпре управник Светислав Гонцић, такође подсетивши како је Таса своју последњу улогу, лик Зарије Вучића, једног од истакнутих јунака култне "Велике драме" (кога је играо од самог доласка у овај театар, 21 годину), одиграо 19. јануара ове године.

- Када му тело није могло више да служи позоришту, душа је Танасија одвела у вишу светлост - закључила је Молина Удовички Фотез, директорка Драме Народног позоришта, док је глумац Петар Божовић који се са сетом присетио и њихових студентских дана, истакао:

- Таса себи није дозволио да се растане од глуме, он је играо до краја, баш и у "Године врана" и у "Великој драми". Узун на турском језику значи - велики. Узун Танасије, хвала ти нас свему, нека ти је лака земља.

Редитељка и писац Вида Огњеновић је оценила да је Танасије био глумац жестоке осећајности, "оштар, жустар, праведан глумац до последње глумачке ћелије", који је безличну глуму сматрао увредом глумачке части и увек имао луду, сумануту, искрену и страствену глумачку игру.

Дирљивим речима од свог пријатеља и глумачког узора се опростио и Војин Ћетковић, који је у првој својој улози у ЈДП, управо у представи Виде Огњеновић, сцену поделио са Танасијем Узуновићем - једним од оних витезова старије генерације, због којих је и сам пожелео да се бави глумом. И глумци млађе генерације, Бојан Кривокапић и Калина Ковачевић, сетили су се свега што су научили од Тасе, великог господина и великог учитеља глуме, глумца огромне харизме достојне кадра највећих светских филмских редитеља.

- Тасо, брате и пријатељу, хвала ти на свему. Хвала ти на Зарији Вучићу, на Рудолфу Шталу, на Краљу Петру, на Гагули, без тебе ни "Године врана", ни "Зечји насип", ни "Велика драма" ни "Горки плодови" сигурно не би били онакви какви јесу. Нити иједна представа или филм у некој будућности не могу бити исти без тебе. Хвала ти на оданости и потпуном предавању, на свечарском схватању професије којом си се бавио. Ако је неко у позориште улазио као у храм, онда си то био ти, ако је неко чинодејствовао и проповедао своју уметност, ти си, ако је неко био зилот у позоришном манастиру, ти си био. Ако ће нечије место остати упражњено, то ће бити твоје... - обратио се великом глумцу драмски писац Синиша Ковачевић, чији су комади обележили Узуновићеву каријеру првака националног театра.

Са сцене Народног позоришта Узуновића су, последњи пут, испратиле и бројне друге колеге, а до Алеје је крст са именом преминулог великана понео популарни глумац Драган Јовановић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације