ОТИШАО ЈЕ ПЛЕМИЋ СРПСКЕ ГЛУМЕ Овако је причао за "Новости": Отац ми је рекао - ако постанеш комуниста, не враћај се кући (ФОТО)

ПРВАК Драме Народног позоришта, познати филмски и телевизијски глумац Танасије Узуновић, преминуо је данас у 81.години на Клиници за ургентну медицину ВМА.

Фото: Приватна архива

 Отишао је Хамлет, Исус, Тузембах, Верховенски, Разумихин и с њим многи други јунаци које је у ЈДП суверено тумачио готово четири деценије, а онда, улогом Зарије Вучића у "Великој драми" ушао на велика врата националног театра и на његовој сцени остао до краја.

Узуновић је рођен 25. септембра 1942. године у Нишу, у породици изузетно угледног порекла. Његов прадеда Танасије Таско Узуновић, био је устаник и учесник српско-турских ратова, а деда Никола председник Владе између два рата и носилац Легије части.

Његовој породици одузето је 11 кућа

Доласком комунизма, нова власт његовој породици одузела је једанаест кућа, а само једна од њих била је довољно елитна да се у њу 1945. смести америчка резиденција. И док су се други ширили под крововима Узновића, сам глумац променио је 32 подстанарска стана док се није скрасио у новобеоградском поткровљу.

Зато не чуде три упозорења које је добио од оца када је кренуо на Академију за позориште, филм и телевизију: "Не подмећи другоме ногу, не прескачи туђе плотове, а, ако постанеш комуниста, не враћај се кући!"

Фото: Приватна архива

Са изразитим осећајем за част и правду, без предрасуда, Танасије нам је својевремено рекао:

- Кад говорим о комунистима мало грешим, јер се мој презир и огорчење углавном односило на оне који су користили свој удео у власти и изневеравали идеје. Мој најбољи друг био је из комунистичке породице. Целог живота живео је од свог рада, а његови родитељи умрли су разочарани јер су истински веровали у оно што се није оставарило.

Овако је причао за "Новости"

Колико није било лако сачувати се од озлојеђености, најбоље сведочи податак да је тек 1974, у 32. години живота, добио први пасош. У једном разговору за наш лист открио је:

- Због породичног порекла нисам могао да га стекнем раније. Сва моја глумачка гостовања са позориштем до тада су ишла на групни пасош. Добио сам га из трећег, четвртог пута. Кад сам га добио, прво сам отишао у Лондон, да после једанаест година видим сестру. Мени комунисти нису сметали, сметао сам ја њима...

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Отмене појаве, леп, плав, у свему танани Танасије, играо је углавном - негативце. Често Немце, понекад четнике, али никад партизане и сељаке. Све до серије "Мој рођак са села" у коме је маестрално тумачио старовременског сељака, под шајкачом, Рајка Малешевића.

- Под старе дане сећам се оца како је, док сам као дечарац наглас учио да смо "индустријска сила", кроз зубе говорио: "Лажу, синко. Ми смо сељачка земља!" И јесмо, у најбољем смислу те речи. Нажалост, данас кад пролазим Србијом не могу да видим ни краву, ни овцу. Можда не знамо као Немци да правимо аутомобиле, али смо бар некада знали да гајимо кромпир и паприку. Могли смо да будемо башта Европе - казао је у једном од наших последњих разговора.

Фото: Приватна архива

Случај је хтео да на матичној сцени његова прва улога буде и последњи глумачки задатака: као Зарија Вучић поклонио се последњи пут публици 19. јануара ове године. Осим Зарије остварио је у Народном позоришту још пуно великих рола: у "Три сестре", "Невјести од вјетра", "Непријатељу народа", представама "Дервиш и смрт", "Играјући жртву", "Муке са слободом", "Зечји насип", "Баханткиње", "Кањош Мацедоновић", "Хенри VI", "Пут у Дамаск", "Чудо у Шаргану"...

Последњу премијерну улогу остварио је у драми Синише Ковачевића "Године врана", у коме је тумачио Краља Петра. Одиграо је много запажених улога у телевизијским драмама и фимовима: "Кораци кроз маглу", "Јад", "Девојачки мост", "Тренер", "Човек кога треба убити", "Шта је с тобом Нина?", "Лагер Ниш", "Атоски вртови", "Косовски бој", "Сабирни центар"... На малом екрану памтиће се његове серије "Краљ Петар Први", "Горки плодови", "Војна академија", "Државни службеник", "Александар од Југославије" и, наравно, "Мој рођак са села"...

Добитник је значајних признања, између осталих Октобарске награде Града Београда и Стеријине награде, као и Печата Народног позоришта који је добио пре годину и по дана поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта у Београду.

Датум, време и место сахране биће накнадно саопштени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације