У ЧАСТ МАГЕ МАГАЗИНОВИЋ У БИОСКОПУ "БАЛКАН": Изложба "Слободан лет" Гордане Каљаловић и Бранке Павловић

ЦИЉ ритмичких вежбања нерава и мишића јесте развиће тела човековог до најсавршенијег инструмента за истраживање душе, сматрала је Мага Магазиновић (1882-1968), која је као играч, филозоф, новинар, борац за права жена, кореограф, оснивач Школе за ритмику и пластику, реформатор и теоретичар уметничке игре, још с почетка 20. века правила револуционартне кораке у нашој култури.

Фото Маџ вон Матхиесен

Њој у част у Биоскопу "Балкан", организована је изложба "Слободан лет: Мага Магазиновић, кроз временску и просторну дисперзију". Aуторка овог трансмедијског пројекта, као и саме поставке је вајарка, професор Гордана Каљаловић, а коаутор Бранка Павловић, визуелни уметник, монтажер и педагог, која ствара на релацији Београд-Берлин.

Фото промо, приватна архива

Како подсећа уметница, Мага је донела модерну игру у Србију, подстицала свест о телесној култури и развијање избалансиране личности:

- Aктуелност њене мисли и авангардност ставова отварали су путеве и ширили видике ка новом и другачијем свету.

А њен живот и рад ће на овој изложби бити интерпретирани путем видео и скулптуралних инсталација. Односно, стварањем визуелног и звучног амбијента у коме се одвија прича о Маги, кроз цитате, фотографије, архивску грађу...

- Материјали техника, коришћени у видео и скулптуралним инсталацијама, изражавају метафорички однос према реалном (велови, завесе, порцелан светла, пројекције) у потрази за временским и поетским филтером кроз које еманирају лични, интимни моменти и догађаји у друштвеном и историјском контексту времена у коме је живела - каже ауторка.

Фото промо, приватна архива

Тако поставка није праволинијско, историјско подсећање на Магине заслуге, већ се визуелним целинама успоставља дијалог прошлости и садашњости, виртуелног и стварног, трајног и пролазног.

- Слободан лет асоцира на искуство даљине, пространства,истрајавање, напор овладавања, неспутаност, лакоћу и тежину, стремљење које резултира досегнутим одредиштем и достигнутим циљем, што би се могло схватити као одреднице Магиног живота и рада - објашњава Каљаловићева.

Грчкој скулптури, која указује да покретом могу да се изразе унутрашњи ритмови и душевна збивања, Мага је придавала велики значај у својим кореографијама, користећи позе инспирисане групацијама са фризова грчких храмова, примећује Каљаловићева.

- У фокусу уметности, књижевности, филозофије, тело, током историје цивилизације, фигурира као место укрштања религијских политичких, друштвених интереса, коришћено је као средство и објект манипулације, као и злоупотребе. Мага се залагала за "освешћено тело" као и освешћену жену, "живљено тело", како је Eлизабета Грос пола века касније дефинисала, антиципирајући ново време у коме жена треба да има своју улогу, позицију и значај - закључује вајарка.

У оквиру пројекта, 11. и 12. марта, биће одржана и плесна радионица "Матине са Магом", коју ће водити Милица Танчић уз подршку Маријане Хилгерт из Берлина, која ће се бавити главним компонентама плеса (тело-време-простор) и резултирати заједничким кратким перформансом, који ће бити снимљен и постављен као део изложбе. Радионица је бесплатна и отворена за све заинтересоване особе од 18 до 98 година, без обзира на плесно искуство.

Фото Маџ вон Матхиесен

У реализацију ове сложене изложбе били су укључени и камермани Тања Дробњак и Маџ вон Матхиесен, фотографије радова и ликовно обликовање потписао је Ђорђе Одановић, а професионалну подршку пружили су и профеоср керамике Веља Вукићевић и вајар Милорад Панић, као и мајсторска радионица Драгана и Лазара Ловчевића. Архивкси и фотографски материјал уступиле су Југословенска Кинотека и Музеј града Београда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације