МИГЕЛ СЕРАНО О ДВОЈИЦИ ВЕЛИКАНА: Јунг и Хесе, херметички круг

ДЕЛО чилеанског писца и дипломате Мигела Серана, дугогодишњег амбасадора своје земље у Индију али и у Београду, које сведочи о томе да је он успео у остваривању безмало немогућег подухвата - да пробије "сјајну изолацију" последњих година живота два велика човека Европе, Хермана Хесеа и Карла Густава Јунга, уђе у њихов "херметички круг" и постане његов део - "Јунг и Хесе, херметички круг", издање је књижаре "Обрадовић", са предговором др Душице Лечић Тошевски и поговором легендарног Владете Јеротића.

промо

- Сва тројица, Хесе, Јунг и Серано, били су песници, мистици и људи осветљени "светлошћу са Истока" - записала је у предговору издању, насловљеном "Мигел Серано између Хесеа и Јунга", др Душица Лечић Тошевски, преводилац књиге с енглеског. - Причом о два пријатељства и последњим годинама "херметичког круга" у којем су се Хесе и Јунг кретали, Мигел Серано, трећи и најмлађи члан круга, са ставом повлашћеног сведока затворио је тај круг и пренео нам последње поруке два мудраца за сва времена, повезана филозофијом, начином живота и умирања, делом које су створили.

Поруке које извиру из књиге "Јунг и Хесе", тог изузетног документа, инспиришу све трагаоце за истином, како оне који "путују на Исток" као Хесеовци јунаци, тако и оне који се суочавају са наслеђем своје хришћанске прошлости на Западу са којег су потекли, наглашава ауторка предговора, којој је писац, у доба бомбардовања Србије, послао књигу "Elle/Ella" са посветом "Докторки Душици Лечић Тошевски, уз велику захвалност и најбоље жеље (мислим на Вас и на Вашу храбру земљу). Мигел Серано, Сантјаго Чиле, 28. април 1999.". У издању куће "Обрадовић" могу се видети и други изводи из преписке између овог писца и преводиоца, попут новогодишње честитке у којој Серано поручује "са жељом да и у 2000-ој години наставимо са авантуром превођења и објављивања мојих књига у мени драгој Југославији".

Много је већ добрих књига написано о животу и делу Карла Густава Јунга и Хермана Хесеа у току њихових живота, а нарочито после смрти ових духовних великана двадесетог века (Јунг је преминуо 1961, а Хесе 1962. године), речи су којима своје излагање "уместо поговора", насловљено "Загледани у скривеног човека", започиње Владета Јеротић.

- Они који су волели и ценили Јунга и Хесеа ревносно су пратили објављивање оваквих књига и из њих сазнавали многе појединости о њиховом личном животу, често из пера врхунских светских стручњака из области књижевности, психијатрије, психологије и антропологије. И онда када је изгледало да полако јењава интересовање за ову двојцу необичних стваралаца, или да су они занимљиви још само стручњацима ("јунговцима" и "хесеовцима"), 1966. године се појавила чудесна књига Мигела Серана "Јунг и Хесе: Херметички круг", која је овога пута усмерила интересовање у једном другом правцу - вели Јеротић, који даље наводи:

- Прочитавајући у неколико махова књигу "К. Г. Јунг и Хесе", замерили смо Мигелу серану на лакој наметљивости и нарцисоидности. Уместо његових размишљања, асоцијација, снова, пожелели смо да је више простора у књизи оставио већима од себе, којима је дело посветио. А онда смо разумели серана и опростили му ово његово "гурање" између Хесеа и Јунга - па, и Мигел Серано је несумњиво уметник, стваралац, а свакако припада и херметичком кругу, јер како би иначе било могуће да двојица посвећеника, Херман Хесе и Карл Густав Јунг, пристану да са њим онако присно разговарају и да га примају у својим кућама, тако рећи до самог прага смрти!

Ако је Херман Хесе представљао мост између Абраксаса и Таоа, а својим "слугама" из најбољих, езотерних романа "Ходочашће" и "Игра стаклених перли" посведочио своје хришћанске корене, ако је Карл Густав Јунг мост између gnosis и pistis (која је и софија), онда је Мигел Серано, као у магичном троуглу, био хипотенуза која спаја катете, сматра Јеротић, који је овај обимни поговор закључио речима:

- Не желећи да игра улогу савременог пророка, нити да ствара школу ученика, К. Г. Јунг је у више наврата упозорио да је његов одговор на "вечна питања" личан, да он нема универзалну вредност, већ у најбољем случају може бити довољан једном ограниченом броју његових савременика. А онда је додао, "као у заносу":

"Нико ово не разуме, можда само песник..." Мигел Серано га је разумео, јер је и сам песник. И ми ћемо га разумети у оној мери у којој смо открили и развили песника у себи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације