РАЂА СЕ ЗАПАДНИ ТОТАЛИТАРИЗАМ: Интервју - Бранислав Лечић

У ЈУГОСЛОВЕНСКОм драмском увелико теку пробе "Развојног пута Боре Шнајдера" Аце Поповића, а у ансамблу редитеља Егона Савина једну од главних улога игра Бранислав Лечић. На почетку разговора за "Новости" подсећа да је реч о једном од најбољих Поповићевих комада, писаних у време социјализма и из пишчевог дубоког осећаја за правду.

фото:Никола Скендерија

- Чини га актуелним непромењива људска природа. То је прича о нама. Препознаје се и данас сличан однос према власти, друштвеној и приватној својини, уласку у партију или неку политичку организацију који је и даље егзистенцијална улазница за опстанак и стицање. У представи покушавамо да објаснимо сопствени менталитет као неку врсту наше разголићености, али и радости живота. Јер, такви какви јесмо, то смо.

* Да ли се, у међувремену, померила морална вертикала на коју би се могли ослонити?

- Велика је ствар кад имамо ауторитете на које се можемо угледати. Има их и сада. Али, нешто друго се десило: фокус више није на њима. Тривијализовао се живот, дезинтегрисао. У таквом вредносном систему изгубљена је духовна и морална вертикала, што значи да су сви озбиљно нападнути. Разарају се нације, државе, цркве. Сваки ауторитет доведен је у питање,а ми морамо у све априори да верујемо. Рађа се западни тоталитаризам и то мора да се каже, најзад, отворено. У сваком смислу извршен је атак на човека. Укида се право на промишљање, на созерцавање - како би рекли у православној Цркви. Човека више не добија различите информације и прилику да сам закључи већ му се закључак одмах нуди. Постала је доминантна култура порицања и регрутовања корисних идиота.

* Каквим средствима ?

- Говоримо о озбиљној дијагнози. Одређене силе желе да свет усмере у сопствену корист, а "едукација" се спроводи преко медија. Убрзава се време, кратка порука добија најјачу форму и тако учиш. Мали број људи има уопште прилику да промишља и трага, чита, упоређује и доноси закључке. Укида нам се способност да будемо у микрокосмосу, с могућношћу да се измакнемо не би ли сагледали целину. Јер, посредством медија већ те филујем шта да мислиш и тако те регрутујем за корисног идиота. Зато и постоје ријалити програми, да се спусти свест. У таквим околностима ниједан ауторитет не може да буде сачуван, одбрањен. Без обзира да ли је он академик, доктор, инжењер, политичар, уметник. Увек треба довести у питање и дискредитовати неку врсту унутрашњег поверења. А ако немаш ауторитет коме се дивиш и жељу да се у односу на њега провераваш, нема ни стремљења ка великим циљевима. Нема идеала.

* Никад се више свет није позивао на рацио, а никад ближе није био истребљењу из потпуно ирационалних разлога?

- Осећа се забринутост, деструкција и распад вредносног система. Ипак, мислим да живимо у једном повлашћеном времену. Јер, Бог доводи људе у позицију да све схвате на крају. Односно, отворе очи и виде ширу перспективу, велику превару у сваком смислу. Такво отрежњење догађа се онима који почну да размишљају шта виде. Верујем да су највиталнија друштва која су осетила бол и неправду. И ми ту спадамо. Зато и мислим да смо у повлашћеном положају, само треба то да схватимо - уместо да плачемо и тугујемо, себе кињимо. Напротив, треба да од тога направимо главни потенцијал. Уосталом, оно што нас не убије, то нас ојача. Ако сам победио бол, значи да сам спреман да издржим. Наша српска прича је толико очигледна...И за разлику од других већ смо прошли Сцилу и Харибду, стално између чекића и наковања. Ми јесмо посебни. Не зато што нас је неко изабрао, него због нашег страдања и права на правду.

* У тренутним околностима, како да буде "оно што бити не може"?

- Ослушкивањем вертикале и вредносног система. Неко ће рећи "будимо рационални", сложимо се с тим да више немамо Косово и дај да одмах потпишемо. Поставља се питање кад бисмо то урадили шта добијамо? Добијамо потпуну скрајнутост из било какве историје. Нема нас више. Као стадо које је покорено, сломљене кичме и вертикале. Шта ће бити после с нама, само је питање индустрије: да ли ће нас млети, раситњавати, купити овако или онако. Изгубили бисмо суштину духовног постојања. И, уосталом, зашто бих ја који сам претрпео санкције, неком уводио? Зашто бих другог кажњавао оним што сам сам поднео? При том, некоме ко ми је заштита од неправде на Косову? Е, то је питање правде. Да ме не тераш на нешто што је против мене, гураш нож у срце и још тражиш да пристанем да будем користан идиот.

* Треба ли по том питању послушати дипломату са искуством, Владислава Јовановића, који стално понавља да морамо што више да одуговлачимо...

- У праву је. То је апсолутно решење. Зашто? Због сачекивања бољих околности и другачије констелације ствари. Свет није више покорен само једним тоталитарним ауторитетом. Кад си дуго у позицији моћи, све оно што си поштовао, почињеш да не поштујеш. Опустиш се и на лакши начин пожелиш да долазиш до ствари. То се десило и Западу, односно Америци. Сувише дуго траје тај осећај супериорности, они су чак себе сврстали у - изузетност. Нема у томе нечег демократског. Велика је превара и отрежњење за политичке партије у свакој средини, па и код нас. Демократија више није актуелна. Она је Западу окупационо средство помоћу којег покоравају сваку средину у коју дођу. Врло рафинирано, меком моћи, завладају, формирају и плаћају политичке партије и онда регулишу - колико ће да трају и кога да скидају уколико не извршавају њихове жеље. Сад су се оголели. И то је та предност препознавања. Зато су њихова средства у односу на нас промењена,очигледније смо под притиском.

* Ипак, сад се појављује мултиполарни свет?

- Одједном постоје неке друге силе које су се ослободиле и лишиле страха од тог "проваљеног" ауторитета. Русија се покренула, Кина такође, па и неке друге земље.

* Да ли ситуација са земљотресом и санкцијама Сирији најочигледније говори о хипокризији Запада?

- Нема једноставније и директније лекције. Представљју се као хумани, али кажу:"Турска је наша зато што је у НАТО пакту. И врло је неваљала, али ћемо јој помоћи јер је "наша". А ви који нисте "наши", ви нисте људи. Ви сте друга лига." Скиинуле су се маске. То је био и однос према Индијанцима: убити. То је био и однос према црној раси: заробити. Па и према белој раси, у овом случају православним Словенима. Значи, сваки интегритет је опасност.

* После Другог светског рата, САД је представљала симбол демократије упркос исказаном односу према прве две групације?

- Препознавали смо ми то, али се није нас много тицало.Да би схватио, човек мора да осети на сопственој кожи. Већина људи,а поготово интелектуалци, склони су да Запад схватају као нешто просветитељско. Верују да ако нисмо на западном путу, изгубљени смо за сваки просперитет. То није тачно. У заштити капитала, више им и не треба демократија. Уосталом, прво су је укинули у Америци. На другој страни, постоје они који имају довољно силе, војне и економске, да се супротставе јер су ту игру препознали. Шта је опасност? Да нека друга страна која се бори против овог тоталитаризма не постане, такође, тоталитаристичка.

* Кажете да моћници владају тако што свет доводе у хаос и страх од њихове интервенције?

- Да, али постоје интегритети које су желели да разбију, а који сада откривају виталност. Кина је показала невероватну економску способност јер је управо од тог Запада узела све што је требало, усисала сво знање и обучила своје људе. Направили су огромну, снажну економију која директно конкурише америчкој.

* Ипак, чини се да се Кина у светским сукобима и даље држи по страни?

- Кина ће да издржи докле год може да буде по страни. Источњачка борилачка вештина каже: "Кад мораш ударај. Напад нека је одбрана, одбрана нека је напад. У меко тврдим, у тврдо меким". То је та филозофија коју спроводе у дело. Они веома добро виде ствари, њих нећете преварити. Ово са Русијом није површан дил. Те две земље само заједно могу да остваре циљ. Русија није довољно економски јака да би могла да конкурише Америци, али је војно снажна. Кина није довољно војно јака, али јесте економски...Мислим да су у суштинском дослуху. И то више није савезништво већ дубоко препознавање. Они су препознали болест Запада који постаје деструктиван за цео свет и сад се самоурушава у својој "изузетности". Оног момента кад препознаш "изузетност", ти си на антиљудском и антихришћанском путу.

*Често помињете Бога, да ли је ваша вера "урођена" или стечена?

- Нисам васпитан у том духу, мада сам га имао у традицији. Моје осећање божјег присуства или потраге за смислом је и једно и друго: у генима ми је да верујем и није ствар васпитања већ је нечег што сам "понео" са собом. С друге стране, не бих спознао да га носим у себи да се нисам и сам потрудио да трагам за смислом. Вера је принцип живота. Како ћеш да живиш, а да не верујеш? Како да има смисла дан који је освануо? Материја је само видљив облик духа. Сваки човек кад заћути, пронaћи ће Бога. Треба само да у њему престане бука.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације