Култура

ОД ПРВЕ КЊИГЕ ОЧАРАЛА ЧИТАОЦЕ: In memoriam - Одлазак Гордане Куић, ауторке бестселера "Мирис кише на Балкану", "Цват липе на Балкану"...

Марија Радић

17. 01. 2023. у 10:45

КАКО то иначе бива са оствареним и племенитим људима - они увек остану доследни себи и својој природи. Једна од таквих била је и Гордана Куић (1942-2023). НАСТАВАК НАСЛОВА: Поводом

ОД ПРВЕ КЊИГЕ ОЧАРАЛА ЧИТАОЦЕ: In memoriam - Одлазак Гордане Куић, ауторке бестселера Мирис кише на Балкану, Цват липе на Балкану...

Памтимо дане када су редови на Београдском сајму књига били непрегледни - читаоци су стрпљиво чекали да добију посвету - али када би се светла угасила, она би се враћала у свој свет сасвим иста - грациозна а непретенциозна, уз то охрабрена речима читалаца.

"Нема ничега без приче", написала је у једном свом предговору. Прича је била део њене свакодневице: поред тога што је писала, била је љубитељ књижевности и страсни читалац, али и изузетан саговорник. Умела је да приповеда на само њој својствен начин - онако како је и писала - топло и надахнуто, са увек разбокореном реченицом. Последњих неколико година сусретале смо се у њеном стану у Његошевој улици и разговарале сатима. Сваки наш разговор о књижевности напослетку се претварао у портретну минијатуру која ће заувек чувати сећање на њену књижевност, на њену достојанственост и отменост, на њену ведрину и оптимизам.

Прву књигу "Мирис кише на Балкану" објавила је 1986. године, и то тако што ју је пријатељица наговорила да пошаље рукопис на литерарни конкурс Савеза јеврејских општина Југославије. Причала ми је да је била запањена када су је обавестили да је освојила прво место. У тадашњем жирију били су Давид Албахари, Филип Давид и Јулија Најман, што је дало посебну драж овој победи. Иако је реч о првенцу, читалачка публика га је препознала, па је за мање од шест месеци био први на листи најчитанијих романа. Тако је Гордана Куић закорачила у књижевност.

Говорила је како је имала само једну замисао: да пише о мајци и њеној породици, о сарајевској заједници, о свету који је нестао после страхота Холокауста и Другог светског рата. Касније је схватила, слушајући људе који су читали књиге и који су писали текстове о њеним књигама, да је заправо оставила сведочанство о сефардској заједници и сефардским Јеврејима. Увек је истицала да је њен први роман значајан јер је он био полазна тачка за сва њена будућа остварења.

После књиге "Мирис кише на Балкану" објавила је још осам романа: "Цват липе на Балкану" (1991), "Смирај дана на Балкану" (1955), "Духови над Балканом" (1996), "Легенда о Луни Леви" (1999), "Бајка о Бењамину Баруху" (2002), "Балада о Бохорети" (2006), "Роман у сликама" (2015), "Роман у причама" (2019), као и две збирке приповедака: "Преостале приче" (2009) и "Са друге стране ноћи" (2012).

До последњег дана Гордана Куић била је жена са интегритетом - дубоко укорењена у свим вредностима које је сматрала кључним за достојанствен живот. До последњег дана била је борац - успела је да сачува ведрину и оптимизам и у најтежим животним ситуацијама. До последњег дана остала је дама - то се откривало у њеном држању, у њеном говору, у начину на који је самеравала свет. До последњег дана веровала је у књижевност. Имала је сасвим разрађену идеју о још једном роману који би се звао "Роман у писмима". Кад год смо разговарале о том рукопису, у њеним очима би се појавила искра, која је потом не би напуштала, већ би наставила да титра и кад бисмо се опраштале и договарале за неки следећи сусрет. До последњег дана била је мудра - говорила је да је од своје мајке научила да се свакога дана треба радовати малим стварима јер су оне увек ту, надомак нас.

Довољно је да се загледамо у живот широм отворених очију и уочићемо их, док је са великим стварима у животу другачије - можда ће се десити, а можда и неће - и због тога не треба траћити време у њиховом ишчекивању. То је принцип којег се никада није одрекла.

Волела је Београд. Врачар је сматрала центром свога света. Његошева улица ће ме увек сећати на њу, али и на ону мирисну и цветну липу, која је била толико велика да је наткрилила балкон њене породичне куће.

У једном од наших последњих разговора рекла ми је да својом највећом заслугом сматра то што је писањем успела да отргне од заборава сећање на њену породицу и свет који је нестао. Да могу да вратим време, рекла бих јој да је њена књижевност наш најдрагоценији залог за будућност. Напослетку, заиста ничега нема без приче, ни књижевности, ни живота, ни смрти.

ПРЕВОДИ И СЕРИЈЕ

ПОРЕД тога што је добитница "Женског пера" за 2006. годину и других награда, њене књиге преведене су на енглески, француски, италијански, немачки, шпански, пољски, словеначки, македонски и хебрејски језик. По роману "Мирис кише на Балкану" снимљени су серија и филм, у режији Љубише Самарџића. У драматизацији Небојше Ромчевића написана је и истоимена драма. Балет "Мирис кише на Балкану" премијерно је изведен у Сарајеву 1992. године и исте године у Београду, у оквиру Бемуса. По роману "Цват липе на Балкану" снимљена је серија, у режији Ивана Стефановића.