КАМЕРА ЈЕ САЧУВАЛА ЗОРАНОВОГ „РАДОВАНА“: Хоће ли се, после више од пола века, обуставити професионално снимање позоришних представа (2)
КАДА се неколико година после смрти Зорана Радмиловића појавило ВХС издање представе "Радован Трећи", постало је једна од најпродаванијих касета свих времена! Нажалост, исплатив "бизнис" и за пирате, јер је тих година мало који гастарбајтер кретао из домовине, а да у коферу није понео и "Радована".
Ова прича сведочи како уз оне више, уметничке разлоге, снимање култних представа са великим глумцима може бити и комерцијално исплативо. Уосталом, у свету је већ увелико пракса да се купи улазница и у мраку биоскопске сале прати уживо пренос опере из Метрополитена, на пример... Нажалост, РТС ће се због смањења буџета у овој години, по свему судећи, одрећи снимања баш позоришних наслова.
- Касета "Радована III" промовисана је у Музеју позоришне уметности Србије. Сећам се да је присуствовао Душко Ковачевић, говорио Момо Капор, а у првом реду седела Дина Рутић, Зоранова жена - каже Милан Цаци Михаиловић, који је играо Јеленчета у ултрапопуларној представи. - У то време Зоран Филиповић, директор Музеја позоришне уметности Србије, почео је да прави видеотеку за музејску кућу. Захваљујући њему постоји и снимак наше представе. Памтим тај дан, кад је дошао с једном камером, поставио је иза гледалишта и направио радни снимак који сада гледамо. Било је то 1983. године, на 250. извођењу. Да није он снимио, несрећним стицајем околности, "Радован" не би био ни забележен! Јер, 9. јуна 1985. одиграли смо 299. представу, а осам дана касније требало је да изведемо тристоту, на коју је требало да дође ТВ екипа и сними је са три камере. Нажалост, то се није десило јер је Радмиловић отишао у болницу... Захваљујући Филиповићевом снимку, и они који нису рођени у време "Радована", знају како је то било.
Како ће бити убудуће, за сада је неизвесно. Као и у многим другим стварима код нас, вероватно ће бити препуштено спорадичном прегалаштву позоришне куће или појединца. Али, оно што је неспорно, да би снимак био заиста квалитетан нужан је професионалан ангажман и озбиљна продукција.
- Свака позоришна представа је уметничко дело, али такво да га није могуће сачувати и похранити у музеј. Снимак позоришне представе је нешто најближе томе. Међу снимцима направљеним на разне начине, свакако су они професионални РТС најбољи - објашњава Весна Буројевић, директор Музеја позоришне уметности Србије. - Ако питате нас, требало би да повећају број тако сачуваних наслова, а не да престану са снимањем.
У музејским збиркама, истиче наша саговорница, чувају све: од рукописа драме, редитељских књига и бележака, пропагандног материјала штампаног уз представе, до фотографија, аудио и видео-записа извођења самих представа, као и критика и других извода из штампе, сведочанстава извођача, њихових савременика или потоњих истраживача:
- Нама је све то драгоцена музејска грађа, односно музејски предмети који се код нас воде и третирају као културна добра: то и јесу, јер су сведочанства о развоју и дометима позоришне уметности код нас. Веома је драгоцено што је развојем технике постало могуће сачувати снимке, да не говорим колико је тако сачуван материјал драгоцен за истраживаче и научне раднике. У Аудио-визуелној збирци Музеја постоји велики број снимака. Добро је и да се чувају на више места. Појавом ВХС камера, Музеј је и сам снимао поједине представе, па је и то део наше збирке. У новије време успостављена је сарадња са позориштима која снимају представе за своје потребе, а онда их прослеђују нама. Могу да кажем да имамо изузетну сарадњу са ЈДП.
Да и Национални театар води рачуна о својим представама, потврђује управник Светислав Буле Гонцић.
- Свако позориште има неке техничке капацитете којима информативно снима, боље или лошије, своје представе. Ти снимци су драгоцени кад неко "ускаче" у представу или кад се мења сценографија - објашњава Гонцић. - Имамо и видео-режију, али немамо такозване индустријске камере нити желимо да правимо професионалне снимке, будући да такав рад захтева посебан филмски језик и монтажу. Зато и говоримо о информативном снимку. Иначе, надам се да ћемо "апдејтовати" нашу технику и тако унапредити свеукупне могућности.
Колико савремена технологија може да допринесе емитовању и чувању позоришног чина (па и учини га комерцијално исплативим) говоре примери из других земаља. Док код нас оваква пракса "одумире", у свету су отишли корак даље:
- Оно што је свакако занимљиво јесте да се у Великој Британији стримују преноси одређених представа у биоскопима. Најчешће су то опере, али и драме које се изводе на сценама Националног театра и Вест енда - истиче редитељ Небојша Брадић, некадашњи уредник Културно-уметничког програма РТС. - Тако представе настављају свој "дигитални" живот, а уколико су урађене са професионалном екипом и адекватном техником за слику и звук, постају више од документа. Иначе, наша 24-часовна реализација пројекта Јана Фабра "Олимп" (2017. године), била је један од највећих подухвата у историји телевизијских преноса културе.
ПРИМЕР "КОРЕШПОДЕНЦИЈА"
- БИЛО је, истини за вољу, представа које су и много изгубиле ТВ снимањем. Такав је случај са представом "Камен за под главу", али зато је фантастично урађена "Корешподенција". Њу је радио велики мајстор Сава Мрмак, који је долазио на неколико представа и кадрирао, да би направио сјајан снимак - додаје Цаци Михаиловић.
НАТО ЛОБИСТА НАПАО РУМУНЕ ЗБОГ СРБИЈЕ: Они му брутално одговорили (ФОТО)
АУСТРИЈСКИ инфлуенсер Гинтер Фелингер изазвао је буру на платформи Икс.
17. 11. 2024. у 16:22
"ПРОНАЋИ ЋУ И УНИШТИЋУ ИХ СВЕ" Хитно се огласио Илон Маск, реаговала и Захарова
АМЕРИЧКИ бизнисмен Илон Маск саопштио је путем друштвене мреже да ће „пронаћи и уништити“ све оне који га оптужују за контакте са Москвом.
16. 11. 2024. у 16:18
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)