МРАК ПОСЛЕ "ЦАРСТВА МРАКА"? Хоће ли се, после више од пола века, обуставити професионално снимање позоришних представа

ПРЕД саму Нову годину у позоришним круговима прострујала је вест да је "Царство мрака", у режији Игора Вука Торбице (1987-2020) и извођењу националног театра - последња представа коју је снимио РТС.

"Царство мрака", Фото В. Стругар

Већ на помисао да би информација могла бити тачна, отворен је читав низ питања: да ли државна, национална телевизија више не препознаје интерес и улогу у очувању културних вредности, је ли реч о трајној или привременој "обустави" снимања и, коначно, ако је ово неумитна чињеница, чија би убудуће требало да буде брига чување позоришне баштине?

Позоришна, најефемернија од свих уметности, једино на овакав начин може да остави траг у времену. У театру се зна да ни свако извођење није исто, да понекад проради "чудо" у интеракцији са публиком, а други пут (без икаквог посебног разлога) изостане. Жива реч и жив човек на сцени, та неухватљива симбиоза, одлазе у неповрат када се представа једном скине са репертоара. Остају фотографије, позоришни плакати, критике, интервјуи, али како је Љуба Тадић играо "Одбрану Сократову" или "Прљаве руке", нико данас не може ни наслутити уколико не постоји снимак.

- Први "живи" пренос једне представе у Југославији био је 28. децембра 1958, само месец дана после премијере. Реч је о "Театру Јоакима Вујића" (режија Владимир Петрић) у извођењу ансамбла Атељеа 212 - објашњава позоришни и ТВ редитељ Мишко Милојевић, иначе дугогодишњи заменик главног и одговорног уредника Културно-уметничког програма РТС.

- Када је набављен магнетоскоп због прве Конференције несврстаних 1961. године, почеле су и да се снимају представе. Додуше, у малом броју. Траке су биле драгоцене, много тога се и избрисало. Најстарији снимци у архиви РТС су из 1967. године, реч је о чувеној представи "Јегор Буличов" Мате Милошевића у ЈДП, са Миливојем Живановићем у главној улози.

Прво извођење било је шеснаест година раније: снимљена је обнова представе. Те исте '67, сачувана је и "Јелена Ћетковић" Аце Поповића у Народном позоришту (са Ксенијом Јовановић и Мијом Алексићем), у режији Боре Григоровића. Значајна је и због тога што се у њој види какав је фантастичан позоришни глумац био Мија Алексић. Трећи, најстарији снимак је "Арсеник и старе чипке" Атељеа 212 (у режији Миленка Маричића), са Рахелом Ферари и Вуком Дунђеровић.

- Готово све што је сачувано налази се на "Јутјубу", под насловом "Позоришне представе и ТВ театар", на страни Културно-уметничког програма РТС. На тај начин, постало је доступно свим људима. Иначе, представе су снимане од 1967. до 2022. године, некад чешће, некад ређе. И то у више варијанти. Са публиком, а једно време, практиковали смо (мада је било прилично скупо) и без ње. Радили смо студиозно неколико дана, у више наврата, као ТВ драму - подсећа Милојевић.

Илустрација Тошо Борковић

За педесет пет година снимања, "овековечено" је око две стотине представа, од којих је 145 постављено на "Јутјуб". Остале су "на чекању", јер су још на репертоару или подлежу ауторским правима. За овакав ангажман, истиче Милојевић, велику подршку давао је тадашњи уредник Културно-уметничког програма Небојша Брадић, и сам позоришни човек.

Ово што се сада дешава, како каже, постаје, на неки начин, трагична ситуација:

- Снимање позоришних представа има, заиста, културолошки значај и за историју телевизије и за историју позоришта. То више није питање програмске политике, већ начин да се виде редитељски рукописи и глумачки стилови, какав се репертоар играо одређених година. И сада, када се погледа неки од снимака, уочава се како су то били велики, позоришни глумци. Видети Миливоја Живановића, Рахелу Ферари, Бранка Плешу, Стеву Жигона, младог Мишу Јанкетића - то је школа глуме. То је, збиља, материјал који има огромну вредност за неког ко се бави позориштем и коме је стало до њега. Плашим се да је данас, у свету јефтине забаве, телевизија заборавила једну од својих значајних мисија: да буде и уметничка грана, а не само јефтина, популистичка забава. Најбољи доказ је да већ пет-шест година уназад, није снимљена ниједна ТВ драма у самосталној продукцији РТС.

Ако је по нечему била чувена ондашња Телевизија Београд, онда је по томе. То је, негде, нестало из идеје оних који данас одлучују о програму...

Фото Ж. Кнежевић

Да је ова констатација веома близу истине, сведочи и одговор који смо (после неколико неуспешних покушаја) успели да добијемо из РТС. Уз захтев да оно што нас интересује пошаљемо на имејл, уследили су ови одговори Марка Новаковића, одговорног уредника Редакције драмског и домаћег серијског програма РТС.

На питање да ли је истина да је "Царство мрака" последња представа коју је РТС снимио, а ако није, када и шта је следеће, Новаковић пише:

- "Царство мрака" је свакако последња позоришна представа коју је РТС снимио у 2022, пошто смо је снимили 26. децембра. И план нам је да је премијерно емитујемо већ у фебруару ове године. Засада немамо у плану снимање нових представа.

Следеће је било, колико (и које) представа су снимили током целе прошле године, а добили смо одговор:

- Имали смо у плану да снимимо и представу "Путујуће позориште Шопаловић", али смо у неколико наврата, због болести глумца или тренутног недостатка техничких капацитета, морали да откажемо то снимање. Претходних година, због короне, нисмо били у прилици да снимимо већи број представа.

И коначно, на наше интересовање да ли постоје објективни разлози за "застој" (уколико га има) и који су, из образложења се схвата суштина:

- Свакако да се превасходно ради о значајном смањењу буџета за 2023. годину, а овде се ради о програму за који смо такође издвајали материјална средства. Наш фокус је највише усмерен на квалитетан играни серијски програм, који око малих екрана окупља највећи број гледалаца, што је веома важан сегмент функционисања РТС последњих година.

ДОСТОЈЕВСКИ И ОСТРОВСКИ

- ПОСТОЈЕ и неки наслови сачувани на великим тракама од два инча, који се не могу емитовати пре дигитализовања. Таквих је двадесетак представа, међу њима има и оних веома значајних као што су "Злочин и казна" ЈДП, у режији Мирослава Беловића (с Љубом Тадићем и Мишом Јанкетићем) и "Вук и овце", у редитељском читању Константина Симонова у истој кући. Углавном је реч о представама из седамдесетих година, па је међу њима и "Покојник" са Чкаљом и Олгицом Станисављевић, на сцени данашњег БДП - каже Милојевић.

СЕДАМНАЕСТ КАМЕРА

- НЕКЕ представе смо радили и са шест-седам камера, да не говорим о "Олимпу" белгијског редитеља Јана Фабра (која је учествовала на 51. Битефу) чији смо пренос из Сава центра снимали двадесет четири сата са седамнаест камера. Све је зависило од представа. Неке камерне могле су да се ураде и са малим капацитетом - објашњава Милојевић.

Препоручујемо

Култура

0 1

ВРШАЧКО ПОЗОРИШТЕ ЗАТВОРЕНО ДО КРАЈА ЈАНУАРА: Пауза због инсталирања нове опреме

09. 01. 2023. у 22:18

Култура

0 0

КАД ЈЕ СВЕТ У КРИЗИ - "ПРОРАДЕ" КЛАСИЦИ: Најзначајнији наслови књижевне баштине на домаћим позоришним сценама у прошлој години (2)

05. 01. 2023. у 14:00

Култура

0 0

КЛАСИКЕ НИКАД НИЈЕ МНОГО, А НИ – ДОВОЉНО: Најзначајнији наслови књижевне баштине на домаћим позоришним сценама у прошлој години (1)

04. 01. 2023. у 13:00

Култура

0 1

СТВАРНОСТ МОРА ДА СЕ ПОДНОСИ ДА БИСМО ПРЕЖИВЕЛИ: Андраш Урбан, редитељ за „Новости“

25. 12. 2022. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације