ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Пита је давно испечена

"ТИТ Андроник" Вилијама Шекспира важи за најнесавршенију и најбруталнију "драму освете" у опусу славног драматичара.

Новости

 Али, историја ратовања је превазишла пишчеву машту и потоци крви, који теку сценом, док се, у жару освајања власти, непријатељи сакате, силују, обезглављују, кољу у "Титу Андронику" су, у медијском добу, садржај чак и омиљених цртаних сторија, а о филмској "индустрији забаве" да се и не говори. Страшно је, али данас на планети много људи мирно вечера, уз призоре мртвих, осакаћених, тортурисаних, јер су стална понуда емисија вести и дневних извештаја...

Избор редитеља Андраша Урбана, да као своју прву режију у ЈДП узме "Тита Андроника" (с обзиром на лошу репутацију овог комада), добар је репертоарски потез, јер су крвави двадесети и насилни двадесет први век јасно показали, да је "правда заузета", као кад је Тит Андроник тражи, али да је "освета доступна", као последица истог... Урбанов је обичај да "на љуту рану ставља љуту траву" у својим режијама, а овога пута је добро легао тај катарзични "лек", иако представа, коју смо видели у ЈДП није од набруталнијих овог самосвојног редитеља. Представу "отвара" клавир на празној сцени, на ком композиторка и перформерка Ирена Поповић Драговић започиње брехтовски, музички коментар, који ће, уз драстично савремене сонгове (није наведен аутор) преобратити сурову Шекспирову драму у неки полуепски театар (неспојив са театром суровости), у коме ће Кловн (Младен Леро) чак рећи публици да је његова сцена "могла и требало би да буде штрихована".

Андраш Урбан суверено влада силином призора на сцени, па је натпис ТИТО, који се преобликује у Тит слаба асоцијација, кад хладњачом, која се довози и остаје на сцени, као симбол овог времена, симболизује гробнице жртава сулудог људског насиља. То је метафора, "једна за све", која је довољна за читање трагедије, коју ће војсковођа Тит Андроник доживети у Риму, по повратку из победоносног похода, а и она је наметнута редитељским читањем, јер је и сама радња пребогата непосредованим сценама смрти Титове деце, страшним злочином над његовом кћери, његовим сакаћењем, и, на крају, страшне освете - послуживањем пите готској краљици Тамори, од меса њене деце...

Све у Урбановом "Титу Андронику" (у адаптацији Ведране Божиновић) је до те мере стилски измешано и значењски усложњено, да је лако могло да се постави и као иронични искорак из данас превише "рабљеног" жанра крвавог хорора. Горан Шушљик је, као Тит Андроник био утишан, његова ратничка агресивност је имала, бар у Шушљиковом тумачењу, једну ноту посредности, мисао, која претходи радњи, што је деловало чудно, за хероја, огрезлог у крвавим биткама, који је суров према свима, па и према својој деци, а правда га почиње занимати тек кад злочин "дође у његово двориште". Јована Беловић, као Лавинија, његова кћи, која ужасно пострадава, права је јунакиња ове поставке "Тита Андроника". И рањива, и послушна, и страсна, и агресивна, прави је пример за вечни рат за немогућ женски глас у крвавој мушкој ратној, државничкој и политичкој историји света. Уз младе глумце, који су оправдали своје ликове на сцени (Вељко Стевановић - Арон, Лука Севић - Луције, Драган Секулић - Басијан, Петар Петровић - Деметрије, Лука Антонијевић - Хирон, Младен Леро - Мартије, Милан Бобић - Квинт) и који су се, углавном, храбро борили са тешким задацима, који траже умеће и физичку спремност (у чему је Јоаким Тасић међу њима био суверен), Анђелика Симић (готска краљица Тамора) и Лазар Ђукић (Марко, Титов брат), били су такође врло уверљиви, иако су помало излазили из естетике ликова Урбанових представа, и за претпоставити је да је та психолошка подвојеност била део њиховог задатка.

Као доказ да ничег новог под капом небеском нема, овде је, нажалост, зазвучала пита од људског меса, о којој Урбан пева, вековима после Шекспира.

В. Шекспир: "Тит Андроник". Режија: Андраш Урбан. ЈДП

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

ВЕЛИКА ЛИТЕРАТУРА И СУРОВЕ САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ: Најбоље позоришне представе са београдских сцена у протеклој години

03. 01. 2023. у 18:00

Култура

0 0

КЛАСИКЕ НИКАД НИЈЕ МНОГО, А НИ – ДОВОЉНО: Најзначајнији наслови књижевне баштине на домаћим позоришним сценама у прошлој години (1)

04. 01. 2023. у 13:00

Култура

0 1

СТВАРНОСТ МОРА ДА СЕ ПОДНОСИ ДА БИСМО ПРЕЖИВЕЛИ: Андраш Урбан, редитељ за „Новости“

25. 12. 2022. у 15:00

Култура

0 1

ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ "РАЗВОЈНОГ ПУТА БОРЕ ШНАЈДЕРА": Егон Савин у ЈДП режира Ацу Поповића

21. 12. 2022. у 20:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације