СВИ ВОЛЕ КОНЦЕРТЕ: По посећености културним приредбама Срби веома близу европског просека
КОЛИКО Срби воле биоскопе, позоришта, музеје...? Колика је посећеност културних догађаја?
Шта највише привлачи публику? Истраживање које је спровео Завод за проучавање културног развитка (Запрокул) показује да је посећеност културних садржаја из године у годину све већа, те смо по броју редовне публике први у региону и веома близу европског просека.
Студија Запрокула "Културна партиципација грађана Србије" показује пораст посете током последњих 10 година у готово свим врстама културних дешавања, што нам даје разлога за оптимизам.
- Имамо константу од 5,6 одсто становништва које редовно посећује културне догађаје, прецизније, биоскопе, позоришта, музеје и галерије, и ми их стручно зовемо "редовна публика". То јесте позитивна вест, нарочито јер је близу и европском просеку, а у региону смо сигурно на првом месту по томе - каже, за "Новости", Марко Крстић, директор Запрокула.
Крстић додаје да има простора да будемо још оптимистичнији:
- Оно што нам је сада циљ је да такозвану "потенцијалну публику", која се креће од пет до осам одсто, а то је она која два или три пута годишње оде у позориште или годишње прочита две или три књиге - подстакнемо атрактивнијим, занимљивијим и комуникативнијим културним програмима и садржајима да постану редовна публика.
Истраживање показује да су у Србији и даље најпопуларнији концерти које посећује 68,3 одсто наших грађана. Занимљиво је да док се у целом свету биоскопи муче да привуку публику, код нас је ту забележен највећи пораст посетилаца.
Посета биоскопима, услед отварања мултиплекса и синеплекса, уз приметно улагање државе у домаћу кинематографију и уз стимулације за дистрибутере, бележи највећу стопу раста - 30 одсто у последњих десет година, што даје 63,8 процената.
- Људи су након пандемије били жељни биоскопске магије, посебно што смо имали два велика домаћа хита, "Јужни ветар" и "Тому", који су практично одржали биоскопску и дистрибутерску мрежу. С друге стране, Срби заиста воле да оду у биоскоп, и појединачно и породично, то је за њих догађај - објашњава Крстић.
Истраживање Запрокула показује да су институције културе схватиле да је један од приоритета комуникативнији однос према деци и младима. На то указује и све већи број садржаја за децу, у чему предњаче библиотеке, музеји и културни центри. Културни програми се најчешће креирају за децу узраста до 10 година, када их у музејске установе воде учитељи (таквих је 73,6 одсто посета), а најмање је оних намењених тинејџерима.
Због слабе понуде тинејџери су најређа културна публика, па се установама препоручује промена стратегије и окретање ка њиховим каналима комуникације - блогерским и инфлуенсерским. Позитивна пракса, како се наводи у истраживању је то што поједине културне установе све више препуштају младима да сами осмишљавају културне садржаје и формате, попут оних у Културном центру Крушевца, Галерији Матице српске у Новом Саду, Библиотеци града Београда, Градској библиотеци "Владислав Петковић Дис" у Чачку, Културном центру у Панчеву...
На питање на чему треба радити у будућности, Крстић понавља да нам недостаје више квалитетних културних садржаја за младе:
- Недостаје нам и боља и савременија комуникација између институција култура и суграђана (више дигиталних садржаја, интерактивност изложби...) и оно што је можда најважније - култура мора бити много активнија у промовисању својих садржаја, и медијски и програмски. Дакле, да буде видљивија и приступачнија свима. На крају, у стратешком смислу, чини ми се да морамо одлучити да ли је култура узрок који гради боље и стабилније друштво, или је култура заправо индикатор развоја бољег и стабилнијег друштва.
ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
ИСТРАЖИВАЊЕ Запрокула је показало и да институције културе нису у довољној мери приступачне за особе са инвалидитетом. У првом истраживању овакве врсте у Србији подаци су показали да је тек 24,2 одсто музејских установа физички приступачно за посетиоце који имају неку врсту инвалидитета.
- Највећи изазов је комуникациона и информациона приступачност, при чему 75,6 одсто институција не испуњава овај критеријум, а управо он захтева најмања улагања. Међутим, охрабрује чињеница да су запослени свесни препрека које треба превазићи - наводи се у овој студији.
Препоручујемо
ХЕНДЛ ЗА КРАЈ: Концерт Валентине Лучковић и Вање Црнобрње у "Гварнеријусу"
23. 12. 2022. у 12:37
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: "Они су тотални кретени", рекао после повика да је "Француска одговорна за крвопролиће"
"ОНИ си потпуни кретени", рекао је француски председник Емануел Макрон о прелазном телу и додао да "никада нису смели да га смене".
22. 11. 2024. у 13:07 >> 13:17
Коментари (0)