ТЕШКО ЈЕ ПОДНОСИО СТРАДАЊЕ НАРОДА: Матица српска приредила научни скуп у част академика Дејана Медаковића
МНОШТВО узвишених речи изговорено је јуче у Матици српској у Новом Саду о делу академика Дејана Медаковића (1922-2008), једног од најзначајнијих српских интелектуалаца, књижевника, историчара уметности и непресушног борца за ренесансу српског духа, који је оставио обиман и драгоцен опус свом народу и његовој култури.
Научни скуп поводом стогодишњице његовог рођења "Један век Дејана Медоковића" окупио је тридесет историчара, познавалаца уметности и поштовалаца овог великана, а на самом почетку проф. др Драган Станић, Матичин председник, рекао је да је Медаковић веома волео ову нашу најстарију институцију културе и науке.
- У Матицу је радо долазио осећајући да се ту најбоље испољава његова личност, да му је ту место и да ту има најподстицајније сусрете са људима из других научних области.Верујем да би и он био задовољан овим данашњим скупом, а ако смо нешто и пропустили, надокнадићемо наредном приликом јер његово дело заслужује да му се стално враћамо - рекао је Станић.
Академик Василије Крестић није био у могућности да допутује у Нови Сад, али је послао беседу у којој је подсетио да је Медаковић, од времена када је изабран за члана Српске академије наука и уметности, обављао одговорне функције у установи коју је веома уважавао. Осим што је био члан многих њених научних одбора и комисија, био је секретар Одељења историјских наука и у том својству члан Председништва, генерални секретар САНУ, а затим и њен председник.
- Красиле су га многе сјајне особине а једна од њих је патриотизам, дубока оданост свом народу и држави. Све муке, недаће и страдања кроз које је пролазио српски народ, тешко је подносио и стално се питао где је излаз и шта нам ваља чинити. Посебну бригу исказивао је о урушавању угледа и значаја националних институција, попут СПЦ, САНУ, Матице српске и наших универзитета. Очување њиховог угледа доводио је у најтешњу везу с питањем националног опстанка - навео је академик Крестић, истичући и Медаковићеву "стваралачку ватру, огромну радну енергију и систематичност".
О огромном доприносу очувању наслеђа Срба у Мађарској говорио је Коста Вуковић, историчар уметности и руководилац збирке Музеја Српске правосавне епархије будимске у Сентандреји.
- Први пут је 1960. године дуже време посветио изучавању нашег културног наслеђа. Тада су наше цркве биле у веома лошем стању, Епархија је била без средстава, а у јавности веома мало се знало о споменицима у Мађарској. Управо Медаковић је тада скренуо пажњу колико су ти споменици важни за сагледљавање наше целокупне историје уметности, а првенствено оне у 18. веку - рекао је Вуковић.
Др Владимир Симић, професор на катедри Историје уметности, нагласио је да Медаковићев рад представља капиталну заоставштину коју изнова морамо да сагледамо, применимо у нашем времену и оставимо будућим генерацијама.
- Његово изузетно образовање и ерудиција преливали су се на различите сфере уметности и културе. Писао је поезију, водио дневнике, писао мемоаре. Све оно што је објавио превазилази могућности једног живота - рекао је др Симић.
О импозантном Медаковићевом опусу говорили су: проф. др Душан Иванић, проф. др Горана Раичевић, проф. др Ђорђе Ђурић, др Тијана Палковљевић Бугарски, проф. др Игор Борозан, проф. др Данијела Королија Црквењаков, др Михаило Поповић...
ДАН ИСПУЊЕН ПИСАЊЕМ
КАО најдрагоценију особину свог оца, диригент Павле Медаковић истакао је изузетну дисциплину, јер "дан му је био испуњен писањем, писањем и писањем." Написао је укупно 46 књига у којима је са јединственом упорношћу и научном систематичношћу ревитализовао и разјашњавао заоставштину српске уметности, како црквене тако и световне, од Хиландара, преко Карловаца, фрушкогорских манастира, Сентандреје, Трста, Беча и Темишвара.
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
23. 11. 2024. у 18:55
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)