ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Нидриген, један за све

ИГРАЊЕ по музици "коју вам други свира" је уобичајена, често коришћена метафора за послушност, слугерањство сваке врсте, и Миодраг Илић је овај мотив изврсно употребио, у драми о побуни младог поручника Нидригена, против система који "убија народе и државе играјући валцер".

Новости

Владимир Лазић је ову сложену психолошку драму преобликовао у поетски реализам, додајући јој судбинску карму оних који се, као појединци, побуне против диктата моћи и силе. У "Валцеру поручника Нидригена", најновијој поставци текста, који је праизведен још давне 1985. године (и постао део антологијског избора Слободана Шнајдера), нема много поезије, док се његова поетика може дефинисати као савремени саспенс, јер срљање главног лика у пропаст постаје неизбежно, нарастајућом драмом (због његовог отпора да конвенционално заигра валцер на војној академији). Прилика, обавијена црним веловима, "Судбина душе" (Јелена Арсић), лебди кроз Лазићеву представу као комплементарни део сцене, коју чине подијум и велико огледало изнад њега (сценограф Милица Бајић Ђуров), које умножава и даје додатни угао призорима у некој другој, симболичној димензији.

Главни лик, млади војни лекар Томас Нидриген (Милош Ђуровић), који је на прагу епохалног открића лека против заразних болести, библијски је праведник и не може себи, ни као хуманисти, ни као војнику, ни као човеку да допусти да буде натеран на апсурдни гест, који сматра излишним и ниским, па играње валцера одбија и када га будућа супруга (Исидора Грађанин) здушно моли да се тиме спаси, и када га њен отац, а његов заповедник (Срђан Карановић, Бонен), у тамници присиљава на то. Пострадање младог санитетског поручника прерасло би у чист трагички жанр да изузетно спретни, надарени драматичар, Миодраг Илић, не дописује овој голготи аутентичан, сликовит свет војних касарни, дворова са баловима, хумористичне ликове, који својом животношћу плене специфичним, па и црним хумором, или доносе на сцену својом појавом племениту гротеску, која, гледано историјски уназад, објашњава крах Царевине боље од изгубљених значајних битака (Ирфан Менсур, као Хенрик Петнаести Суманути, Милан Цаци Михаиловић, у две улоге, Танцмајстор Мајнард и Лекар, Синиша Убовић, Кадет и Царев секретар...)

Главни "терет" приказивања судбине карактера, који ни по коју цену не одступа од својих принципа, верујући да сваки појединац треба да буде део велике побуне, био је на младом Милошу Ђуровићу, који је Нидригена показао као људско биће које и само пати због сопствене непоколебљивости. Кроз његове животне ломове (робија, издајство вољене жене...), Ђуровић снажног Нидригена успева да, постепено, трансформише у рушевину, која се импресивно и даље бори за достојанство, свом преосталом снагом. Ђуровић је, заиста, глумац кога треба запамтити. Његова партнерка, млада Исидора Грађанин (Адела Бонен), сценском лепотом је засенила повремене ситне недостатке у тону, којим њен лик (кћери Нидригеновог заповедника и веренице која напушта наметнутог јој вереника због Нидригена), показује своју срчаност, која ће посустати пред искушењем дугог чекања изгубљеног Нидригена, па ће и сама прећи у други табор, удајући се за његовог колегу Себастијана (Владимир Вучковић). Тешку улогу Нидригенове партнерке у истеривању правде, млада глумица је изнела са завидном енергијом и умећем. Јанко Цекић (Фон Рот), Петар Михаиловић (Хауска), Бранко Јанковић (Шулц), Стефан Бундало (Руперт), Срђан Секулић (Витхолд, Стражар) дали су тачан тон Лазићевој редитељској партитури, која је Нидригена довела до физичког нестанка, а моралне победе, на узбудљив и оригиналан начин.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Вечита трка за успехом

21. 11. 2022. у 12:00

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Као брод у боци

31. 10. 2022. у 12:33

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Сценско певање романа-поеме

24. 10. 2022. у 10:00

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Животарење на минималцу

18. 10. 2022. у 14:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације