ОД МУКЕ СА РЕЧИМА ДО ЛЕПОТЕ ЈЕЗИКА: Књижевни и животни пут Милована Данојлића био је, по много чему, јединствен
ОДЛАСКОМ Милована Данојлића са књижевне сцене силази последњи велики члан групе која је педесетих година прошлог века основала неосимболистички покрет.
То је био и последњи значајни програмски утемељени покрет у српској књижевности, покрет из кога је изашло неколико великих песника. Склон сталном мењању и животног и књижевног програма, Данојлић је неосимболиста само у свјој првој књизи. А књижевни и животни пут Милована Данојлића је, по много чему, јединствен. Он је један од ретких великих српских писаца који су читав живот провели у некој врсти свесно изабраног одметништва. Наиме, Данојлић се врло рано одметнуо из родних Ивановаца у Београд, потом из Београда у велики свет, а у том свету се, уз бројна лутања, понајдуже задржао у Поатјеу, у Француској, одакле је, годинама и деценијама, исписивао суптилне похвале свету свог детињства и у песничким делима и у својој особеној прози.
Ушавши у књижевност као песник, објавио је 1957. године књигу "Урођенички псалми" која је, и из данашње перспективе гледано, његово најзначајније песничко дело, поготову кад се има у виду да се, са ширењем погледа на књижевност, мењало и његово схватање поезије, посебно његов однос према чисто артистичкој страни песничког стваралаштва. Он је, додуше, већ у књизи "Како спавају трамваји" из 1959. године показао да не држи до неосимболистима тако драге херметичности израза и да своју поезију све више отвара према ономе што би се могло означити као суптилна хроника човековог проласка кроз свет, свеједно да ли је средиште тог света у завичају, у Улици Ранка Тајсића или на Каленића пијаци. Отуда и не чуди што, држећи до потребе да се у књижевном тексту каже нешто што је изведено из личног доживљаја и искуства, Милован Данојлић истиче да "поезија је или исповедање или празна игра". "Празна игра", примера ради, не могу никако бити песме из његових књига "Обнова смисла" или "Исповест на тргу", пошто се у овим књигама, уз много хумора и ироније, говори о томе шта може бити живот у који се све дубље утискује печат једног злог времена, на једној страни, и сопственом пролазношћу осенчен и дубоко меланхоличан поглед на саму основу живота, на другој страни.
Мада је почео као песник, и то песник и за децу и за одрасле, Милован Данојлић је, врло брзо, показао да га одликује оно што срећемо и код највећих српских писаца прве половине прошлог века - способност да лако прелази границе између књижевних родова и врста. И то је разлог што се о њему може говорити као о песнику, прозном писцу, есејисти, путописцу, обновитељу новинског фељтона претвореног, у ствари, у особену хронику времена и прилика у њему, творцу оне књижевне врсте коју је он назвао "лирска расправа", а коју сем њега нико није писао на такав начин, да за ову прилику оставимо по страни једну од најнеобичнијих књига у српској књижевности, књигу "Зечји трагови". Откуда толика спремност да се из једног облика књижевног говора прелази у други? Сасвим очигледно и из потребе да се што више научи, што дубље освоји простор књижевног израза.
Како је сам рекао, пожелевши да се одмори од неосимболистичке претенциозности у изразу, написао је своју прву књигу за децу, видећи у том облику књижевног стваралаштва кретање ка нечему што је "једноставно и разумљиво, разумљиво свима па и деци". А кад је написао и књигу "Наивна песма", Данојлић је и проучавању књижевности за децу дао пресудан импулс, тражећи од тумача знање и компетенцију, уместо празне глагољивости и необавезности. У простор прозе Данојлић је ушао кроз један облик есејистички интонираног осветљавања читавог низа питања из сфере укрштања личног доживљаја и онога што зовемо упознавање, освајање света и разноликих облика у њему могућег живота. И то је основни разлог што његова проза претежно, ако не и искључиво, говори о томе: о тескобном и у мрачан социјално-политички амбијент уведеном детињству и покушајима да се из тог света препуног забрана и ограничења искорачи у свет слободе, свет који симболизује град и све оно што градски живот подразумева. Кад се погледају романи Милована Данојлића, уз неколико врло важних изузетака, може да се види управо то: снажна чежња за оним чега нема и што, уз мање или веће жртве, треба освојити.
Aли књиге које су помало издвојене у прозном опусу Милована Данојлића, књиге "Змијин свлак", "Година пролази кроз авлију" и "Балада о сиромаштву", нису приче о освајању света кроз одлазак у окриље града, већ су то много више приче о ономе што је наслућена сама основа живота, везана за наоко мале и безначајне ствари. Књижевност је најмоћнија тамо где се запути у освајање онога што је као несазнајно везано за саму основу живота, за онај ритам по коме се у природи једна појава смењује другом. О томе највећма Данојлић и говори у лирској хроници "Година пролази кроз авлију", у којој бележење свега што симболизује за природу чврсто везан ритам живота доноси и најубедљивије продоре у сферу оне метафизике која израста из окриља људске свакодневице и њених вековима сталних и стабилних садржаја. А да и "Змијин свлак" и "Година пролази кроз авлију" буду написани уз високу стилску перфекцију, морало је бити много "муке са речима", много Данојлићевих настојања да, полазећи од личног осећања за лепоту речи, што суптилније продре у оне слојеве српског језика који доносе највећу стилогеност књижевном изразу.
И баш захваљујући томе, овај писац и преводилац је и у самом врху великих стилиста српског језика. И кад се све узме у обзир, може се рећи да је Милован Данојлић и ширином присуства у књижевности и вредошћу свог опуса у самом врху савремене српске књижевности.
Препоручујемо
ХАНДКЕ ЗА "НОВОСТИ" О СВОМ ДРУГУ: Данојлић је био храбар у својој осами
25. 11. 2022. у 12:00 >> 12:33
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)