НЕУМОРНО JE ВАРАО СМРТ: У Београду је преминуо Пуриша Ђорђевић (98), знаменити и непоновљиви филмски редитељ
ОДАВНО носећи титулу најстаријег, вероватно у светским оквирима, активног филмског редитеља, Пуриша нам је Ђорђевић, који је јуче минуо светом, стално изнова показивао да му је крштено, јавности готово непознато име - Младомир, попут каквог печата гарантовало вечно млад дух.
Умео је да прокоментарише како се смрт, истина, победити не може, али тврдио је и да је ту неумољиву посетитељку кадикад могуће накратко преварити, збунити каквом "непоновљивом лудошћу". А тога му никад није мањкало, те непоновљивости пре свега.
Рођен пре безмало једног столећа, на Ђурђевдан 1924, живећи, како је волео да каже, у шест различитих држава притом се не макнувши из Србије, Ђорђевић је готово три четвртине века, 74 године, посветио ономе што је волео изнад свега - уметности. Оној седмој.
Играо је Пуриша и фудбал, још као младић у поратном родном Чачку, био је новинар, уредник, наступио и као глумац, исписао цело туце књига... Успут је волео живот, кафану, жене, испунивши сваку страницу свог животног романа садржајем. Непоновљивим. Из ове перспективе и из овог века, кратак брак са великом Миленом Дравић, с почетка шездесетих година, постаје тек цртица смештена у пролог тог романа - иако му је, и поред потоњег д(р)угог брака из ког је добио и кћи, Милена остала и муза и вечно највећа љубав. Волео је то да говори, тај човек чија је свака изјава била једнако јединствена као и он сам.
- Симбол нашег нараштаја свакако би била Голгота, и Пуриша ју је и те како прошао: и рат, и заробљеништво и кандидатуру за стрељање - вели Ђорђе Кадијевић.
- Једини је био старији од мене, и сад сам очито ја на реду, постао сам најстарији филмски редитељ.
Кадијевић истиче да га нестанак човека какав је био Ђорђевић оставља у најдубљем запрепашћењу - што открива извесну негацију смрти кад су такви људи у питању, и донекле потврђује ону Пуришину тврдњу да је смрт неки пут могуће заварати:
- И он, заиста, никад и неће умрети, његово тело можда јесте али зрачење његовог духа и свега што нам је оставио остаје заувек. Необично даровит човек, био је посве свој, час претерано озбиљан, час врло духовит, некомуникативан у смислу да није волео да прича са сваким, али ја сам имао ту привилегију још од седења за истим столовима у Пули... Волео је живот и трудио се да предупреди сваку случајну околност која би га могла коштати, али коштала га је људска судбина.
Сећајући се свих Пуришиних прича, револтиран због фаталности и коначности те људске судбине, Ђорђе Кадијевић наглашава да се како у његовим, тако и у Ђорђевићевим филмовима, неретко осећа неминовност смрти, и додаје:
- Провео је дуг, испуњен и срећан живот, радећи са успехом оно што жели и воли, и бавећи се најчаснијом професијом - уметношћу, успео да победи пролазност времена, па и саму ту смрт. Умро је у физичком смислу, али у оном дубљем, Пуриша ће увек постојати. Ипак, много ће недостајати као јединствена појава, и сигуран сам да ћу сам још дуго осећати неку необјашњиву празнину, недостатак, због тога.
Међу непребројним филмовима са редитељским потписом Младомира Пурише Ђорђевића, у том огромном опусу који осим култне тетралогије ("Девојка", "Сан", "Јутро" и "Подне") са статусом ремек-дела, чини и педесетак кратких и пет телевизијских филмова, нашло се и двадесетак оних биографских. Последњи, прошлог 29. новембра промовисани "Господин", за јунака има нашег песника, академика Матију Бећковића - кога је вест о одласку чувеног редитеља такође запањила.
- Иако је имао те дубоке године, до краја је имао и ту бистру главу младића - каже Бећковић.
- Остао је до последњег даха пун идеја и планова, жарко је и дуго желео да сними филм по Џојсовом "Уликсу", а осим те велике жеље имао је и снаге и памети да се упусти у такву филмску авантуру у какву се не би упуштали ни многи ствараоци у пуној снази и јеку младости. Колико знам, то је снимање већ био и започео, да би му потом обуставили финансирање. Верујем да су га тиме и увредили, можда и "покосили"...
Претакање ремек-дела "Уликс" у филмску причу јесте остала велика а неостварена жеља Пурише Ђорђевића, који је недавно у филм преточио и култно дело на нашем језику, "Уста пуна земље" Бранимира Шћепановића. Испуњених до краја или не, жеља и планова му никад није мањкало, баш као ни љубави према животу, и филму - од тог живота често већем, нити непресушне енергије. Ипак, понестало му је времена, те ова "џојсовска" ставка, уз још неке често помињане планове, остаје изостављена из његове филмографије и биографије. Што, ни у ком случају, ову филмографију и биографију не чини ништа мање грандиознима - а животни роман, или филм, Пуришин остаје непоновљив и узбудљив као мало чији.
Како то каже наш филмски зналац Божидар Зечевић:
- Између завршетка снимања и почетка монтаже прошао је цео један велики филмски век, стална грозница и неизвесност у откривању живота, који је био испуњен као мало чији међу уметницима филма.
Гојковићева: Блистав траг
ПОТПРЕДСЕДНИЦА Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић упутила је телеграм саучешћа породици Младомира Пурише Ђорђевића.
- Вест о смрти Пурише Ђорђевића, једног од истинских великана српског и југословенског филма, дубоко је потресла не само поклонике његових филмова, већ и све љубитеље уметности уопште - наводи се у телеграму.
- Његова дела, која данас представљају класике и култна остварења, оставила су блистав траг у историји српске кинематографије и дефинисала оквире више жанрова. Ђорђевић није био препознатљив само по уметничком и филмском стваралаштву, већ ћемо га памтити и по срдачности и ведрини којом је пленио.
Ауторски универзум
СА ТУГОМ и поносом Фестивал ауторског филма опростио се од великана наше кинематографије, који је своје последње филмове премијерно приказао управо на овом фестивалу, међу њима и документарац "Господин", филм "Мала моја из Босанске Крупе" посвећен Бранку Ћопићу, те "Ишчезла Албертина" према мотивима Прустовог романа.
- Јунаци, једнако као и филмске приче Пурише Ђорђевића недољиво нас подсећају на кубистичка платна и цртеже: сви они имају у исти мах по неколико лица и фигура, простиру се кроз неколико времена, носе по неколико живота у себи... Тако кубистички протегнути кроз различита времена и симултане тачке у простору, Пуришини ликови из велике тетралогије о рату и револуцији постају отворене метафоре за себе: поетске фигуре непоновљивог ауторског универзума које нам казују нешто битно и о нашем свету и животу - записао је уметнички директор ФАФ Срђан Вучинић о Ђорђевићевој поетици.
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)