ТОЛСТОЈ ЖИВИ У КЊИГАМА МНОГИХ СВЕТСКИХ ПИСАЦА: Руски књижевни класик преселио се у вечност на данашњи дан пре тачно 112 година

НА данашњи дан пре 112 година преминуо је Лав Николајевич Толстој (1828-1910), књижевни великан и у рату, и у миру.

Портрет Лава Николајевича Толстоја, Фото Wikipedia

Тренутна ситуација у свету, сукоб у Украјини, изазвали су потребу да се његово дело посматра у светлу актуелних политичких збивања, а не на основу уметничке вредности или значаја за историју светске књижевности. На удару острашћених људи нашле су се књиге овог класика, као и још једног његовог савременика, Фјодора Михаиловича Достојевског.

- Достојевски и Толстој су путовали у Европу да би дошли до закључка да је западна уметност изузетна, али да је колективни запад огрезао у материјалном и декаденцији - каже за "Новости" др Ана Јаковљевић Радуновић, доценткиња на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду.

- Вероватно је то један од разлога за покушај одстрањивања из образовних програма или са полица књижара. У своје време, али и много година касније, Достојевски и Толстој изазвали су незапамћен интерес читалачке публике у Русији и у свету, и утицали на читав низ руских, али и светских писаца попут Томаса Мана, Ромена Ролана, Хемингвеја и многих других. Можемо престати да читамо Толстоја, али његов траг ћемо увек наћи у великим и значајним делима светске књижевности.

Слика о Кримском рату из 1904. Фото Википедија

Толстој је учествовао у Кримском рату (1853-1856). Крајем 1854. године стигао је у Севастопољ, епицентар ратних дешавања у сукобу руске империје и коалициноих снага Француске, Енглеске, Османске империје и Сардинијског краљевства. Инспирисан ратним догађајима, написао је причу "Севастопољ у децембру". Прича је изразито патриотска и велича храброст руских војника. Убрзо је написао и "Севастопољ у мају". Страхоте рата и све оно што је доживео на линији фронта и током опсаде града у великој мери су утицали на његов рад, те ова прича говори о бесмислености смрти и нехуманости рата.

- После успеха прве две севастопољске приче он се окреће списатељској каријери и пише "Севастопољ у августу 1855". Севастопољска трилогија представља важну етапу у стваралаштву Лава Николајевича, а теме о којима је писао наћи ће свој продужетак у потоњим његовим делима, пре свега у једном од можда и најважнијих руских романа, у "Рату и миру" - наводи Јаковљевић Радуновић.

- Као главну карактеристику на којој почива снага Руса, истиче једноставност и тврдоглавост.

Фото приватна архива

Доцент др Лазар Милентијевић сматра да се не може са сигурношћу тврдити да ли би живот Толстоја кренуо истим правцем да није учествовао у одбрани Севастопоља, али се може констатовати да је духовна незајажљивост писца и те како утицала на непрекидно преиспитивање, незадовољство властитим живљењем, враћање на питања на које је већ раније дао одговор.

- Опус Толстоја и без ратног искуства можда би био подједнако импресиван - каже Милентијевић. - Оно што краси његове јунаке у тренуцима рата је велика морална снага. Иако је у "Севастопољским причама" приказана разорна стихија рата у којој се човек губи у вртлогу нечовечног убијања, Толстој детаљно описује шта је неки обичан човек помислио, осетио у последњем тренутку свог земаљског живота. Сагледавање опште панораме и сликање појединачних живота је оно што ће Толстој пренети и на "Рат и мир".

Милентијевић указује на то да су Толстојеви јунаци рат посматрали из различитих перспектива:

- За Болконског рат је излаз из животне монотоније и могућност да он обрете славу и да на тај начин живи за све људе што ће се на крају испоставити као неостварљивa и илузорна идеја. За Безухова то је тренутак када он спознаје да никакви филозофски системи и религиозне концепције нису довољне за срећу која се крије у свакодневним стварима. За Наполеона рат је позориште у којем он игра главну улогу. За све јунаке рат је велика криза и духовно искушење.

Биста Толстоја на радном столу нобеловца Хандкеа, Фото Г. Чворовић

Гледајући ратна дешавања, Толстој је заволео живот, почео да мрзи смрт и све што она доноси.

- Кримски рат је веома снажно утицао на Толстоја - каже нам Ирина Антанасијевић, професорка Београдског универзитета.

- Био је окидач, иницијална тачка после које је почео да се обликује његов пацифизам и одбацивање рата као "најодвратније и најстрашније" појаве. "Људи који ... признају рат не само као неизбежан, већ и користан и стога пожељан део развоја друштва - ови људи су страшни у својој моралној изопачености."

Антанасијевићева каже да свака паралела са овим временом и ратом у Украјини, ако не полази од моралне сличности, већ само од догађаја је погрешна, па чак и опасна.

- "Севастопољске приче" су циклус од три есеја из три различита периода рата, која обједињује пацифизам и хуманизам. Не рат, не смрт, не страшни догађаји у првом плану, већ личност, човек. Његова слабост и његова снага. Рат је појава која доноси смрт, супротна је животу и самим тим неприродна: "Рат није куртоазија, већ најодвратнија ствар у животу и то треба разумети и не играти се рата." У роману "Рат и мир" најснажнији је опис рата као шаховске игре, где људи, правећи каријеру, маштају о победи. Али, рат није игра. Рат је апсолутна антиљудска, неприродна акција.

Ана Јаковљевић Радуновић/Проф. др Ирина Антанасијевић, Фото приватна архива

Толстој пише да човек не може хладнокрвно да пуца у другу особу: Николај Ростов, када се судари са Французом, уместо да пуца, баца на њега револвер, баца га као дете камен:

- Толстој је, размишљајући о природи рата, анализирајући га, покушавајући да изведе његову формулу, показао да рат не доноси мир. Рат је болест, нека врста неприродног тумора. А ову болест је немогуће зауставити неком битком или низом битака. Нажалост, мало људи њега сада жели и уме да чита. Појава културе отказивања и укључивање Толстојевих књига у њу је пример незнања и неспособности за читање и разумевање прочитаног. А код Толстоја је све кристално јасно: "Рат је догађај супротан људском разуму и целокупној људској природи."

И ГАНДИ БИО "ТОЛСТОЈЕВАЦ"

ТОКОМ година Толстој је постао пацифиста и оснивач учења које је познато под називом "толстојевство". Имао је присталице из свих друштвених слојева које су организовале комуне и народне школе. Највећи број следбеника руски мислилац је имао у јужним руским губернијама, у Украјини и на Кавказу. Следбеници руског мислиоца појавили су се и у западној Европи, Јапану и Индији. Махатма Ганди је био присталица толстојевства.

- Ово учење засновано је на несупротстављању злу силом, универзалној љубави, моралном усавршавању - каже Ана Јаковљевић Радуновић.

- Оно подразумева одрицање од имовине, вегетаријанство и упрошћавање или поједностављивање животног стила, бављење физичким радом. Полазна тачка Толстојевог учења је уверење да је човеку потребна идеја о смислу живота, који је изван њега. Када те идеје нема, човек се суочава са безнадежаним ужасом и на крају мишљу о самоубиству.

Међутим, велики писац био је проповедник, али не и практичар: Толстој, али не и толстојевац.

Препоручујемо

Култура

0 2

ВРОНСКИ ЖИВОТ ДАО АНИ, А СРЦЕ СРБИЈИ: Инспирација за легендарног љубавника Толстоју био је руски пуковник

03. 03. 2022. у 15:20

Србија

0 0

ТАЈНА ВЕЗА ТОЛСТОЈА И ВРШЦА: Изложба у Градској библиотеци о великанима руске књижевности

30. 03. 2021. у 17:34

Култура

0 1

САЧУВАО ВЕЛИКУ ПОСВЕЋЕНОСТ РЕЧИМА: У атријуму Народне библиотеке Србије представљена сабрана дела академика Мира Вуксановића

18. 11. 2022. у 12:00

Црна Гора

0 5

ОСТАТИ ЧОВЕК И ДОК СТОЈИШ НА ИВИЦИ ПРОВАЛИЈЕ: Никшићанин Душко Копривица сместио свој радни век међу корице дела "Живот на испиту"

13. 11. 2022. у 02:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације