У ПОТРАЗИ ЗА ПРУСТОВИМ ВРЕМЕНОМ: "Новости" на париским стазама великог француског писца поводом стогодишњице његове смрти

ГРОБЉЕ, киша, новембар, сумрак, гаврани, бљузга и увело лишће.

Зграда у којој је живео у Париз, Фото Горан Чворовић

У исти мах, права, али и контрадикторна слика, за преиспитивање односа времена и памћења, пред надгробном плочом великог француског писца, интелектуалца и филозофа речи Марсела Пруста чија је стогодишњица смрти обележена ових дана.

- Истина је. Ако овде не пронађемо одговор за однос тела и психе, неуспеха и унутрашње празнине, идентитета и стварности, где ћемо га наћи - каже за "Новости" Дамјан, који је са Амандин и Гијомом дошао да обиђе књижевников гроб.

Гробље је. Па ипак, живи смо. Знаменити "Пер Лашез", који Парижанима служи као парк и шеталиште. Јесење боје разлиле се у акварел, по узорима Прустовог импресионистичког писања у коме се посвећује враћању истине души, у дугим реченицама пуним префињеног ритма, у коме се поставља питање да ли време уопште постоји. Код Пруста, време не тече ни у садашњости, ни у будућности, већ само у прошлости, о чему је стицање свести блиско смрти, чак и у раскошним париским салонима где се сучељавају аристократе и буржуји.
Овде увек има неког.

- Људи стално долазе. Викендом највише, али свакога дана се неко распита за Пруста - каже нам, на улазу Сандрин, задужена да упућује знатижељнике ка гробницама славних.

На покислој плочи од црног камена, букети, шкољке, каменчићи, кестенови, кованице, истрошена карта за метро. Различите амајлије којима ходочасници остварују контакт с Прустовом филозофијом и естетиком. И, писамца. Много порука. На влажној, кишом испраној, нечиткој хартији, елож Прустовој поезији уз вечито трагање за надом.

Париз и Француска ових дана одају почаст писцу који је подсећао да одређени филозофи сматрају да спољни свет не постоји и да сами развијамо наше животе, књижевнику који је писао да је наше "ја" састављено од суперпозиције унутрашњих стања, али да то није непроменљиво као слојевитост планине, већ да непрекидни покрети извлаче старе слојеве на површину.

У Улици Турен, отворен је, можда баш зато, до краја године, ефемерни кафе у Прустову част. Кућа која представља чувени порцелан из Лиможа, у својој колекцији има шест личности међу којима су Ив Сен Лоран, Серж Гензбур, Коко Шанел, Марија Антоанета, Франсоаз Саган и Марсел Пруст.

- Имајући у виду годишњицу, одлучили смо да баш у овом тренутку одамо почаст великом писцу - каже Андре и у старом добром обичају нуди шољицу кафе.

На гробљу "Пер Лашез" цвеће и поруке, Фото Горан Чворовић

На сталку шољице, тањири, кутијице. Од порцелана чак и мадлена као држач ножа за столом, нарочито урађена за овај догађај, у подсећање на колачић који је малом Прусту тетка давала умочен у чај, што је и описао у својим делима у контексту чињенице да жељено памћење ништа не сачува од праве прошлости. Ту је и права мадлена, у облику шкољке, од ваниле и лимуна. Осим порцелана, ту су и торбе, књиге, нотеси, предмети за свакодневну употребу. Све у знаку Пруста.

Пут преко Мареа, Трга Републике, Великих булевара чије су монденске вечери ушле у Прустова дела и чувеног кафеа "Мир" (Паиџ) у који је умео да сврати када се не би затварао над хартијом, води ка броју 102 на булевару Осман, где је, на другом спрату, живео од 1906. до 1919. године и где су настали први томови његовог најчувенијег дела, и једног од најбитнијих у светској књижевности, у седам књига, "У потрази за изгубљеним временом", где је био посвећен углавном том стваралаштву, искључен из других активности, осим ретких излазака, попут оних на вечере у "Риц". Ту се сада налази банка, као потврда ефемерног сећања на бивше пребивалиште.

Марсел Пруст, Фото Wikipedia

У овај стан, његова служитељка и касније списатељица, Селест Албаре, доносила му је нарочиту мешавину кафе из километар и по удаљене улице Левис, а ритуал припреме до танчина описала је у својим мемоарима.

- Морала је тачно да се измери количина која ће дати две шољице, таман да стане у малу сребрну кафетијеру - сећала се мадам Албаре, додавши да је, у оно време, та кафа, практично била једини Прустов доручак.

Фото Горан Чворовић

Крхког здравља, преминуо је 18. новембра 1922. у 51. години од бронхитиса у 16. париском арондисману где се касније преселио, оставивши нас да размишљамо о томе да ли је љубав заиста "реципрочна тортура" која непрестано истражује однос немогућег и остваривог, љубави и љубоморе.

Андре из кафеа посвећеног Прусту, Фото Горан Чворовић

ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ БЕОГРАДА

АНДРЕ из париског ефемерног кафеа посвећеног Прусту био је у Београду, на "Фешн вику" пре неколико година, тада као модни новинар.

- Остали смо четири-пет дана, успео сам и да обиђем град. Сачувао сам лепе успомене - каже Андре за "Новости".

Препоручујемо

Свет

0 3

ЗБОГОМ, "ГОСПОДИНЕ АЛФРЕДЕ": На аеродрому "Шарл де Гол" у 77. години преминуо најславнији бескућник на свету (ФОТО)

14. 11. 2022. у 22:21

Друштво

0 4

ОДАТА ПОЧАСТ СОЛУНЦИМА: На Српском војничком гробљу у Паризу одржан помен ратницима који су овде сахрањени (ФОТО/ВИДЕО)

12. 11. 2022. у 15:54

Свет

1 0

МИГРАНТИ ПОСВАЂАЛИ ПАРИЗ И РИМ: Кошмар за 230 избеглица окончан у француској војној луци у Тулону

12. 11. 2022. у 08:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације