САЧУВАО ВЕЛИКУ ПОСВЕЋЕНОСТ РЕЧИМА: У атријуму Народне библиотеке Србије представљена сабрана дела академика Мира Вуксановића

Д. Богутовић

18. 11. 2022. у 12:00

ПРВО коло Сабраних дела академика Мира Вуксановића, у издању "Лагуне", у којем су, у девет томова, романи, приповетке, поеме, записи, путописи, представљено је јуче у атријуму Народне библиотеке Србије.

САЧУВАО ВЕЛИКУ ПОСВЕЋЕНОСТ РЕЧИМА: У атријуму Народне библиотеке Србије представљена сабрана дела академика Мира Вуксановића

Фото Д. Миловановић

Уз напомену да дело овог аутора представља сам врх савремене српске књижевности, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, је рекао:

- Круна Вуксановићевог књижевног рада је семољ трилогија о гори, земљи и језику. Ови азбучни романи, објављени у првом десетлећу 21. века, усталасали су српску књижевну сцену. Исписујући књиге, у којима је сачувао животно и језичко искуство које је понео из завичаја (дурмиторско-морачког краја), Вуксановић је, као нико пре њега и после њега, оверио да је вода на изворима Вуковог језика још увек лековита. Сваки део семољске трилогије има своје индивидуално обележје, сагласно томе, функционише као мала или већа целина (као песма, легенда, кратка прича, песма у прози) и сваки део, пуноћом и разноликошћу семантичких низова, обасјава пут ка великој (усложеној) романескној форми.

Фото Д. Миловановић

Својим делима Вуксановић је обухватио просторе од Шар-планине до Сомбора, назвавши све ствари својим правим именима, при чему је различитим говорима сачувао велику посвећеност речима, истакао је Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије.

- Израстао из самог бића ове културе, Вуксановић јој је то вратио уградивши себе у њу. Опчињава његова вештина са речима, он је достојанственик који зна све тајне књижевности, посебно како се од мозаичности стиже до метафоричности - рекао је Александар Јерков, директор УБ "Светозар Марковић".

Напомињући да је планински свет у којем је рођен, коме се стално враћа, као и његов говор, покушао да на литерарни начин што верније унесе као новину у српску културу, Вуксановић је истакао:

Фото Д. Миловановић

Миро Вуксановић

- Поменутог света више нема, остали су одјеци, сећања и записи у књигама. Али, увек ће бити људи које ће занимати где смо били, одакле смо кренули, шта смо успут изгубили или добили. Књижевност је збирно искуство народа, и то не само као знање шта је некад било но и као оријентир за даљи пут. Сада је увек три времена у исти мах. У књижевности је то очигледно. Одатле се учи. Зато је читање посао вишег реда и смисла, победа празнине у нама и око нас.

НАУК ЗА СВА КОЛЕНА

"СЕМОЉ гора", "Семољ земља" и "Семољ људи" нису само обогатили књижевне и језичке обрасце прошлог и нашег времена, него су их сачували и за неко будуће време, нагласио је Радуловић и додао:

- Оно што је, у битноме, омеђило његове животворне и суштинотворне силе јесте наук, за сва колена и колена, да је свет неопходно гледати очима властите културе и властитог језика.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)

ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.

21. 11. 2024. у 15:31

Коментари (0)

ЦРНОГОРЦИ КИПТЕ ОД БЕСА ЗБОГ СКАНДАЛА НА ЦРНОГОРСКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ: У сопствену државу не можемо да чујемо химну!