ИСТОРИЈА ПОД ШАТОРИМА: У крагујевачкој "Рими" представљени радови Радоша Антонијевића
НАШ угледни вајар, професор и декан Факултета ликовних уметности Радош Антонијевић, четири пута узастопно није представљао Србију на Бијеналу у Венецији, иако је од 2015. до 2022. учествовао на свим конкурсима за поставку у нашем националном павиљону у Ђардинима.
Фото И. Маринковић
У Галерији "Рима" у Крагујевцу, од четвртка увече, зато представља макете, скице, дигиталне моделе и скулптуре, које су чиниле пројекте намењене највећој ликовној смотри на свету.
Изложба названа "Венецији с љубављу", доноси тако његов "Косовски циклус - 101 година после" из 2015, као и пројекте: "На своме месту стајати" (2017), "О користи и штети историје за живот" (2019) и "Достојни среће" (2022).
- Сваки пројекат за полазну тачку узима форме које визуелизују пажљиво одабране идеје и места из прошлости, које су превазишле актуелност у својим савременостима и постале препознатљиви простори историјског искуства - пише у каталогу др Ана Ереш, историчарка уметности.
У пројекту "Косовски циклус - 101 година после", Антонијевић од шаторског платна прави Мештровићев "Видовдански храм" ("нереализовану форму монументализације идеје о заједништву и историјској тежњи јужнословенских народа за ослобођењем"), манастир Високе Дечане ("упечатљиву форму српске средњовековне традиције у сусрету са византијским и романичким културним просторима"), и Музеј савремене уметности у Београду ("који реализује идеју о модернистичкој и социјалистичкој еманципацији југословенског културног простора"). Шатор Мештровићевог "Видовданског храма" део је рада "О користи и штети историје за живот", у коме га ставља у дијалошки однос са глиненим попрсјем Јосипа Броза Тита, конфронтирајући два споменика, две југословенске идеологије, са намером да буду постављени у павиљону који је некада припадао Југославији.
Трећи рад са којим је конкурисао за Бијенале, "На своме месту стајати", мапира географски и историјски простор омеђен планинама Олимп, Синајска гора и Арарат и твори, како примећује Ерешова, крхку симболичку топографију колевке европске и хришћанске цивилизације, али и савремени хоризонт војних конфликата и незаустављиве миграција становништва - опет у материјалу и формату шатора. И "Достојни среће" подразумевају један - монументални шатор. Али, овога пута је изведен према архитектури венецијанске, барокне цркве Санта Марија дела Салуте. Наспарам овог чувеног здања из прве половине 17. века, поставио је скулптуру - сцену атентата на америчког председника Џона Ф. Кенедија у Даласу, односно тренутак када се његова супруга Жаклина успиње на задњи део аутомобила покушавајући да избегне смрт.
- Попут скулптуре, живот тежи да измакне пролазности - објашњава Ана Ереш.
- Радош Антонијевић скулпторским поступком рематеријализације објеката и обриса из прошлости дестабилизује могућност њихове монументализације у форми историје. То чини с љубављу према скулптури која увек пронађе начине да се оствари као догађај који обликује нове темпоралности.
ВОДИЧ КРОЗ ФЕНОМЕНЕ
САМОСТАЛНО се Радош Антонијевић (1969) представио у Салону МСУ и музејима савремене уметности у Бањалуци и Новом Саду. Излагао је и у Националном музеју савремене уметности у Букурешту, на Штајерској јесени у Грацу, и три пута на Октобарским салонима у Београду. Његове скулптуре налазе се у бројним јавним колекцијама у земљи и иностранству, а на ФЛУ је докторирао са темом "Корективи облика - водич кроз скулпторске феномене".
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"МОЖЕ ДА БУДЕ У ПРВИХ 10 НА СВЕТУ“: Велике речи славне тенисерке о Српкињи
Ове године на Аустралијан опену српска тенисерка Олгу Даниловић играла је у пуном сјају.
22. 01. 2025. у 18:45
МАЈКА МУ ЈЕ СВЕ ПРОРЕКЛА: Како је Пупин ИЗДАО Теслу? Нису причали преко 30 лета
МИХАЈЛО Пупин са Николом Теслом није причао преко 30 година, савест га је због тога пекла цео живот.
22. 01. 2025. у 11:22 >> 12:10
СРБИ ГРЕШЕ! Зашто не треба изговарати "Прими моје саучешће"?
ОТАЦ Предраг Поповић недавно је објаснио зашто приликом смртног случаја не би требало породици преминулог изговарати реченицу "Прими моје саучешће".
22. 01. 2025. у 18:45
АЛКАРАЗОВ ОТАЦ БИО ТЕНИСЕР: Прекинуо каријеру због пара
Алкаразовима је тенис у крви.
22. 01. 2025. у 20:45
Свет у чуду због тога ШТА је Џорџ Буш радио на инаугурацији Доналда Трампа (ВИДЕО)
"ЏОРЏ Буш је пре инаугурације свратио у продавницу с гуменим бомбонама и појео их превише."
22. 01. 2025. у 18:16 >> 18:17
СТРАХИЊА ПАВЛОВИЋ ОТПИСАО ТУРКЕ: Жозе Мурињо због Србина употребио план "Б", довео двојицу искусних штопера (ФОТО)
Фенербахче није успео у намери да ангажује Страхињу Павловића, те је замену за српског штопера пронашао у двојици искусних дефанзиваца.
22. 01. 2025. у 16:45
"СРАМ ТЕ БИЛО, ОАФЕ ШИЦЕ" Маск жестоко одговорио Шолцу због онога што је рекао у Давосу
АМЕРИЧКИ милијардер Илон Маск поручио је немачком канцелару Олафу Шолцу да треба да га буде срамота назвавши га "Оафом Шицом".
22. 01. 2025. у 08:22
"НЕМА ВИШЕ МИРА" Немачки генерал дао алармантну изјаву о рату са Русијом
ВИШЕ нема мира између Русије и Немачке, рекао је генерал Бундесвера Андре Бодеман у интервјуу за БР24, преноси РИА Новости.
20. 01. 2025. у 12:50
КО ЋЕ ЗАМЕНИТИ ЖИКУ ЈАКШИЋА? "Ја најбоље знам шта желим од тога"
"СИГУРАН сам да нико не може да задовољи моје захтеве и визију како ја то замишљам."
21. 01. 2025. у 19:19
Најновије из рубрике
ЛУТКАРСКЕ "ТИКВЕ": Култни наслов Драгослава Михаиловића на нишкој луткарској сцени
ПРЕДСТАВА "Кад су цветале тикве" премијерно ће бити изведена у четвртак, 23. јануара, у нишком Позоришту лутака: по мотивима романа Драгослава Михаиловића, настала је представа у режији Стевана Бодроже.
22. 01. 2025. у 18:16
БЕЗВРЕМЕНА ЗДАЊА РУСКОГ ГРАДИТЕЉА: Узбудљива књига "Београдски опус Николаја Петровича Краснова (1922-1939)" Сање Кипроскип
СВОЈ раскошан седамнаестогодишњи опус архитекта Николај Петрович Краснов је градио у периоду комплексних стилских преплитања на југословенској архитектонској сцени, која је обухватала коегзистенцију академизма, српско-византијског стила, модернизма, фолклоризма, ар декоа, као и елемената закаснеле сецесиjе.
22. 01. 2025. у 17:11
ДОСТОЈАНСТВО ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ: Наставак културне сарадње са Аустријом у два српска музеја
САРАДЊА аустријских и српских уметника ове године наставиће се пројектом "Замисли достојанство - уметности и идеје" (Imagine Dignity - Arts & Ideas), у оквиру програма "Култура за будућност" (Culture for Future), па ће наша два музеја - Музеј примењене уметности и Музеј савремене уметности, тим поводом угостити три изложбе.
22. 01. 2025. у 15:30
ОД БАРОКА ДО МОДЕРНОСТИ: На програму дела Баха, Скарлатија, Косорића, Тимошенка
КОНЦЕРТ лауреата међународних такмичења Хасана Муратовића и Алексеја Микитенка, под називом "Од барока до модерности", одржаће се у четвртак, 23.јануара, у Руском дому у Београду.
22. 01. 2025. у 06:30
ГАЛА КАО ВИЛА ШЕЋЕРА: Играчи блиставе каријере у Београду, на позив Института за уметничку игру
СОЛИСТКИЊА Бечке државне опере (Wiener Staatsoper) Гала Јовановић, на позив Института за уметничку игру гостује у Београду, где ће се представити и као педагог и као играч.
22. 01. 2025. у 06:15
Коментари (0)