Култура

ПЕСНИК НЕОЧЕКИВАНИХ РИМА: Осврт Мухарема Баздуља о песничком портрету Душка Трифуновића

Јованка СИМИЋ

08. 11. 2022. у 22:38

ЈЕДАНАЕСТО предавање из циклуса „Археологија Атлантидеˮ Мухарема Баздуља бави се песничким портретом Душка Трифуновића, важним именом књижевности 20. века, познатим и посредством поезије која је добила адекватне музичке обраде.

ПЕСНИК НЕОЧЕКИВАНИХ РИМА: Осврт Мухарема Баздуља о песничком портрету Душка Трифуновића

Трифуновић је у воде писане речи упловио латентно, неплански, уочивши у својој прватној преписци да се све више изражава литерарно. За његово потоње стваралаштво од пресудне важности био је одлазак у Сарајево, где је упознао Изета Сарајлића и почео да објављује поезију у периодици. Са искуством рада једног бравара и шумара, имао је истанчан осећај за дух времена, те је „постао славан под шифром песник-радникˮ.

Трифуновић је, како истиче Баздуљ, успео да „нешто од лиризма тешке индустрије можда први ухватиˮ, остваривши тако својевремено нарочите књижевне успехе, каква је била свечаност поводом примања Бранкове награде у Новом Саду 1960. године.

Читаву следећу деценију Баздуљ узма као кључну на Трифуновићевом књижевном путу, предочавајући многе аспекте његовог ангажовања и поетике. На трибини је посебно скренута пажња на један важан рукавац песниковог рада, а тиче се његове дуге сарадње са музичарима, попут Здравка Чолића и Бијелог дугмета, који су изводили његове песме, како већ познате и објављене, само обрађене и прилагођене, тако и сасвим нове, настале специјално за ту сврху.

Предавање се у својој завршници окренуло Трифуновићевим стиховима које је Баздуљ рецитовао наизуст, како би извео закључак о величини и универзалности, али и храбрости његових песама, римованих „неочекивано, а опет олакоˮ.

Предавање Мухарема Баздуља на тему „Душко Трифуновић: Све је немогућеˮ може се погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

ФРАНЦУСКИ ПРАВОСЛАВНИ ТЕОЛОГ У СРБИЈИ: Гостовање угледног филозофа и историчара Жан-Франсоа Колосима

Друштво

0 1

ФРАНЦУСКИ ПРАВОСЛАВНИ ТЕОЛОГ У СРБИЈИ: Гостовање угледног филозофа и историчара Жан-Франсоа Колосима

07. 11. 2022. у 19:29

„ПОПИЈО 100 ЈУТАРА ЗЕМЉЕ И ПАРЧЕ ПЛАФОНА“: Чувени песник Лаза Костић био је познат и по каламбурима - досеткама

Друштво

1 3

„ПОПИЈО 100 ЈУТАРА ЗЕМЉЕ И ПАРЧЕ ПЛАФОНА“: Чувени песник Лаза Костић био је познат и по каламбурима - досеткама

03. 11. 2022. у 18:12

НАЈВЕЋИ ЖИВИ АФРИЧКИ ПЕСНИК КАЗИВАО СТИХОВЕ: Кофи Ањидохо у посети Удружењу Адлигат

Култура

0 2

НАЈВЕЋИ ЖИВИ АФРИЧКИ ПЕСНИК КАЗИВАО СТИХОВЕ: Кофи Ањидохо у посети Удружењу Адлигат

17. 10. 2022. у 15:54

ОТКРИВЕН СПОМЕНИК ЛЕСУ ИВАНОВИЋУ: Родно Цетиње се одужило црногорском песнику

Црна Гора

0 2

ОТКРИВЕН СПОМЕНИК ЛЕСУ ИВАНОВИЋУ: Родно Цетиње се одужило црногорском песнику

13. 10. 2022. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

Друштво

0 13

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбал

0 11

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16