КОМАДИ САТКАНИ ОД ПАУЧИНЕ И КРЉУШТИ: Књига "Постдрамско у поетици Александра Поповића" допринос у разумевању једне енигме

ЗА мене је Александар Поповић једна врста српског Аристофана: сведок је различитих епоха, распада земље, па и сопствене (унутар опште) пропасти. Толико је историје у свему томе, а опет, његови су комади надисторијски.

Мики Радоњић, Ксенија Радуловић, Дејан Петковић и Небојша Ромчевић, Фото Н. Скендерија

Овако о нашем великом драмском писцу размишља Небојша Ромчевић, редовни професор ФДУ и један од рецензената књиге "Постдрамско у поетици Александра Поповића" (иначе докторски рад Дејана Петковића) која се ових дана појавила у издању Стеријиног позорја.

- Реч је о врло комплексном делу које се бави проблемом језика али и неким другим драматуршким моделима које је промовисао Поповић, базирана на три његова текста из ране фазе ("Љубинко и Десанка", "Чарапа од сто петљи", "Крмећи кас") и једном из ове последње, "Ноћна фрајла" - истиче Мики Радоњић, директор Стеријиног позорја. - Иначе, пре неколико година у "Сцени" је изашао и Поповићев помало заборављени текст, "Шегрт и грејно тело".

Како објашњава Радоњић, занимљиво је и да је Дејан Петковић управо због ове књиге ангажован као драматург на представи нишког позоришта. Наиме, Бранислав Мићуновић режира "Ноћну фрајлу", а када је прочитао дисертацију позвао је писца да ради на представи.

- Размишљао сам и како би се Аца поставио према наслову "постдрамско". Да ли би га прихватио или би, у свом маниру, поводом тога био ироничан и самоироничан. Јер, многи људи га вежу за идеолошки и политички контекст, говорећи да је у неку руку превазиђен, да припада том левичарском кругу и да су његове теме везане за период после Другог светског рата и Информбироа. Али, пре свега, он је писац који је у својим жанровски хетерогеним комадима давао студије менталитета и нарави. Било је покушаја, како у нашој књижевној, тако и у позоришној критици, да се доведе у везу са театром апсурда, Јонеском, Бекетом. Ипак, Поповић је сасвим аутохтона и јединствена појава, не само у нашој него и у европској драматургији.

Да припада и оној поетици коју називамо постмодерном, истиче ванредни професор ФДУ и други рецензент књиге Ксенија Радуловић:

- Његово инклинирање ка појму "постдрамско", апсолутно не подразумева анулирање неких других својстава његовог опуса. Једно не искључује друго. То је ново откриће аутора Дејана Петковића, делимично и неочекивано и очекивано, зато што се и сами појмови "постмодерног" и "постдрамског" донекле преклапају.

"Мрешћење шарана", Фото Звездара театар

О томе како се ни сам Поповић није увек сећао својих комада па ни ликова у њима, сведочи Ромчевић, откривајући да је знао да пита ко игра "тог и тог", а да притом тај лик не постоји у драми.

- Хомегоност његовог рукописа за сваког теоретичара је нека врста Рубикове коцке. Таман помислите да су реалистичне драме ("Мрешћење шарана", "Бела кафа"), онда се дохватите оних других које су најтеже за разумевање и схватите да постоји систем, али да га је јако тешко препознати. Успевао је да направи "мелтинг пот" у својим драмама. Различити мотиви претапају се у форму коју не можете жанровски дефинисати, нити ликове јасно препознати. Није високо мислио о својим делима: волео је, на неки начин, да сам себе поткопава током прављења радње. Увек ми је било занимљиво да посматрам како гради сцену која иде чврстим реалистичким путем да би је онда срушио, разбио илузију и вратио се на почетак. Као да је играо једну врсту шаха са самим собом.

Аца Поповић, Фото Звездара театар

Ромчевић наглашава да је књига Дејана Петковића корак "број један" у разумевању Поповића. Аутор је дао кључ свим младим редитељима, указујући одакле да крену кад пожеле да га поставе на сцену:

- Околност да сада сарађује са Мићуновићем на "Ноћној фрајли", заправо, затвара круг театролошког истраживања. Књига даје путеве за разумевање енигме која је самом аутору била неразрешива. Бескрајни дијалози и његова унутрашња преиспитивања од којих је, на крају, и сам дизао руке... Осећао је позориште на начин на који га није разумевао.

Уосталом, добар део његове каријере био је изнуђен (по наруџбини), унутар кога је правио одело саткано, с једне стране, од паучине, а с друге, од крљушти рибе. У овој књизи проливено је много зноја да се распетља та "чарапа од сто петљи".

Фото Н. Скендерија

РЕДИТЕЉСКИ ПУТОКАЗ

КОМАДОМ "Мрешћење шарана" 1984. отворен је Звездара театар, а стицајем околности и његов последњи комад "Баш бунар" постављен је 1996. на истом месту:

- Драго ми је што је ова књига постала путоказ за даља редитељска промишљања на тему Аца Поповића, могућност да добију нови, можда и другачији формат. Премијера "Ноћне фрајле" заказана за 10. новембар у Нишу. Иначе, редитељ Бранислав Мићуновић је био јако близак с њим. Од прве режије, ("Комунистичког раја") до данас, он непрекидно мисли о Аци и могућностима да се редитељски осмисли концепт представе. Током рада открили смо да је свака ситуација, заправо, код Поповића један сукоб. И кад су нас глумци питали шта је тема, одговорили смо да нема једне теме. Избројали смо око тридесет у "Ноћној фрајли" - каже Дејан Петковић.

Препоручујемо

Култура

1 0

У СРБИЈИ ЈЕ ПОРОДИЦА И ДАЉЕ УТОЧИШТЕ: Франк Касторф, један од највећих позоришних редитеља данашњице, говори за „Новости“

30. 10. 2022. у 10:21

Култура

0 1

НИСАМ ПРИМАДОНА, ВОЛИМ ДА РАДИМ: Александар Денић, сценограф, за „Новости“ (ФОТО)

22. 10. 2022. у 11:00

Култура

0 0

ОТВOРЕНИ БОРИНИ ПОЗОРИШНИ ДАНИ: Захвалнице Вучићу и Брнабићевој (ФОТО)

22. 10. 2022. у 13:20

Србија

0 0

СТУБ КУЛТУРЕ У ГРАДУ: Директор Градског позоришта у Бечеју Здравко Петровић о раду ове угледне установе (ФОТО/ВИДЕО)

21. 10. 2022. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације