ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Као брод у боци

ДИЗАЈН програма за представу "Као и све слободне дјевојке" (Тара Илић), по тексту Тање Шљивар и у режији Селме Спахић је тачно дефинисан, као боца, у којој расте цвеће. Ипак, још би прецизнија одредница била - брод у боци, који путује у нигде, јер нема излаза, ни за њих, ни за такође невине жртве, њихову нерођену децу...

Новости

Тања Шљивар је, на основу новинског текста, написала драму, у којој се исповеда седам девојчица, од којих је шест намерно затруднело на основношколској екскурзији, док седма, на сопствену жалост, није. Трудноће су део њиховог тинејџерског експеримента са својим телом и освајањем личне слободе, а односе се и на друштвени систем, који их, трудне, усисава у свој хладни механизам, не питајући их ништа. Оне, у представи, разматрају своју ситуацију такође отуђено, као колективно биће неког бизарног перформанса, састављено од шест мајки и шест беба, а заједнички живот се пројектује у будућност, као могућан и безбедан. Ништа погрешније. Свака од њих живи на друштвеној маргини, нека само са баком, нека са самохраном мамом, која би да се уда за ожењеног колегу... Све заједно сањају неко ново Грахово (где је смештена радња), а сан је утолико трагичнији, што се издалека види да је неостварив.

Исповедна, праволинијска, сва у речима драма Тање Шљивар би, можда, била занимљива радио-драма. Шарено сценско рухо јој је дала редитељка, Селма Спахић, позната (као и Шљивар) по наклоности за сценско тумачење ангажованог драмског проседеа, у психолошком, социјалном, али често и у политичком смислу. Оштрица поруке нарације (без много драматичног, мада је Тања Шљивар драматург, а на представи је радио и Димитрије Коканов) додатно је отупљена циркузирањем, којим се Спахићева послужила, да би оживела Шљиваркине сувопарне, псеудодокументарне тираде. Две трудне д(ј)евојке, без нарочите редитељске сценске експликације, играју сарајевски глумац Ермин Браво и Марко Грабеж, овдашњи. Браво се, чак, скида у светлуцави купаћи костим, што неминовно асоцира на кабаретску форму (Боба Фосија, на пример). Гротеска виси у ваздуху, јер нам редитељка не даје ни најмање оправдање за ову двополност. Сами можемо да "докучимо", да би се проблем друштвене неодговорности (неедукације, небриге, неемпатије) могао проширити на оба пола (или сва три?), те да није закључен у материцама малолетница. Шљокице, плес, певање, добра кореографија (костим Селена Орб, кореографија Ана Дубљевић), видео-рад, који овога пута заиста успешно надограђује драмску радњу (Сташа Букумировић), а онда и помало траљаво подражаван говор Босанаца (сценски говор др Дејан Средојевић) одвлаче пажњу са круцијалног проблема, који је оправдано у центру ове вивисекције друштва, посматрача, али не и учесника, а нарочито не подршке осетљивим групама (у муци одрастања). Тек, у комбинацији псеудодокументарног, а стварно играног (и зачудног, ако се узме у обзир улога Ли, Марка Грабежа, лепо осмишљена, али драмски нејасна), добио се нови квалитет, који, засигурно, тачно одсликава стварни свет одраслих, као одвратан, меркантилан, естрадизован, порнофилан, суров до бола, а без анестезије, недостојан тако стварног, животворног и дубоко проживљеног тинејџ феномена, као што је зачеће из пуког хира.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Сценско певање романа-поеме

24. 10. 2022. у 10:00

Култура

0 1

НИСАМ ПРИМАДОНА, ВОЛИМ ДА РАДИМ: Александар Денић, сценограф, за „Новости“ (ФОТО)

22. 10. 2022. у 11:00

Култура

1 0

У СРБИЈИ ЈЕ ПОРОДИЦА И ДАЉЕ УТОЧИШТЕ: Франк Касторф, један од највећих позоришних редитеља данашњице, говори за „Новости“

30. 10. 2022. у 10:21

Култура

0 0

ПОДЕЛИЛЕ УЛОГЕ - СВИЊЕ И ОВЦЕ: Плесном премијером "Животињска фарма" отвара се нова сезона Битеф театра

15. 10. 2022. у 13:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације