ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Парадокс о љубави
ТАМО где је не очекујеш због традиционалног схватања "да кад сиромаштво уђе на врата, љубав излети кроз прозор", баш она одржава недаћом повезане људе (породицу са двоје деце, која очекује принову, мајку и сина који јој је старатељ, жену која очекује своју породицу из Судана и младог човека из Сирије), у извесном свратишту, у Енглеској.
Александер Зелдин мајсторски гради атмосферу очаја, који нараста што се више ближи Божић, празник које слави породичну слогу и заједништво. У том парадоксу, између очигледних околности у којима ови људи живе и њиховог убеђења да ће им држава омогућити да празник прославе у сопственом дому, њихова срчана упорност да се не распадну изнутра и не изгубе контакт са ближњима чине Зелдинову тему, љубав, заиста релевантном.
Како не постоји никаква могућност сопствене интиме у пренатрпаности свратишта, с једним тоалетом, који је метафора за заједничко чистилиште, девојчица из трочлане породице је принуђена да своју улогу у божићном вертепу припрема пред нама, дирљиво, наивно, анђеоски узвишена у својој жељи за успехом. Она чиста срца верује да је обављање свакодневних, досадних школских активности добар оквир за нормалан живот, па то одржава по сваку цену. Старији брат, репер, гаји презир према сиромаштву у коме су, кога се стиди. Отац гладује, а његова партнерка, пред порођајем, покушава да се образује за инструкторку велнеса, јер још није изгубила сваку наду... Глад куца на врата свратишта и још једна јасна метафора се помаља из сталног отварања малог фрижидера, који сви користе, као неко заједничко појилиште, мада свако има своју храну, макар јавно...
Син, који је остао без посла, избачен, са старом, болесном мајком из сопственог дома, мрзи што је заробљен с њом, али је и искрено воли, Суданка стално покушава да разговара телефоном са својом далеком децом, а Сиријац се склања од свих, док са Суданком, на њен позив, не проговори арапским језиком, који их обоје враћа у позицију човека који има свој идентитет и емоцију, што му матерњи језик допушта...
Једноставно, мирно, ритмично, Александер Зелдин гради ову социјалну трагедију, која расте највише у сценама, где се и у свратишту божићна радост припрема, као да ће је бити...
Лепа је "светлост " када породица, која је изгубила све, чак и ону малу социјалну помоћ коју је имала и спала на "банку хране", одлази на прославу Исусовог рођења, а деца, костимирана јадним "реквизитима" из склоништа за бескућнике, журе да бар у вертепу имитирају онај радосни живот, који слави породицу, једино што њима још није одузето.
Одлична представа, узвишена у својој једноставности глумачког израза и ауторске аутентичности.
БОНУС ВИДЕО - СЕЋАЊЕ: Павле Вујисић није завршио глуму, али многима је могао да буде професор
Препоручујемо
НАГРАДА РАДОВАНУ ЗУБЦУ: Додељено позоришно признање "Ђорђе Дамјанов Ђекша"
27. 09. 2022. у 09:36
ДА ЛИ СТЕ КУЛТУРНИ: Према Чехову, културне људе краси следећих осам особина
08. 10. 2022. у 17:58
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)