ПОЗОРИШНА КРИТИКА – БИТЕФ: Чуварев блуз

ШЕСТ музејских чувара из Париза, Марсеља, Санкт Петербурга и Њујорка, својим документарним исповестима творе причу о судбини невидљивих људи, који су задужени да публику усмеравају и обавештавају о условима и месту где се може доживети, видети, или само фотографисати велико уметничко дело, без дозволе да о њему дају и неку стручну информацију.

Новости

Начин на који су се затекли у тој, испоставља се, тешкој дужности, где су до тада били, зашто су прихватили то место, теме су на које, на руском, француском, шведском, енглеском... аутентично, осмишљено, проживљено, документаристички, говоре јунаци ове симпатичне, допадљиве представе, која плени својом аутентичношћу.

Пуначка чуварка, пензионерка, у музеју у Русији, пијући чај из термоса и непрекидно штрикајући бескрајне шалове, које јој наручују, нудећи све остале (осим Швеђанке) кексом из кутије, налази задовољство у миру десеточасовног седења на истом месту и давању информација не увек уљудним посетиоцима, где се, у којој сали, налази жељено уметничко дело. Неки ту траже "Ђоконду", а чувар из Лувра открива да "његови" посетиоци често питају да ли су то у музеју оригинали, а он им одговара да су копије, а да "оригинале држи код куће"...

Како се представа игра увек у неком музеју (у Београду је одиграна у Музеју историје), доживљај је употпуњен специфичном самоћом, коју атмосфера музеја увек има. Та усамљеност се реперкутује и на чуваре, који нам се исповедају. Њихова исповест није само обавештавање о томе како чувају уметничка дела, нити само студија о људским наравима, врло интересантна, на примеру посетилаца највећих светских музеја, који најчешће само фотографишу платна, без правог гледања, а још апсурдније, често фотографишу само потписе испод њих... Доживљај чувара, који живе са тим причама и ликовима на сликама које штите, занимљиво је супротстављен са површношћу и стварном незаинтересованошћу оних, који плаћају скупе улазнице, да би доживели (што се ретко догађа) уметничко дело. Тај несклад између чувара, техничких лица у уметничкој причи, који имају истинит доживљај, оживљавајући утицај који уметност оставља и оних, који нису за то кадри, људи из убрзаног, потрошачког друштва, у овој пријатној представи воде до нивоа сопствене неостварености чувара. Нико своју дужност не сме да представи као сопствено знање, они немају право да поделе свој доживљај са другима. То се, интелигентно, проширује, у различитим исповестима, на њихов приватни живот, такође неостварен и недосегнут.

Иако на разним странама света, у својој "забави чувара", из наслова представе, они су у комуникацији и постају једно биће, чувар као такав, коме је задатак за заштити уметност, а да не покаже своју вољу, сопствено присуство, да не да своје мишљење, да поднесе иронију посетилаца, да не заспи на послу, да не комуницира и да се не истиче.

И ова представа је леп додатак некој уметничкој причи и тешко може да се прими као део Главног програма квалитетног позоришног фестивала. "Јунаци рада свог" је поднаслов овогодишњег, 56. Битефа, и, као обично, непотребно ограничава избор добрих позоришних остварења, али даје могућност да се оправдају, зато што су у складу с њим, и недовољно атрактивне представе, као ова у продукцији Зирлиб, из Орлеана.

Gardien party, концепт и режија Мухамед ел Хатиб и Валери Мрежан, Француска.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПРИЧЕ НЕВИДЉИВИХ МУЗЕЈСКИХ ЧУВАРА: Валери Мрежан, за "Новости", о представи Gardien Party на 56. Битефу

28. 09. 2022. у 10:20

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Једнак ритам различитих корака

27. 09. 2022. у 12:00

Култура

0 0

ОТВОРЕН 56. БИТЕФ: Руска позоришна критичарка Давидова отворила Београдски Интернационални Театарски фестивал

25. 09. 2022. у 21:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације