Култура

МОЈ ПОАРО ЈЕ ТОТАЛНО ЛУД: Глумац Андрија Милошевић, за "Новости", о новој представи, досадашњим улогама, плановима, позоришту…

Вукица СТРУГАР

18. 09. 2022. у 15:00

УВЕК сам ишао срцем, грлом у јагоде, али ми се то увек исплатило. Често сам се на сцени налазио са великим глумцима, без комплекса и треме.

МОЈ ПОАРО ЈЕ ТОТАЛНО ЛУД: Глумац Андрија Милошевић, за Новости, о новој представи, досадашњим улогама, плановима, позоришту…

Од њих сам учио и крао, провлачио кроз себе и онда доносио оно особено своје - објаснио је у једном нашем давном разговору Андрија Милошевић. Можда ове речи најбоље осликавају његову личност, па и "ултра" популарност коју је стекао током каријере.

Иако се, у међувремену, наиграо разних улога, пред њим је права глумачка посластица: ући ће у костим и "под кожу" Херкула Поароа, најславнијег лика Агате Кристи: 25. септембра на премијерном извођењу "Бухине" представе "Убиство у Оријент експресу", са редитељским потписом Даријана Михајловића.

За сваки задатак, Андрија је спреман од малих ногу. Уосталом, већ са четрнаест година одвојио се од породице, са шеснаест уписао студије, а само пет година касније постао је свој човек са платом у џепу! Тако је студент прве генерације Боре Стјепановића на цетињској Академији, и пре но што му се осушило мастило на дипломи, постао стални члан подгоричког Градског позоришта. Није дуго чекао да га примете и на београдској сцени, али су за његов пут засигурно заслужна два човека, Милан Караџић и Стева Копривица. Можда и да није било њихове "Новеле од љубави" и "Бокешког Д-мола", стигао би Андрија до великих светла позорнице, али вероватно не таквом брзином...

И, како то обично бива, све се дешава у неким циклусима. С мелодрамом је почео, сада га је монодрама поново сачекала. Редитељ Михајловић нову представу најавио је као мешавину жанрова: мелодраме, трилера, комедије, романтичне трагедије...

ГАЛЕРИЈА ЛИКОВА АГАТЕ КРИСТИ

У ПРЕДСТАВИ по роману Агате Кристи играће чланови ансамбла Позоришта "Бошко Буха": Виктор Савић - пуковник Арбатнот, Борка Томовић - Мери Дебенхам, Лена Богдановић - грофица Андрењи, Јелена Тркуља - Хелен Хабард, Катарина Гојковић - принцеза Драгомиров, Катарина Марковић - Грета Олсон, Владан Дујовић - Семјуел Речет и, као гости, Игор Дамњановић - господин Бук, Стефан Бундало - Хектор Меквин и Миљан Прљета - Мишел кондуктер и главни келнер.

- Основа нашег "Убиства у Оријент експресу" јесте мистерија са елементима мелодраме. Тако је писала Агата Кристи, на сличан начин Кен Лудвиг је урадио позоришну адаптацију романа, а такав је и живот сам - све је мешавина жанрова. Једног дана сте у комедији, другог у трагедији, и никад не знате шта ће вас стрефити. Ти мали елементи који се дешавају и на које наилазим током играња представе, чине ме изузетно срећним. Јер, то су све жанрови које волим. И тако, из сцене у сцену - каже у разговору за "Новости" Андрија Милошевић.

На констатацију да сви гледаоци имају своју верзију Поароа, бирајући између оних филмских (Питер Јустинов, Дејвид Суше, Кенет Брана, Џон Малкович) и питање како ће изгледати његов јунак, Милошевић каже:

- Апсолутно, луд! Нисам га градио стриктно као неки белгијско-енглески тип. Направио сам једног страственог човека, какав сам и ја сам, човека који бескрајно ужива у привођењу злочинца правди. Дакле, идеалисту. Поаро је човек који се лако заљуби и прави романсиране конструкције љубави у својој глави. С једне стране, помало инфантилан, с друге невероватно дубок, филозоф. Суштински, у њега сам уткао целокупан један менталитет у који спадају сви наши менталитети.

Биће, наравно, у његовој интерпретацији и свих оних неодољивих детаља детективове педантерије, перфекционизма, ситничавости, али:

- Али, није примарно. Иначе, другачије је кад снимате неко дело и лик. Гледао сам многе глумце који су неке улоге играли и на филму и у позоришту. У театру вам је за све потребно време, код нас је све компресовано. Уосталом, није написано тако да све те особености буду примаран део његовог карактера. Било би много досадно гледати човека који слаже одело сат времена, мада имам и ту сцену пресвлачења која траје и траје - док се на другом делу дешава нешто друго. Имаћете, дакле, прилику и то да видите, јер ово је мозаик разних ствари.

Наш саговорник је дуго играо заводљивог и романтичног јунака (Дамјана) у представи "Тре сореле" које су поново на репертоару Звездара театра, али је изашао и из представе и лика:

- Матор сам већ за ту улогу, сада је у подели Александар Радојичић. Члан сам "Бухе" већ скоро петнаест година, играм у Театру на брду ("Идем путем, па загрлим дрво", "Шећер је ситан осим кад је коцка", "Ланчић"), а у матичној кући "39 степеника" и "Мирандолину". Да, и у Југословенском драмском "Хотел Слободан промет", такође једну веома гледану представу.

Имао је Андрија током своје "згуснуте" каријере разних задатака, али се (судећи по комедијама, водвиљима, слепстику), дефинитивно, посветио овом жанру.

ХЕРКУЛ КАО ПОСЕБАН ЗАДАТАК

МАДА сваком задатку прилази шармантно и лако, без мистификације, за Поароа каже да је био комплексан и посебан задатак у његовој досадашњој богатој каријери.
- Уз Театар на брду, у чијем сам отварању учествовао и чији сам креатор, ово је улога која ме је после дуже времена стварно оборило с ногу! Не знам када сам последњи пут осетио такво узбуђење уочи премијере.

- Комедија је нешто специфично за мој израз, нешто по чему сам препознатљив. Никад нисам имао комплекс због тога. У почетку сам радио и неке "озбиљне" драме, играо сам у "Посетиоцу" и "Змијском леглу" Атељеа 212. Касније се моја каријера испрофилисала на овај начин. На нашој сцени је доста сјајних драмских глумаца, док изразитих комичара никад није било баш пуно. Бог је, ваљда, тако направио. Дао ми је дар, а да идем против њега и против природе било би без везе. Да "поништим" себе да бих доказао људима нешто што нисам, стварно је апсурд.

Понекад се чини да не само да се Андрија никад не "поништава", већ се мултиплификује. Има га у серијама, филму, театру, снима рекламе, а стиже и да свакодневно поставља видео-објаве на "Инстаграму".

- Стижем и да пишем и за децу, и да пишем роман, а завршио сам и једну драму за позориште коју ћу режирати у Театру на брду. Зове се "Осам бесних". Реч је о тарантиновској причи о клинцима са Новог Београда, који упадају у ковитлац криминалног миљеа.

На нашу радозналост откуд да се бави овим миљеом, кад је своје клиначке дане проводио у Никшићу и Цетињу, популарни глумац одговара:

- Познат ми је, јер је Нови Београд препун људи из свих крајева. Кад се тамо роди дете, оно је "Новобеограђанин", иако су му мајка и отац са Баније, Лике, Кордуна, Црне Горе, Херцеговине. Нови Београд је толико специфичан и готово ми је невероватан тај аспект менталног и менталитетског диверзитета наших људи који су се тамо скупили, услед разноразних околности. Створен је један посебан street life који ми је много занимљив. А већ друга генерација је потпуно другачија, чак и у језичком смислу.