ИДЕАЛИСТА САМ, НЕМА МИ ПОМОЋИ: Бранка Катић, у разговору за "Новости", уочи београдске премијере "Трамваја званог жеља"

НАЈАВЉЕНА као премијера славног комада Тенесија Вилијамса у режији Ленке Удовички, сутрашња представа "Трамвај звани жеља" на сцени Београдског драмског имаће, заправо, своје - седмо извођење.

Фото Танјуг

Први пут публика ју је видела у јуну на Белефу, потом на Брионима, а сада ће се, коначно, наћи и на Црвеном крсту.

Реч је о копродукцији три куће (фестивала Белеф, БДП и Театра Улисис) и најизвођенијим тексту познатог писца чија је праизведба била 1947. на Бродвеју. Редитељ Елија Казан четири године касније урадио је и филмску верзију, награђену са четири Оскара. Готово истовремено Вилијамс је добио почасно место на репертоару БДП: у "златно доба" театра на Црвеном крсту одиграно је његових пет наслова, али не и овај комад. Сада је, изгледа, дошло право време и за "Трамвај" и за Бранку Катић у улози Бланш Дибоа, наставнице енглеског језика из Мисисипија...

Вилијамс као родоначелник "неудобног позоришта", понудио је конзервативном америчком друштву драму која разбија многе табуе и предрасуде тадашњег времена, с којима се и осам деценија касније сусрећемо. Насиље у породици, сиромаштво, алкохолизам, злостављање жена, отпор хомосексуализму - и даље су актуелни. Елија Казан у својој редитељској белешци комад је назвао "поетском трагедијом" у којој нам је приказано "коначно расуло угледне личности која је некад имала велики потенцијал и која, чак и кад се срозава, поседује вредност која превализази вредност 'здравих', сурових особа које је убијају".

Да није било лако изнети овакав лик сведочи и њена протагонисткиња, Бранка Катић, истичући да се после шесточасовних проба највише плашила да не остане у том стању и да се и сама осећала као да је преко ње прошао - трамвај. Објашњава да су представу радили слој по слој "јер Тенеси тако пише, па и оно што је наизглед сукоб две сестре, у себи има још много нивоа које су откривали".

На питање како се осећала кад је добила задатак у комаду једног из велике тројке америчке драматургије 20. века (Вилијамс, Артур Милер, Јуџин О' Нил), позната глумица у разговору, за "Новости", каже:

- Било ми је занимљиво да радим ову култну улогу, у комаду који је обележио прошли век.

Тежак је и комплексан задатак, велики изазов за мене. У лику Бланш постоји много контрадикторности. Нежна је, али поседује и снагу багера, што значи кад се нешто деси ка томе иде незаустављиво. Притом, има проблем са алкохолом који је проблем и данашњег друштва. Мада је, истина, реч о најприхватљивијем пороку. Јер, ако престанеш да пијеш, сви питају: "Шта није у реду?!"

Наша саговорница верује да највећи проблеми и сада постоје у свету зато што се не трудимо да разумемо једни друге:

- Мислимо да све знамо најбоље. Да ли због васпитања, средине у којој живимо или нечег другог... И та немогућност да се буде стрпљив, радознао, да се схвати да неко ко је другачији није због тога лош или против тебе, него да је лепота овог света управо у томе да смо различити и да сви доносимо неко своје искуство: своју боју, свој мирис и ноту. Све су то ствари које овај свет чине добрим и лепим.

Говорећи о Вилијамсовим темама и ликовима, Катићева наглашава да је он фантастичан писац који тражи од глумца да у свему иде до краја:

- Не можеш на пола да глумиш. Како каже, он жели да стигне до кости, до крви, да оголи људску природу да би је разумео. Такође, истиче да не верује да постоје зликовци и хероји, него да смо сви само индивидуе које су у одређеном тренутку наших живота направиле добре или лоше изборе. И то не само својом вољом него и утицајем друштва у ком живимо, васпитања и неких околности у којима се налазимо. Док то говорим јежим се, јер ми је жао што се некако сви, заједно, не можемо да дигнемо на неки виши ниво. Зашто још увек постоје ратови, зашто отимамо једни од других, зашто се гурамо, зашто стављамо етикете, зашто нешто бранимо, зашто сви не радимо на томе да помогнемо једни другима не би ли направили бољи свет? Идеалиста сам, нема ми помоћи.

Бранка Катић као Бланш и Вања Ненадић као Стела, Фото Промо

Уосталом, како објашњава, задатак позоришта је да истражи разлоге одређеног понашања, да истражи људску природу:

- Театар треба да вас дирне или насмеје, мислим да смо у овој представи успели и једно и друго. Позориште је моја стара љубав, ипак, пошто сам живела у иностранству и имам акценат на енглеском, пружало ми се веома мало прилика да се бавим позориштем. После свих ствари које сам радила, осећала сам да ми фали директан контакт са публиком, поготово у мом родном граду. Са оном публиком која ме зна од моје четрнаесте године, која воли оно што ја радим. Био ми је потребан тај изазов, да сама себе ставим у све оне процесе кроз које сам научила много о самој себи.

ПОДЕЛА

У ПРЕДСТАВИ играју и Вања Ненадић, Милош Петровић Тројпец, Марко Тодоровић, Нађа Секулић, Јово Максић, Никола Малбаша, Милош Лазаров и Бојана Стојковић.

Драматург је Жељка Удовичић Плештина, сценограф Зорана Петров, костимограф Бјанка Аџић Урсулов, а сценски покрет и кореографија били су задатак за Сташу Зуровца.

Препоручујемо

Познати

0 0

ЛУДО ГА ЈЕ ВОЛЕЛА: Овај спортиста је бивши дечко Бранке Катић

09. 06. 2022. у 09:26 >> 09:38

Познати

0 0

ТЕЖАК ПЕРИОД: Бранка Катић болује због смрти мајке

09. 03. 2022. у 17:39

Познати

0 3

ОВО ЈЕ СУПРУГ БРАНКЕ КАТИЋ: Имају два сина, ретко се експонира у јавности - ево како изгледа! (ФОТО)

03. 11. 2021. у 16:51

Друштво

0 1

УНХЦР: Бранка Катић заступница за права избеглица у Србији

14. 06. 2021. у 13:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације