ПОГЛЕД ИСКОСА: Последњи народни уметник

Пише Дејан Ђорић

30. 08. 2022. у 12:41

ТРИ године је како Обрад Б. Јовановић (Мионица, 1949 - Ужице, 2019) језди по надземаљским пределима које је за живота тако вешто представљао.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Последњи народни уметник

Обрад Б. Јовановић "Подушје"

Сликар и цртач, професор на Педагошкој академији у Ужицу, био је после Милића од Мачве последњи народни уметник, утемељен у српско тло и крв а да није наивац ни аматер.

Обрад је истраживао свет села, душу човека и предела, продирући својим експресивним суровим реализмом далеко. Служио се често и хумором у сликању српског бића, залазећи дубоко у карактер. На његовим радовима видимо главе богумила, великих и мудрих распопа неке прастаре словенске гнозе. Мистика црне боје, косе, дугих брада и губица испуњава сенке и тмуше, натапа његов свет. Често је користио игру дијагонала, горњих ракурса, дело је одраз циклизма историје, спирале успона и пада. Омиљени су му били животињски облици као и племенити, тежачки свет ратара, попова, живих и умрлих. Они се крећу по некој бескрајној и прадавној спирали, за коју су археолози попут Марије Гимбутас утврдили да је први симбол који се из неолита разастире по нашем тлу, од  Лепенског вира, Винче, Старчева, Келта, римских фибула, ранохришћанских мозаика до стећака, камене пластике Студенице, илуминација рукописа и српског барока. У својим судовима о простору и времену које је саопштавао усмено, у својој иконографији и циклусима, сликар провлачи идеју о коренима живљења на овом тлу, о Србима као првим и последњим становницима Балкана. У Србији се магична спирала не препознаје као на Истоку, код Арапа и Кинеза, на небу и у општем току, већ у овнујским роговима, које су судећи по реконструкцијама Николаја Рериха, стари Словени натицали на зашиљене балване својих насеља а хришћани на шлемове попут кнеза Лазара. У спирали овновог рога крије се делић вечности, тајне божје моћи и прадавне мушкости, према чему чак и вукови осећају страхопоштовање, остављајући главу нетакнуту при клањима. Ту космичку главу видимо код овог уметника уграђену и у стећке (етимологија долази од очовечене речи стојећак), крајпуташе и камене крстове, које је радо приказивао као симболе победе. Сам спрам неба, подупирући га, диже се поносно стећак-лик-човек усред румених зора, пашњака прекривених снегом и црнице уредно сложене у бразде на овим сликама.

Присност, опорост и романтика избијају из ових слика и цртежа као замрзнута љубав, снегови које отапа светлост и топлота прастарог traditia. Инициран у клупко судбина људи и животиња, Јовановић се указује као последњи сликар српског етоса и етноса, који је завичајне вредности претворио у универзалне. По линији свиђања, приближавамо се ономе што смо изгубили - искрености, чистоти, пуноћи и мистици. Обрадове свечаности треба разумети као скромне, онако како се природа наговештава, у осмеху, чуду, зори, пољупцу или само погледу који охрабрени бацамо на ове сабране слике.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17

Коментари (0)

ДАЧО, ЈОШ ЈЕДАН ДАЧА ЈЕ НА ПУТУ! Зашто је Окановић сину дао име по Данилу Лазовићу? Заједно смо се молили Богу