СТВАРАЛА СВЕТ САТКАН ОД МУЗИКЕ И СКУЛПТУРА: Српски вајари обележавају стогодишњицу рођења Олге Јеврић, на јесен изложба САНУ и Куће легата

У МОМ духовном простору време кружи. Сваки садашњи тренутак додирује правреме. Путуjем до краја бескраја, до новог почетка, говорила је једна од највећих српских и југословенских вајарки, Олга Јеврић (1922-2014), која је пре осам година запловила пут тог бескраја.

Олга Јеврић напустила нас је 2014. године, Фото И. Маринковић

А поводом стогодишњице рођења ове уметнице и академика, 11. изложба УЛУС "Вајари и вајарке Србије", одаје јој почаст и за свој мото узима једну њену мисао о сржи стваралаштва којим се бавила, односно о жељи да "у форму утисне људско искуство".

Централни догађај јубиларне године тек следи на јесен, када ће две институције које баштине њена дела - САНУ ("Легат Олге Јеврић", где се чува 147 малих и средњих скулптура) и Кућа легата (оставила им је 47 скулптура у фериоксиду, гвожђу, цементу, теракоти и патинираном гипсу), организовати велику, репрезентативну изложбу.

- На хоризонту српског и југословенског ликовног стваралаштва њена скулптура се јавља као значајан и ауторитативан пример низа адекватних реакција на изазове света и импулсе актуелне уметности. У преломним педесетим годинама прошлог века, управо је Олга Јеврић својим "Просторним конструкцијама" презентованим на првој самосталној изложби у београдској Галерији УЛУС (1956), а потом и на Бијеналу у Венецији (1958), остварила најдрастичнији заокрет у нашој уметности ка модернизму; ка оној аутономији уметности која конституише аутентичну пластичку мисао - какву само уметност може да понуди попут угледног модела - друштву, другим знањима и другим праксама - закључио је историчар уметности.

Рођена 29. септембра 1922. у Београду у породици Србислава и Ане Јеврић, уз основну школу и ниже разреде гимназије у француско-српској школи St. Joseph у Београду, паралелно је похађала музичку школу "Станковић" (клавир у класи професорке Зинаиде Грицкат) и сликарску школу Младена Јосића. И у каснијем школовању, музика и ликовна уметност били су јој нераскидиви: 1946. је дипломирала на Музичкој академији у класи професора Ћирила Личара, а две године потом и на вајарском одсеку Академије ликовних уметности у класи професора Сретена Стојановића.

- Музика је, како је ја доживљавам, след звучних маса, тишине међупростора, интервалских јединица, мелодијских линија које се простиру кроз време - открила је, пре четири деценије, уметница у прилогу "Простор и време" ТВ Београд.

- Простирући се кроз време, простиру се и кроз простор. У особености свих тих сложених односа садржано је саопштење, разлог за простирање звука као стваралачког медија. И моје скулптуре и мој скулпторски језик заснивају се на аналогним дешавањима.

Први пут је 1948. јавно представила скулптуре на Изложби радова студената Академије ликовних уметности и Осмој изложби УЛУС, а први пут је победила (и то условно) на анонимном конкурсу, расписаном за споменик палим борцима у Прокупљу. Излагала је током педесетих година са групом "Самостални", студијски путовала по Италији, Грчкој, боравила у Паризу (у Друштву Југославија-Француска одржала предавање "Млади југословенски скулптори"). Провела је месец дана у уметничкој радионици Франа Кршинића у Загребу.

Својим радовима на интернационалну сцену ступила је 1956. изложбом савремене југословенске уметности у Риму и Међународном изложбом савремене скулптуре у Роденовом музеју у Паризу, а у земљи, наредне године, први пут самостално излагала у Галерији УЛУС на Теразијама. И онда, долази прекретнички наступ на 29. Бијеналу у Венецији (уз њу су у југословенској селекцији били Крсто Хегедушић, Габријел Ступица, Едо Муртић и Драго Тршар), где је запазила и хвалила међународна критика, што ће јој отворити врата изложбеним просторима у свету.

"ХИЈАТУС" (1967), Фото И. Маринковић

По позиву је самостално излагала у Галерији Notizie у Торину, са Десом Пантелић и Зораном Мандићем у Drian Galleries у Лондону, а Музеју у Јерусалиму поклања скулптуру "Предлог за споменик", и Музеју у Вајонту - "Три елемента". Као стипендиста Фордове фондације, 1966. борави годину дана у САД и добија награду за скулптуру на Међународној изложби ОУН "Мир, хуманост ин пријатељство мед народов". Са великим успехом наставља да излаже у земљи и иностранству, а 21. марта 1974. изабрана је за дописног члана САНУ у Одељењу ликовне и музичке уметности (15. децембра 1983. изабрана је за редовног члана).

Радови су јој се нашли и на чувеној изложби "Уметници - чланови САНУ" по концепцији Лазара Трифуновића у хали Београдског сајма, а целокупни њен дотадашњи опус, 1981. представљен је на ретроспективи у МСУБ (изложба проглашена за најбољу у тој години).

"ХИРОШИМА" (1959.), Фото И. Маринковић

Национална галерија у Берлину откупила јој је три скулптуре, да би 1990. у истој институцији, на изложби Kleinplastiken, њено дело "У снопу хоризонтала", стајало заједно са радовима Хенрија Мура, Алберта Ђакометија, Александра Арчипенка, Хајнца Мака, Марина Маринија, Ханса Арпа, Анрија Ларансома...

Галерија САНУ приредила јој је ретроспективу 2001, а њена ретроспективна изложба скулптура и фотографија "Материја духа" у Кући легата, из 2012. освојила је награду "Сава Шумановић". Њен последњи међународни наступ био је на групној изложби под називом LaQualit de l'ombre у Музеју Лудвиг у Кобелнцу. Њене скулптуре средњих димензија у фери-оксиду, цементу и гвожђу, нашле су се уз дела Ричарда Дикона, Мрђана Бајића, Винсента Бареа и Јулије Лохман.

- Мој свет, наш свет је у кретању у мени, у мраку и светлу, разарању и грађењу, пропадању и рашћењу, у знаку антитетичних спојева, али и превазилажењу тих поларитета, јединством које их садржава, које их одржава и брише - говорила је уметница која нас је напустила 10. фебруара 2014.

"Aгресивне форме" (1959.), Фото И. Маринковић

У МУРОВОМ ИНСТИТУТУ

ДВЕ године после њене смрти, у фебруара 2016. у престижном Институту "Хенри Мур" у Лидсу, британској публици представљено је десет скулптура из Легата Олге Јеврић у САНУ, три изложбена каталога (из архива Легата), али и једно дело које баштини МСУБ.

- Настале од мешавине цемента и гвоздене прашине, инспирисане временом нагрижених, средњовековних балканских надгробних споменика, њене креације далеко су потпуније од радова британских савременика какви су Мур или Хепворт - оцењено је тада у "Гардијану".

- Арматуре налик кавезима обухватају компактне, супротстављене масе које делују као да су еродирале под утицајем ветра и мора и претвориле се у застрашујуће форме.

Препоручујемо

Култура

0 0

РАЗМЕНА КУЛТУРЕ КРОЗ ФОТОГРАФИЈУ: Још три дана у Параћину доступна међународна изложба

25. 08. 2022. у 14:26

Култура

0 0

О ПСИМА И ЈЕДНОРОЗИМА: Изложба слика Андреја Бјелића од вечерас у биоскопу "Балкан"

25. 08. 2022. у 13:13

Србија

0 0

РУСКА ЦАРСКА ПОРОДИЦА Изложба у врњачкој Народној библиотеци

23. 08. 2022. у 12:14

Култура

0 1

ЉУДИ, ЖИВОТИЊЕ И "ВЕЛИКИ МЕСЕЦ": Изложба славне уметнице Кики Смит, у септембру, у Београду

22. 08. 2022. у 10:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације