ТРАЖЕЊЕ ПРОСТОРА СЛОБОДЕ: Изложбу на смотри "Мермер и звуци" Саша Панчић посветио некадашњем директору МСУ

ИЗ наше културе, готово нечујно у широј, али и стручној јавности, у лето пре две године, отишао је др Зоран Гаврић (1949-2020), који је ову средину задужио и као теоретичар и хроничар ликовне сцене, али и као један од најуспешнијих директора Музеја савремене уметности у Београду.

Фото: Саша Панчић

И управо овом историчару уметности, који је на челу МСУ био од 1986. до 1993. наш угледни уметик Саша Панчић посветио је изложбу којом се тренутно представља на смотри "Мермер и звуци" у галерији "Александар Алек Ђоновић" у Аранђеловцу.

Поставку је реализовао са традиционалном аранђеловачком ликовном манифестацијом и београдском галеријом "Арте", а насловио по Гаврићевом тексту од пре готово две деценије  "Од конструктивног ка конкретном у радовима Саше Панчића". У тексту овог зналца, штампаном и у каталогу актуелне изложбе, пише да Панчићеви радови "ма колико се на први поглед за посматрање нудили као артикулација конструктивистичких елемената" и изгледали као да су настали употребом "неуметничких" помагала, произлазе из занатског рада. А резултат је - конкретно биће слике.

Фото: СЕЋАЊЕ Зоран Гаврић

- У укидању форме, на парадоксалан начин, Саша Панчић доминантну улогу даје линији. Саму линију, међутим, како сам каже, он не доводи у везу ни са оним што нам је познато као контура, ни са гестом, извршењем руке, већ са сопственим дахом. Тако се овим новим укидањем, укидањем линеарног, однос оних површина помера према дубини - закључио је, између осталог, Гаврић.

Гаврићева запажања од пре 20 година, како, за "Новости", истиче Панчић, могу да важе и за дела са садашње поставке, коју чине објекти, цртежи и скулптуре.

Фото: Саша Панчић

- Тај његов дубински поглед продире и до ових нових радова, и са малим променама, може да се односи и на њих - наставља саговорник. - Ову изложбу сам му посветио не само што зато што смо били пријатељи, већ сматрам да је оно што је написао о мојим радовима било нешто најтачније што је о њима речено. И још је актуелно. Био је изузетно велики и значајан човек за нашу културу, уметничку сцену, а посебно за Музеј савремене уметности. Нажалост, ни две године после његове смрти, МСУ није организовао ниједан скуп који би му био посвећен.

Током четрдесетогодишње излагачке праксе, и стари и нови радови Панчића, који је дипломирао на одсеку за сликарство ФЛУ, а потом магистрирао на одсеку за цртеж, одражавају склоност ка истраживању и употреби великог броја различитих материјала, често и неуметничких, индустријских, које реконтекстуализује кроз своје дело.
У својој уметничкој пракси, како објашњава за наш лист, највише и најчешће истражује - простор. Тако у цртежима и сликама, покушава да превазиђе дводимензионалност користећи минимална ликовна средства, односе површина, црног и белог (Гаврић у тексту напомиње да Панчић, белу схвата као "земаљски спектар", а црну као "негативни простор")... А излази и у трећу димензију.

Foto: Фото: Саша Панчић

POGLEDAJ GALERIJU

- Због тога ме неки чудно гледају, кажу: "Ти си сликар, а не вајар". А ја управо тако, истражујући простор покушавам да нађем већу слободу - истиче саговорник, који је имао двадесетак самосталних изложби у земљи и у иностранству и учествовао у низу групних изложби код нас и у Европи.

Иначе, аутор чија се дела налазе у више музеја, галерија и јавних простора - у Музеју "Цептер", у Музеју "Мацура", Народном музеју у Краљеву, холу Београдског драмског позоришта, у Парку скулптура Kakslauttanen (Лапонија-Финска), Јавном простору града Софије, у Парку уметничке школе "Шуматовачка", од 4. октобра имаће и велику, ретроспективну изложбу у Центру савремене уметности у Подгорици. На њој ће се наћи и дела која су тренутно пред публиком у Аранђеловцу.

Значајно наслеђе

ДОК је Зоран Гаврић био на челу МСУ, организоване су по две ретроспективне изложбе домаћих уметника годишње, међу којима су били Петар Омчикус, Фило Филиповић, Олга Јанчић, Радомир Дамњановић Дамњан, Предраг Нешковић, Коста Хакман...
Одмах после Бијенала у Венецији, где му је изложба добила главну награду, на Ушћу је радове представио Бари Флаган. Од иностраних аутора наша публика упознала је и Јана Дибеца, Алвара Алта, Атерзеа, и друге. Организовао је и прве ретроспективне изложбе српских уметника у иностранству, и то Саве Шумановића у Минхену, у Новој Пинакотеци и Милене Павловић Барили, у Парми, у Дуждевој палати. Покренуо је и стручне едиције "Теорија уметности","Поетике српских уметника 20. века" и "Српски уметнички критичари".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације