ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Културно наслеђе и хибридни рат

Данашњи ратови воде се у далеко комплекснијем облику од некадашњих. Све чешће помиње се појам "хибридни рат".

Турска војска чува Високе Дечане од Арнаута, око 1904. године Фото: Лична архива

Овај облик специјалног конфликта чији је стратег бивши маринац и аналитичар Пентагона Френк Хофман укључује донедавно незамисливе активности: неконвенционалне психолошке и перфидне економске притиске, политичко ратовање, сајбер нападе, креирање дезинформација и лажи, рат на пољу дипломатије и правосуђа, иностране интервенције током изборних кампања у земљама против којих се ратује, организовање паравојних оружаних трупа. У хибридном рату све је могуће, нападач је нестандардан, сложен и флуидан, он користи нерегуларне методе и друга несвакидашња средства ратовања, а међу њима налази се и манипулација културним наслеђем. У различитим контекстима, културно наслеђе постаје катализатор и мета сукоба, препрека стабилизацији уместо да буде покретач изградње мира. Посебан вид специјалног рата су напади на културна добра, којима агресор настоји да повећа своју историјску, културну и верску доминацију над прошлошћу, садашњошћу и будућности једне територије и народа на њој. На располагању му је широк спектар манипулација, што укључује деструкције историјских локалитета и објеката, уклањање и уништење артефаката и друге истребљујуће археолошке интервенције. Али, да ли смо поштеђени злоупотребе културног наслеђа у хибридном рату који се евидентно води против нас?

Турска војска чува Високе Дечане од Арнаута, око 1904. године Фото: Лична архива

Тврдњом да Кфор не треба више да обезбеђује Високе Дечане, Приштина је недавно затражила повлачење међународних мировних снага из манастира, иако је овај споменик са Унескове листе у протеклих годину дана чак четири пута био мета оружаних напада. Овај захтев није нов. Рекламацијом косовских привремених власти да "православне цркве на Косову нису угрожене" и противљењем "инструментализацији културног наслеђа у политичке сврхе", Приштина је 2021. затражила уклањање Високих Дечана са листе најугроженијих споменика у Европи. Ово српско и православно историјско здање константно је на мети сајбер напада приликом којих се његова локација на Гугл мапама премешта у централну Србију, а током извођења грађевинских радова на путу Дечани-Плав није поштована основна заштита културног добра, па је Кфор био принуђен да око манастира подигне барикаде! Противно одлуци косовског Уставног суда из 2016, власништво манастира Високи Дечани над 24 хектара земље није враћено, а мало ко данас помиње чињеницу да су 1946. комунисти манастиру одузели 700 хектара земљишта и шума које је потребно вратити.

Када сам пре више од десет година посетио Храм Васкрсења Христовог на Светој земљи унутар зидина Старог Јерусалима који је одувек сматран центром хришћанског света, запањио сам се видевши у његовој унутрашњости војнике наоружане дугим цевима како на груб и непримерен начин, гурањем оружјем успостављају ред међу ходочасницима свих хришћанских вероисповести који долазе да се помоле на Христовом гробу. Овај призор оставио је на мене толико снажан утисак да сам одустао од чекања да уђем у простор Светог гроба. У време овогодишњег Ускрса, војска је затворила прилаз хришћанским ходочасницима у храм, а по објављеном сведочењу једног грчког православног архибискупа, током највећег хришћанског празника Стари град у Јерусалиму претворен је у војну зону, где су наоружани војници напали вернике на невиђено бруталан начин. И овај случај показује да смо "упали у глиб" ере у којој више ништа није свето, па ни сам Христов гроб, симбол хришћанства који је данас увучен у мрачну спиралу освајања опскурних циљева политике хибридног рата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације