КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Демонтажа аранжирања и реаранжирања
ЗОРАН Милутиновић, професор јужнословенске књижевности на Универзитетском колеџу Лондон и члан европске академије наука Academia Europea (Лондон), после монографије "Битка за прошлост.
Фото: Приватна архива
Иво Андрић и бошњачки национализам" (2018) у којој је убедљиво разобличио бошњачки националистички дискурс о Андрићу, објавио је двојезично (на српском и на енглеском језику) књигу "Фантом у библиотеци" (2022) чији је поднаслов: "Постоји ли српски националистички дискурс о Иви Андрићу?".
Књига је детаљна критичка анализа поглавља The Serbian Discourse on Ivo Andrić из зборника Trauma - Generationen - Erzahlen, поглавља чији је аутор Ненад Величковић, професор српске књижевности на Универзитету у Сарајеву (ФБиХ). Величковић разматра наводни српски националистички дискурс о Иви Андрићу кроз поједина дела девет аутора: Исидоре Секулић, Милана Богдановића, Ђорђа Јовановића, Петра Џаџића, Зорана Константиновића, Владимира Дедијера, Николе Кољевића, Предрага Палавестре и Вука Милатовића.
Зашто је Величковић изабрао баш ове ауторе да би показао "национализам" у рецепцији Андрића остаје нејасно, будући да Милутиновић наводи још 48 српских књижевних критичара и теоретичара од којих су многи написали књигу или две о Андрићу. Слободни смо да приметимо да на Величковићевом списку "српских националистичких критичара" нема живих аутора, што нас наводи на помисао да је ипак лакше критиковати мртве - не могу да полемишу.
Фото промо
Величковић је своју анализу објавио на енглеском језику, намењујући је првенствено онима који не знају српски језик, па нису у прилици да сами истраже шта су "српски националисти" писали о Андрићу. Зато је добро што је Милутиновић одговорио на оба језика, како би се и шира инострана публика упознала са стварном рецепцијом Андрића у овдашњој књижевној критици.
Читаоца који би, уз Величковића, поверовао у основаност тезе да су, наводно, бошњачки националисти Андрића протумачили као мрзиоца муслимана и османске Босне јер су га таквог представили српски књижевни критичари, књига "Фантом у библиотеци" разуверава стрпљивом и уверљивом анализом, корак по корак, ред по ред, неумољиво демонтирајући Величковићево аранжирање и реаранжирање чињеница и његову натегнуту и погрешну интерпретацију.
Милутиновић то чини најпре утврђујући оквире у којем је посматран наводно једини српски дискурс о Андрићу, потом показујући како су из контекста истргнуте реченице, па и полуреченице, "српских националиста", док су њихови другачији, за разумевање веома значајни искази изостављани само зато што не одговарају основној Величковићевој тези.
У коначници, Милутиновић сажима сопствени преглед Величковићевих псеудодоказа за постојање наводног српског националистичког дискурса о Андрићу закључком: "Стварање мита о постојању српске националистичке критике Иве Андрића служи само томе да одврати пажњу од онога што постоји: бошњачка националистичка и исламистичка критика Андрића, коју су створили вође савременог бошњачког национализма".
Одајући изузетно признање професору Милутиновићу за ову студију, не можемо остати незапитани зашто такве интелектуалне подухвате у одбрану српске књижевности и књижевне критике марамо да чекамо да дођу из Лондона и зашто су многи наши угледници из институција чији је основни задатак заступање истине о српској култури толико незаинтересовани и инертни када је реч о поплави малициозних идеолошких тумачења лика и дела нашег нобеловца.
Препоручујемо
КЊИЖЕВНА КРИТИКА О љубави и болу: Михајло Пантић, "Ниједна од седам", "Архипелаг"
20. 07. 2022. у 20:30
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЈЕДАН БИО САВЕТНИК КРАЉИЦЕ: Како су совјетски шпијуни харали Британијом пуне две деценије - МИ5 после 70 лета скинуо ознаку тајности
СТРОГО поверљиви досијеи MI5 са детаљима о признањима тројице најозлоглашенијих двоструких агената у Британији – укључујући Ким Филбија и Ентонија Бланта – који су шпијунирали у корист Совјетског Савеза објављени су први пут у уторак.
14. 01. 2025. у 10:25
РУСИЈА ЗАПАЊЕНА: Откривено како је убијен Владимир Фешченко у згради министарства одбране
Русија је, откако је почео рат у Украјини, или "специјална војна операција" како то зове Руска Федерација, изгубила неколико познатих људи услед смрти ватреним оружјем. Сада се полако клупко одмотава након што је у згради руског Министарства одбране пронађен леш Владимира Фешченка.
14. 01. 2025. у 20:00
ХРВАТСКИ СТРУЧЊАК: Поштовање до неба "Ер Србији", а вама неспособним олошима у Хрватској - срам вас било
ХРВАТСКА има битно више авио-путника него Србија. Међутим, Ер Србија је потпуно доминантна у региону, пише хрватски ваздухопловни аналитичар и стручњак Ален Шћурић са регионалног портала "Замааеро", чији текст преносимо у целости.
14. 01. 2025. у 11:38
ВИДИТЕ БРОЈ АРКАНОВИХ ТАБЛИЦА У НОЋИ УБИСТВА: Цеца у колицима, сва крвава и под седативима
ЖЕЉКО Ражнатовић Аркан, једна од најконтроверзнијих личности у новијој српској историји, убијен је 15. јануара 2000. године пре тачно 25 лета.
15. 01. 2025. у 11:59
УХАПШЕН САЛАС: Фудбалер завршио иза решетака
У току дана шпанска полиција је ухапсила дефанзивца Севиље Хесуса Кикеа Саласа због сумње да је намерно добијао жуте картоне како би се њему блиски људи окористили од опклада на кладионици.
14. 01. 2025. у 16:30
ЛУКА БОЈОВИЋ НА АРКАНОВОМ ГРОБУ: Први пут у јавности - са кумом Ражнатовића (ФОТО)
ДАНАС се навршило 25 година од убиства Жељка Ражнатовића Аркана.
15. 01. 2025. у 12:37
ВЕДРАНА РУДАН САОПШТИЛА ДА УМИРЕ: Потресна објава хрватске списатељице
ХРВАТСКА списатељица Ведрана Рудан месецима се бори с канцером, а сада је објавила тужну колумну у којој је саопштила "да умире".
15. 01. 2025. у 10:17
ХРВАТСКИ СТРУЧЊАК: Поштовање до неба "Ер Србији", а вама неспособним олошима у Хрватској - срам вас било
ХРВАТСКА има битно више авио-путника него Србија. Међутим, Ер Србија је потпуно доминантна у региону, пише хрватски ваздухопловни аналитичар и стручњак Ален Шћурић са регионалног портала "Замааеро", чији текст преносимо у целости.
14. 01. 2025. у 11:38
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Најновије из рубрике
БИЛА ЈЕ ДУША ПОЗОРИШТА НА ТЕРАЗИЈАМА: Преминула Нађа Пиале, дугогодишњи члан нашег јединог музичког театра
У БЕОГРАДУ је јуче преминула Нађа Пиале (1953- 2025) ,ПР Позоришта на Теразијама, која је и после пензионисања остала нераскидиво везана за ову кућу, дружећи се са колегама и помажући им својим великим искуством.
15. 01. 2025. у 12:03
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Видети и оно чега нема
ДА се у свету лирског субјекта ствараоца с протоком времена увећава потреба за ослушкивањем и разумевањем невиности биљног и животињског света чија емпатија је већа од људске, и у вечитом трагању за лепотом, насупрот прикупљеном, узалудном искуству, са кристалисањем посве јасних мисли које се могу трансформисати из страшног у лепо - од константне мисли о различитим појавима смрти, чији посао никада не остаје недовршен, па све до цветања руже, љубави и значаја сањарења, које је попут "серума против насиља песимизма", сведочи збирка поезије Томислава Маринковића "Шта о нама мисле анђели" ("Архипелаг", Београд 2024).
15. 01. 2025. у 11:50
СТРАХА СЕ НЕ ПЛАШЕ: Традиционална изложба "Критичари су изабрали" у Ликовној галерији КЦБ
ИСТОРИЧАРКА уметности и добитница награде "Лазар Трифуновић" за 2020, музејски саветник Гордана Станишић, аутор је овогодишње традиционалне изложбе "Критичари су изабрали", којом сваку нову годину отпочиње Ликовна галерије Културног центра Београда.
15. 01. 2025. у 06:15
НАЈПОПУЛАРНИЈИ БАЛЕТ НА СВЕТУ: Најутицајнија верзија "Лабудовог језера" први пут изведена на данашњи дан пре 130 година
МАДА је прошло 145 година од премијере, "Лабудово језеро" Петра Иљича Чајковског је и даље најпопуларнији балет на свету. Толико да једва да постоји балетски ансамбл на чијем репертоару није верзија овог реномираног дела.
15. 01. 2025. у 06:15
ПОГЛЕД ИСКОСА: Дадо у Галерији САНУ
ДО 2. марта у Галерији Српске академије наука и уметности одржава се прва ретроспектива у Србији слика Миодрага Дада Ђурића (Цетиње, 1933 - Понтоаз, 2010) са делима из наших збирки.
15. 01. 2025. у 06:00
Коментари (0)