УМЕТНОСТ МОРА БИТИ ПЛЕМЕНИТА: Сликар Мирољуб Филиповић Филимир о Трстенику и Београду, Пикасу и "Зубобољи", бојама дана

У НАЈРАНИЈЕМ детињству, дане сам доживљавао по бојама. Недеља је била изузетно светла, наранџасто-жута, субота тамнобраон, уторак - зелен...

Мирољуб Филиповић, Фото З. Јовановић

Тада није било могућности да се купују боје, па смо цртали обичним оловкама, а ја сам још онда схватио да је боја нешто што ме узбуђује, и да се управо на њу првенствено ослањам да бих нешто изразио.

Ово за "Новости" прича ликовни уметник Мирољуб Филиповић Филимир, чија дела су и после многих деценија препознатљива по изразитом колориту. Али, опус овог аутора, недавно овенчаног наградом "Златни беочуг", кретао се од сликарства, преко конзервације и рестаурације, до проширених медија.

- По природи сам радознао, одувек ме је све интересовало. Формирао сам се у малој средини, где није било теоретичара ликовне културе, осим двојице наставника у основној школи. Читајући новине, часописе, књиге, схватио сам да се у свету дешавају многе ствари. Тако сам, ту у Трстенику, још почетком седамдесетих правио хепенинге. Потпуно спонтано, јер сам мислио, у то време после 1968. када се освајала слобода, да скрећем пажњу на нешто важно.

"Поднебесја", Фото Приватна архива

Учествовао је и у оснивању уметничке групе "Падобран", у коjoj је било песника, али и покојни мајстор фотографије, Драган Пешић:

- Нисмо познавали велике и мале центре, јер смо сматрали да уметност настаје свуда, да свуда може да се прикаже и да припада свима. Трстеник је седамдесетих година, захваљујући развијеној индустрији, био изузетно динамичан град. Ту сам упознао водеће уметнике тога времена, који су долазили на "Јефимијине дане" - објашњава аутор за кога је децентрализација културе од суштинског значаја, али му је поражавајуће што је годинама, новац томе намeњен, био трошен у Београду.

- Лепо је учествовати на Октобарском салону, али ништа није мање важно представити радове у малим срединама. Ту људи искрено долазе да погледају изложбе, а свако уметичко дело своје место налази тек у оку посматрача. Зашто би се категоризација правила према саобраћајним везама.

Сазревањем је, како открива, стигла и сарадња са београдским СКЦ-ом, а онда је открио књигу Mixed media Боре Ћосића и увидео шта све може да буде уметност:

- Схватио сам да ако што више тих ликовних праваца разумем, да ћу постати нека врста полиглоте. Био је то начин да учим.

Осамдесетих је онда одлучио да се професионално бави рестаурацијом и конзервацијом (занимање за наше средњовековне споменике потекло је из времена када их је обилазио као планинар), и више од деценије радио као сарадник Завода за заштиту споменика културе у Београду. Повукао се незадовољан положајем тог еснафа, а последњи посао му је био враћање фрагмената мозаика у Цркву Светог Ђорђа на Опленцу.

"Бојилиште", Фото Приватна архива

За овог уметника слика је увек била на првом месту, јер остаје као најтрајнија баштина, иако јој је сада помало достојанство угрожено:

- Колико знам и умем трудим се да јој то сачувам у времену када се све представља као уметнички догађај, па чак и ствари које немају много племенитог у себи. Основна мисија уметности је да буде племенита. Она мора да буде изнад сваке политике. Нешто што води у добробит човечанства. Једном је Пикасо рекао: "Доћи ће време када ће сликарство моћи да умањи бол зуба." Верујем у то, али још имамо зубобољу, све те ратове, катастрофе...

Апсурдно је да сада има много образованих људи, а да је опасност по људски опстанак изузетно велика.

"Иконарт", Фото Приватна архива

Природа, човек и технологија

УМЕТНИК тренутно ради на наставку циклуса "Бојилишта" и "Поднебесја", и паралелно и на серији "Иконарт", која је његов одговор на ситуацију у свету. Верује да ће људи схватити колику улогу има природа и почети више да уче и усвајају од ње.

- Три пута сам боравио у Кини, на њиховом Бијеналу и увидео да њихова везаност за природу позитивно утиче и на њихов технолошки прогрес. Они су остали везани за природу, а постали савремени. И у ликовној кутури су отишли много изнад других.

Бијенале

СА уметничком групом "Кварт" Филимир је био учесник 50. Бијенала у Венецији, у избору италијанских селектора. У групи су били и Добрица Камперелић, Ружица Митровић, Јелица Обођан и Весна Ђуричић:

- Ту сам упознао велике уметнике, а најдражи ми је био сусрет са Шозом Шимамотом, оснивачем чувене групе "Гутаји", који је већ био у озбиљним годинама, а у Венецији, са својим студентима, био је у истој селекцији као и ми. Иако великан, понашао се нормално, скромно, посвећенички...

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЛА ВЕКА ЈЕ "ВИСИО" У ГАЛЕРИЈИ: Скривени Ван Гогов аутопортрет откривен испод постојеће слике сељанчице

15. 07. 2022. у 19:24

Култура

0 0

ОДГАЈАНИ СМО ЗА БУДУЋНОСТ КОЈА СЕ НИЈЕ ДЕСИЛА: Никола Радосављевић, најмлађи добитник престижног "Великог печата"

12. 07. 2022. у 19:15

Култура

0 2

МИ СМО УВЕК СА ОТАЏБИНОМ, АЛИ ОТАЏБИНА ЈЕ БЕЗ НАС: Сликар Саво Ракочевић о животу и Србима у САД

10. 07. 2022. у 14:30

Култура

0 1

ТЕСЛИН ЧУДЕСНИ ЖИВОТ: Италијански уметник Данијеле Меучи о графичкој новели посвећеној о славном српском научнику

28. 06. 2022. у 13:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације