ЊЕГОВЕ СЛИКЕ БИЛЕ СУ МУЗИКА: Велики српски и европски сликар Радован Крагуљ преминуо је пре два дана, у 88. години у Паризу

ЧОВЕК и природа се прожимају. Човек је, у ствари, природа.

Фото Приватна архива

Ако се с природом манипулише, и ако се безразложно користи у сврху профита, онда страда природа, али страда и човек. Баш као што се то дешава данас.

Тако је говорио велики српски, европски и светски уметник Радован Крагуљ (88) који је у четвртак преминуо у Паризу. Осим у Граду светлости, паралелно је живео и у Београду и Велсу. Био је дуги низ година професор на Централној уметничкој школи у Лондону, Кембриџу и Манчестеру. Судбина животиња, према којима данашњи човек исказује сву своју моћ, заузимала је значајно место у његовом раду, кроз опомену шта људском роду може да се догоди уколико његов однос према природи измакне контроли.

- Рођен сам на селу, тамо где се води једноставан живот, где породица живи искључиво од производа са земље - говорио је Крагуљ у једном од многобројних разговора које смо водили у његовом стану на париском Тргу Бобур.

- Када сам дошао у Лондон, почетком шездесетих, на различитим просторима, некако у исто време, настајао је еколошки покрет, којим се организовано изражавало незадовољство на уличним демонстрацијама.

Фото Г. Чворовић

Интервенисала би и полиција. Редовно сам одлазио на ова окупљања. Они који су владали нису имали свест о важности овог покрета. Тек касније, схватили су о чему се ради и одједном основали министарства за екологију. Пестициди, нове технологије и генетски модификована храна нису добри ни за природу, ни за човека.

Крава је у његовом сликарству била "света животиња".

- То сам научио као дете. Током оног рата, кад становништво мог села крене у збег на Козару, онда обично понесемо оно што нам је најпотребније. Џак брашна, лонац, кашику.

И, поведемо једну краву. То је живот. А деца данас мисле да млеко долази из фрижидера! - говорио је.

Временом је своје сликарство свео на минималистички израз симбола круга и квадрата, у црном и белом контрасту. Боја је инцидент, служи као путоказ. Сматрао је и да апстракција није само имагинарни појам, већ да заиста постоји, у данашњем свету виртуелне реалности:

- Сваки пут кад погледате, видите да ту има још нечега, али нисте стигли до тога. Онда, такође апстрактно, дајете одговоре у вези са садржајем.

- Кад прочитате добар део страница, одједном нешто запазите. И, то вас држи. Читате даље, приметите неколико ствари. Одједном се ту формира језгро које вас држи кроз цело штиво.

У његовом атељеу у Паризу, Фото Г. Чворовић

Сматрао је да се сликарство не може објаснити, већ само интерпретирати:

- Могу да му се одреде форма и значај, да се каже шта представљају одређена слика или епоха. Може да буде покушај приближног размишљања о логици слике, али да се заиста дефинише, то је веома тешко, вероватно и немогуће.

Велики утицај на њега имао је јапански уметник Јозо Хамагучи.

- Радио је специфичном техником мезотинте. И због технике, и због садржаја, одушевљен сам његовим графикама - казао је током једног од наших интервјуа.

Графит је био магична црна основа његових дела.

- Магичност графита је тешко приближити, можда зато што има специфичну димензију.

Зависи из ког угла гледате. Има нечег живог на слици, није хладно, а ако је живо, онда је мирно. Захваљујући графиту, до садржаја дела стижемо кроз технику.

На Крагуљевом очишћеном платну, отуђеном од мондијалистичке галаме, због игре светлости и простора, може да се чује и звук. Боја или предмет су звук у тишини чистог простора.

- У музици постоје принципи као што су ноте, ставови и ритам, који се понављају математички. Неко ко има смисла за тако нешто, могао би моју слику да преведе у музички израз, на основу елемената који би, по својој поставци и наглашености, могли да буду музички прилог - говорио је Крагуљ који је слушао само класичну и џез музику.

Фото Г. Чворовић

У свом раду је користио разне комбинације дрвета и платна, а изложбе употпуњавао тродимензионалним објектима и инсталацијама. Формални процес свог рада последњих тридесетак година дефинисао је као мултимедијално стваралаштво.

Крагуљ је, у целом османовском Паризу, имао поглед с прозора, у првом комшилуку Бобура, на једну од ретких правоугаоних зграда оштрих геометријских облика, Музеј савремене уметности. Једно друго су инспирисали. Одатле је посматрао и људе из читавог света. Говорио је да је данашњи човек огледало глобализације, униформисан од одела до музике, који чине дефиницију његовог изгледа и размишљања.

ДЕТИЊСТВО У ЛОГОРУ

Крагуљ никада са сигурношћу није знао да ли је рођен 1934. или 1935. године. Сва документа изгорела су на Козари. У једном од збегова погинула му је и сестра Гина. Имао је шесторо браће и сестара и сви су били одведени најпре у Јасеновац, да би затим били пребачени у логор у Сиску где су провели већи део рата. Из логора су се извукли тако што су кришом пратили једног домобранског официра. Пре тога су побацали бројеве који су им канапом били везани око врата. Побегли су преко њива ка Приједору. Мајка им је била одведена на присилни рад у Немачку, одакле се после рата вратила, док им је отац погинуо.

ПОЧИВАЋЕ У ПАЛАНЧИШТУ

Крагуљ је преминуо у париској болници "Брока" у 13. арондисману, где је пре неколико година преминуо још један бард српског сликарства, Бата Михаиловић. Крагуљ ће бити кремиран на чувеном париском гробљу "Пер Лашез", а његова урна ће бити положена у гроб у Паланчишту код Приједора где је сахрањена и његова мајка.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЛА ВЕКА ЈЕ "ВИСИО" У ГАЛЕРИЈИ: Скривени Ван Гогов аутопортрет откривен испод постојеће слике сељанчице

15. 07. 2022. у 19:24

Култура

0 0

ОДГАЈАНИ СМО ЗА БУДУЋНОСТ КОЈА СЕ НИЈЕ ДЕСИЛА: Никола Радосављевић, најмлађи добитник престижног "Великог печата"

12. 07. 2022. у 19:15

Култура

0 3

МИ СМО УВЕК СА ОТАЏБИНОМ, АЛИ ОТАЏБИНА ЈЕ БЕЗ НАС: Сликар Саво Ракочевић о животу и Србима у САД

10. 07. 2022. у 14:30

Култура

0 1

ТЕСЛИН ЧУДЕСНИ ЖИВОТ: Италијански уметник Данијеле Меучи о графичкој новели посвећеној о славном српском научнику

28. 06. 2022. у 13:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације