ГЛУМА ЈЕ РЕВОЛУЦИОНАРАН ПОЗИВ: Дејан Карлечик о крими-драми "Клан", родном Зрењанину, о жици коју мораш наћи са коњима
УЗБУДЉИВО финале друге сезоне серије "Клан" само је наговестило расплет у трећем циклусу, који стиже 30. јула, на Суперстар ТВ.
Крими-драма сценаристе и редитеља Слободана Скерлића осликава судбине Шока и Паше, који се са дна уздижу до највиших кругова криминалног подземља. Један од запаженијих ликова је Француз, хладнокрвни командант специјалне полицијске јединице "Командоси", кога игра зрењанински глумац Дејан Карлечик. После серија "Бранио сам младу Босну", "Моја генерација З", "Државни службеник", "Швиндлери", "Јужни ветар", ово је прва у којој је Дејан имао довољно простора да обликује (анти)јунака ког тумачи.
- Улога Француза ме је привукла јер је веома добро написана и занимљива ми је зато што је далеко од мене. Он нема никаквих моралних и етичких начела, спреман је на све и представник је сувог капитализма у ком је само новац битан, док пријатељства, љубав и емпатија нису важни. Предност овог посла је што сваки дан можеш да живиш нечији туђи живот који је удаљен од тебе и твог начина живота. Посебно ми је драго што ни мој ни остали ликови нису представљени као хероји него као антихероји - прича за "ТВ новости" Дејан Карлечик, који је после завршених основних и мастер студија глуме на Академији уметности у Новом Саду одлучио да се врати у родни Зрењанин. У српској Атини наставио је да ради као стручни сарадник на предмету Сценске борбе код професора Драгана Стојменовића. Последњих годину дана руководи позориштем "Тоша Јовановић" у Зрењанину и тиме, како каже, жели да се одужи кући која му је дала прилику да се развија као глумац.
Публика у лику Француза највише препознаје Милорада Улемека Легију. У чему или коме сте нашли инспирацију?
- Асоцијација можемо имати мали милион јер последњих тридесет година живимо у друштву у ком обилује криминал. Сваки дан читамо новинске чланке о томе шта се дешавало и сваки пут не можемо да верујемо и питамо се "може ли горе од овога", а схватамо да може. Вероватно су ти чланци и документарни филмови о криминалним групама несвесно утицали и дали ми идеју, али нисам се водио одређеним човеком или догађајем.
Пустио сам да ме води глумачка интуиција и препустио сам се улози. Инспирацију сам нашао у односима јунака и на томе сам градио лик. Код Француза ми је био занимљив његов однос према потчињенима, супрузи, пријатељима, надређенима... Он је мачор који се позиционира у датим околностима како треба и како му одговара. То ми је била водиља и стално смо Бобан и ја говорили "мачак, мачак, мачорчина", јер Француз је сналажљив и увек нађе начин да се извуче из било које ситуације.
После друге сезоне све је извесније да се клан неће извући. Шта можемо да очекујемо у наставку?
- У другој сезони видимо кулминацију бахатости и бескрупулозности чланова клана, као и промену у друштву, политици и државним структурама. Улози су све већи, а они не могу више да контролишу ситуацију и пуцају по шавовима. Мој лик почиње озбиљно да губи конце и не може да држи све како је замислио. У трећој сезони се одлучује на кораке који га касније доводе у безизлазну ситуацију. Занимљиво је што је прва сезона обрађивала период од осам месеци, друга се дешавала у осам недеља, а трећа ће се одиграти у само осам дана. Видећемо и коначнан крај ових ликова, али оставићемо вашим читаоцима и нашим гледаоцима да сами просуде да ли су ликови завршили како треба или не.
Рођени сте у Зрењанину, али откуд ви и ваша породица ту?
- Моји су староседеоци и ја сам четврта генерација која је рођена у Зрењанину, а моји преци су сви из Баната. Један прадеда вуче корене из Ковачице, једна бака из Опова, а друга бака је из Араца, који се данас већ спојио са Зрењанином. Банат је као регија познат по мултикултуралности, тако и моје порекло води са више страна, што сматрам великом предношћу. Презиме ми је словачко, али имамо и српске и немачке и мађарске корене.
Ипак, најружније ми је да то раздвајамо. Довољно је што живимо у времену када нас раздвајају на разне начине. Сматрам великим неуспехом за данашње друштво што у 21. веку причамо о томе ко је које нације или вере. Лепо је знати своје порекло, али само на информативном нивоу. Не треба од тога правити фаму. Осећам се као грађанин света и људе делим на добре и лоше, то је једино мерило.
Многи уметници се преселе у веће градове, Нови Сад или Београд. Зашто сте се вратили у родни град?
- Вукли су ме мир и равница. Са поносом кажем да сам из Зрењанина и водим се Шекспировим речима да "ко презре своје порекло, није способан да влада собом". За тај град ме везују емоције и сећања на детињство. Иако је моја генерација одрастала у можда најгорем периоду, током инфлације и санкција, а моји родитељи, осим мене, имају још двоје деце, ми ни једног тренутка нисмо осетили бреме тог периода. Када вратим филм уназад, сетим се како су пријатељи и комшије без позива долазили на мобу, или како од треће, четврте године суботом преподне одлазим на луткарску представу. Љубав према уметности је дошла и кроз то што су нас родитељи редовно водили у позориште, музеј и на друге културне садржаје. Поред тога, сматрао сам да у Зрењанину могу да играм нешто на шта бих у Београду и Новом Саду, који су већи позоришни центри, дуго чекао и да се не бих развијао брзином коју сам зацртао. Желео сам да не будем као већина моје генерације, која само кука да им нешто смета и да им недостаје у Зрењанину. Хтео сам да се вратим и да својим радом и деловањем променим нешто. Никад нисам желео да будем део стада. У преломном периоду најлакше је било рећи како у Зрењанину немам перспективу, јер је мањи град, и да велики градови пружају више могућности. Сада ми је драго што видим да се све више људи враћа. Доста мојих вршњака се вратило пошто граде породични живот и траже мир који Зрењанин пружа. Само још да реше проблем пијаће воде и онда би се вратило још више људи, поготово младих.
Од малена се бавите борилачким спортовима, а сада предајете сценске борбе. Како је дошло до тога?
- Карате ме је привукао још кад сам имао шест, седам година због естетике самог спорта и борбе са замишљеним противником, што је врста кореографије, као и сценска борба. Када сам као студент на факултету почео да учим вештине сценске борбе, професор ми је био чувени Милован Гађански, који је отац и оснивач тог предмета на београдској и новосадској школи глуме. Он се тада полако спремао за пензију и да асистент Драган Стојменовић наследи његово место, али нису још знали ко ће бити нови асистент. Онда сам се појавио ја са претходним знањем борилачких спортова и већ после прве године су ми рекли да бих могао да останем на том предмету, што се и десило. Сада завршавам докторске студије и остао ми је само докторски рад са темом сценских борби.
У сталном сте контакту са новим нараштајима глумаца. Шта вам то значи?
- Педагогију сматрам врстом свете дужности. Гледати како млади напредују кроз наш предмет даје сатисфакцију, а поготово када их после неколико година гледате на сцени и поносно можете да кажете "ово су моји студенти". Драго ми је што уз студенте пратим савремене тенденције. Они су ми велика инспирација, баш уживам и радујем се сваки пут када путујем на предавање у Нови Сад. Једва чекам да на јесен упознам нову генерацију и видим ко су ти млади људи који су се у овом лудом времену усудили и скупили храброст да се баве овим послом.
Шта је још, поред храбрости, потребно за глуму? Шта је она вама?
- Отвореност да видите свет неким другим, ширим очима. Не мислим да је све шарено, него да баш посматрате свет. И све што не можемо можда јавно да кажемо, мислим да треба да преточимо на сцену и да кроз улоге искажемо ставове и мишљење. Почео сам да се бавим овим послом зато што сам мислио, а и сада сматрам, да уметност може да учини свет бољим. То ми је и даље звезда водиља која ме држи у глуми. Лепо је рекао један мој колега "да је овај свет морално чист, не би било потребе за нашим послом". Ми неморал гледамо и претачемо у сценски наступ, тако желимо да изразимо бунт и незадовољство тренутним друштвом. Глума је револуционаран позив и то је најбољи опис онога што ме је њој вукло. Још у античкој Грчкој позориште је основано да би критиковало друштво и друштвене појаве.
Шта бисте мењали? Чега бисте желели да има више у друштву?
- Вратио бих људскост и толеранцију. Мислим да нам то недостаје, као и емпатија и основна култура. Данас нас једе капитализам и то што се све своди на новац. Не кажем да је то небитно у животу, али не може бити најбитније. Мислим да, пре свега, треба чувати здрав разум и да увече, када се погледаш у огледало, немаш шта себи да замериш јер знаш да ниси ништа лоше учинио тог дана. И да можеш да прођеш улицом, а да ни од кога не склањаш поглед, да сваком можеш да се јавиш и искрено питаш како је.
О лепоти јахања
БАВИМ се јахањем већ осам година, а ту вештину нисам приказао на филмском или телевизијском "платну", истиче у разговору Дејан Карлечик.
- Дружење са тим племенитим животињама је терапија и потпуно вас смирује. Треба наћи жицу, успоставити контакт са коњем и стећи узајамно поверење - и животиња у вас и ви у њу. Постоји ту и естетика јер кад човек седне на коња никад неће бити погрбљен. Увек ће се исправити и осетити чистим и лепим, али не у смислу да је изнад неког него је то посебан осећај висине са које види свет мало другачије.
Препоручујемо
СНИМАЊЕ ДРУГЕ СЕЗОНЕ “КЛАНА”: Шок и Паша не смеју да се питају за било шта у држави
17. 07. 2021. у 10:38
ШОК И ПАША ОТИМАЈУ ТАЈКУНЕ? На снимању друге сезоне криминалне серије "Клан"
07. 07. 2021. у 14:19
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)
МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.
14. 11. 2024. у 17:17
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
ЧИТУЉА КОСТИЋУ ОД ДЕЦЕ: "Живиш кроз нас - настављамо с поносом"
МИОДРАГ Костић, оснивач и председник МК Групе, преминуо је у среду ујутру.
14. 11. 2024. у 12:46
Коментари (0)