ПРИЧА О ФАТАЛНОЈ И ТАЈНОВИТОЈ ВЕРИ: “ТВ Новости” на снимању филма и серије о шпијунки из Другог светског рата познатој као српска Мата Хари

МРКЛИ мрак влада у биоскопској сали, али ништа светлије није ни изван ње. Година је 1942, а на великом платну, после “Филмског журнала” и најновијих вести са фронта, креће први српски звучни филм “Невиност без заштите”, редитеља Драгољуба Алексића.

Бане Томашевић, Фото Г. Јовић/Н. Бабић

 Изненада се чује “Ура”, са другог краја сале допире “Алексићу, Србине”, неко добацује и “Доле Немачка”, а затим однекуд стиже повик “Доле Недић”. Атфмосфера је напета, као да је усред пројекције почела револуција, људи се осврћу око себе, комешају, једни су одушевљени, други збуњени, трећи негодују. Бука је све гласнија, у том трену улећу жандарми и лампама растерују гледаоце. Из другог реда неприметно се искрада онижа дама, наизглед ни по чему другачија од осталих жена из тог доба. Ипак, то је млада Лесковчанка Вера Пешић, која уз помоћ интимних познанстава у високим круговима постаје београдска заводница и четвороструки шпијун, све до свог трагичног краја у 25. години.

- Вера Пешић је била девојка која је сарађивала за време Другог светског рата са нашима, Немцима, Британцима, Французима... О њој се мало зна, често су подаци контрадикторни, али ми смо сачували историјске факте и фиктивне елементе, како би наша филмска јунакиња била што аутентичнија. Најзанимљивије је како је једна жена у суровом, изразито мушком свету, успела да опстане, помогне другима, али и себи - каже за “ТВ новости” Јована Стојиљковић која тумачи насловну улогу у филму и серији “Вера”.

Foto: Фото Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Снимање захтевног шпијунског трилера завршено је ове недеље, а Јована нам признаје да је морала добро да се наоружа стрпљењем како би “изнела” 70 дана игре пред камером.

- Због контекста времена у којем је живела Вера, као и окружења, често сам осетила колико јој је било тешко и како смо поприлично данас размажени. Надам се да сам Вери унела живот. Увек се трудим да сваки лик који играм буде уверљив, а с обзиром на то да је Вера постојала, имала сам посебну одговорност. Надам се да ће се видети њена спонтаност и шарм, као и сви спектри емоција којима је прожета - прича нам главна глумица и открива да је због сцена у којима пуца из пиштоља и пушке ишла у стрељану.

Анита Манчић, Фото Г. Јовић/Н. Бабић

Редитељ Недељко Ковачић, који са Кристином Ђуковић потписује и сценарио, настао по идеји продуценткиње Данке Милошевић, истиче да је прича о Вери код нас била практично непозната. Радња је надахнута истинитом причом о фаталној и тајновитој Вери Пешић, шпијунки из времена Другог светског рата, познатом и као “српска Мата Хари”.

- Као главни мотив покушавамо да провучемо то да је Вера жена која у веома тешком историјском тренутку на овим просторима, нимало наклоњени женама, успешно плива, носи се са разним тешким мушкарцима и тајним агентима. Вера је жена у вихору шпијунаже - објашњава Недељко Ковачић и додаје да су снимили бројне сцене са много статиста, каскадерима, пиротехником и специјалним ефектима.

Паралелно са акционом, шпијунском линијом радње, фокус је на Вериној интимној, психолошкој драми. Рођена из неразјашњеног односа њене мајке са четничким војводом, Вера живи са унутрашњом драмом неприпадања која јој помаже да од збуњене девојке из провинције постане врхунски шпијун који заводи мушкарце и манипулише њима, никад не дозвољавајући да постане њихов плен.

Човек који је међу првима схватио Верине потенцијале био је Славко Марковић, предратни официр краљевске контраобавештајне службе, а који после рата постаје члан Недићеве Гарде.

- Славко је класични официр тог доба, не без манира, али психолошки неотесан, доминантан и суров, у складу са временом. Сматрао је да је у тим врло турбулентним временима одабрао страну која доноси бољу будућност његовој земљи. То се историјски није показало истинитим, али тако га играм. Он је Веру увео у шпијунске активности, које је после усавршила, па је радила за неколико служби. Славко је Веру сматрао својим пијуном, па није добро завршио - наглашава за “ТВ новости” Александар Срећковић Кубура. - Вера није нарочито позната у српској историји, а била је веома утицајна и учествовала и у четничком и у комунистичком покрету. Била је врло активна и необична жена, сналажљива и интелигентна. Имали смо озбиљне играче на пољу шпјунаже, а жена је морала да буде дупло лукавија, препреденија, паметнија и организованија од мушкараца да би у то време могла да се бави таквим делатностима.

Бане Томашевић, Фото Г. Јовић/Н. Бабић

У везу са прелепом и изузетном Вером ушао је и херој Трејћег рајха, веома способан и користан обавештајац Карл Краус, кога игра Петар Зекавица, Београђанин са завидном међународном каријером. Ипак, још једна емотивна линија у филму и серији гради се између Вере и Миливоја Петровића, доктора права, новинара “Политике” и потоњег комунисте, кога тумачи Виктор Савић.

- Миливоје је Верина прва љубав, одрасли су заједно у Лесковцу и имали су разне фазе.

После много година он се враћа у њен живот. То је турбулентна и искрена љубав.

Фокусирано сам читао сценарио, јер је тема шкакљива – ту су и комунисти и четници, и Британци и Руси и Немци. Занимало ме је на коју страну прича нагиње да се не бих бавио нечим што не подржавам и у шта не верујем. Али филм и серија не дају конкретну поруку него се баве животом жене у тим околностима. Када кажеш “четвороструки шпијун”, обично замишљаш да је то неко ко води ту игру, али је заправо то једна несрећна околност у којој та жена мора да спасава главу од ситуације до ситуације, и ради мало за ове, мало за оне док не крају не изгуби или не пронађе себе и не одлучи се на чијој је страни. Миливоје је стално опомиње да мора да докаже на чијој је страни, да ли ради за нас, Немце, Британце или за кога већ.

Јована Стојиљковић, Фото Г. Јовић/Н. Бабић

По доласку у Београд, Вера почиње да ради у штампарији где упознаје комунисткињу Каћу.

У кратком разговору за наш лист Миона Марковић открила је да се због улоге Каће физички променила.

- Била сам црвенокоса и дугокоса, па сам се офарбала и скратила косу. Сценарио је веома добар, као да сам читала роман. Волим што су сцене кратке, а у низу година од 1937. до 1945. свашта се деси, поготово са Вером. Чак и ми у мањим улогама имамо невероватне обрте.

Виктор Савић, Фото Г. Јовић/Н. Бабић

Још једна другарица главне јунакиње постаје и Анкица, која је такође дошла из унутрашњости, а тумачи је Милица Томашевић.

- За разлику од Вере, Анкица је луцкаста, вицкаста, добронамерна и простодушна девојка, која уме да упадне у невоље. Има другачије циљеве, жели да нађе одговарајућег мушкарца, добро се уда и тако се скући и створи породицу. На том путу наравно постоје разне препреке, можда баш и због њене добронамерности, због тога што више верује људима него што би требало. Однос њих две је искрен, сестрински, и у једном моменту је Вера према Анкици испала прави анђео чувар. Сви знамо да је Јована Стојиљковић одлична глумица, али је као Вера тако чаробна и посебна да једва чекам да је гледам, и позивам све ваше читаоце да учине исто - закључује Милица Томашевић.

Петар Зекавица, Фото Г. Јовић/Н. Бабић

ФИЛМ У ОКТОБРУ, А СЕРИЈА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ

СНИМАЊЕ “Вере” почело је последњег дана марта ове године и одвијало се на великом броју локација, од Београда и Авале, преко предела без сигнала, до Космаја и Тополе.

Фото Д. Миловановић

Редитељ и сценариста Недељко Ковачић (на слици) открива да би премијера његовог целовечерњег играног првенца требало да буде крајем октобра, а серија од десет епизода очекује се од Божића на Радио-телевизији Србије. У подели су и Анита Манчић, Никола Којо, Владимир Алексић, Тихомир Станић, Жељко Димић, Небојша Дугалић, Бојан Жировић, Златија Оцокољић Ивановић, Слободан Бештић, Ленка Петровић...

ЦИПЕЛЕ ИЗ ТЕТКИНОГ ФУНДУСА

КОСТИМОГРАФКИЊА Невена Миловановић открива за “ТВ новости” да је Верин костим прошао кроз три фазе.

- Прва је скромна варијанта у којој се она налази до уласка у високо друштво и високу моду из 1937. године. То траје до рата, када је костим опет потпуно промењен, сведенији, ратни, чак носи и делове униформе. Играли смо се материјалима који су одраз статуса, почевши од летњих скромних цицаних, памучних хаљина, па до свиле, плиша, сомота у високом друштву, да бисмо се на крају поново вратили сукну и платну. Тражила сам да шеширићи, хеклане рукавице и торбице не буду прављене, нове, него баш аутентичне. Ципеле сам нашла код тетке, која је стара госпођа, Београђанка из тог периода, тако да сам их позајмила из њеног личног фундуса.

Препоручујемо

Култура

0 0

ХЛАДНИ РАТ ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕН: "Новости" на снимању "Ланчане реакције" у Архиву Југославије који "глуми" париски Институт "Кири"

18. 06. 2022. у 11:45

Познати

0 5

НИНА СЕНИЧАР АМЕРИКУ ЗАМЕНИЛА СЕЛОМ: Од коаутора филма "Тома" - стиже "Попадија", манекенка као супруга свештеника

09. 06. 2022. у 12:30

Култура

0 1

ПРИВИЛЕГОВАН САМ ШТО ИГРАМ ЂОРЂА РОША: Жељко Димић о улози у филму и серији "Вера", сценаристе и редитеља Недељка Ковачића

01. 05. 2022. у 16:46

Култура

0 1

МЛАДИ У РИНГУ СА ДЕМОНИМА: На снимању нове драмске серије "У клинчу", редитеља Данила Бећковића о одрастању младих

18. 06. 2022. у 10:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације