КАД И МАРШАЛ АПЛАУДИРА: Велики редитељ Питер Брук (1925-2022) више пута посетио Београд

НАЈБЛИСТАВИЈИ позоришни ум, икона авангардног театра, највећи редитељ свих времена - само су неки од епитета којима је уметнички свет још за живота славио Питера Брука (1925- 2022), који нас је напустио ових дана у 98. години живота.

Глумци представе "Титус Андроникус", Фото-документација "Борбе"

За њега самог, у историји светског театра, највећи су били антички Грци, Шекспир, Чехов и Бекет. Али, за разлику од осталих које је поштовао (али ретко постављао на сцену), целог живота бавио се Шекспиром. У једном од интервјуа је и објаснио, на несвакидашњи начин, своју непресушну инспирацију енглеским класиком:

- Шекспира волим зато што он нема свој став. У великом броју комада чујемо ауторативан глас драматурга, који користи ту колективну форму као лични инструмент кроз који се обраћа свету. Чудесност Шекспира је у томе што је брзо могао да апсорбује утиске из живота око њега и да их изрази - изјавио је Брук тим поводом.

"Сазве Банзи је мртав", Фото-документација "Борбе"

А управо са Шекспиром и "Титус Андроникусом" коју је, иначе, назвао једном од најкрвавијих Шекспирових драма, (с Вивијан Ли и Лоренсом Оливијеом у главним улогама), посетио је Брук 1955. Београд, у оквиру велике европске турнеје. Представи је у Народном позоришту присуствовао и маршал Тито, који је после извођења редитеља и глумце позвао у своју ложу. Био је то сусрет, којег ће се и много година касније сећати славни редитељ...

На Битефу су учествовале његове представе "Сан летње ноћи" 1972. и "Племе Ик" 1976. (обе овенчане наградама), а на јубиларном, 40. Битефу појавила се његова представа "Сазве Банзи је мртав", заснована на комаду Атола Фугарда, афричког борца против апертхејда. Занимљиво је да су управо овај писац (и његово "Острво") пробудили Бруково интересовање за Африку, не само у политичком него и уметничком смислу:

- Џон Кани и Винстон Нчона кретали су се, гестикулирали и њихали тела на начин који се ретко види у британском театру. Приказали су сву физичку слободу и једноставност за којима сам трагао шездесетих година - рекао је позоришни маг.

Овај доживљај подстакао га је да са осморо својих глумаца (међу којима је била и тада 28-годишња Хелен Мирен) крене на истраживачку турнеју по земљама црног континента...

Уз то и многа друга необична искуства поделиће са читаоцима у својим мемоарима почетком новог миленијума: како је са само 20 година (1945) поставио у Бирмингену комад у сопственој режији, потом у Ковент гардену радио Штраусову оперу "Салома" (за коју је сценографију осмислио Салвадор Дали), писао је и о чувеној "Махабхарати , па и стеченој светској слави у париском театру Буф ди Нор. Волео је Брук истовремено да се бави различитим формама и жанровима у Лондону, Њујорку и Паризу, па је тако "паралелно" у САД режирао једну музичку комедију Трумана Капота и "Фауста" у Метрополитен опери, док се у граду на Сени приказивао Женеов "Балкон" и "Модерато кантабиле" са Жаном Моро и Жан-Пол Белмондом. Његов "Краљ Лир" тријумфује у театру (1963), после низа већ остварених Шекспирових комада на сцени. Тих година јавности је поручивао да само "Магбета" режирати неће! Зашто?

Фото: Принтсцреен/Јутјуб/First Run Features

Како се објашњава у једном тексту "Пари мача" због легенде која се прича: да се у свакој новој представи "Магбета" догађа нека драма - умре глумац или се деси нека друга несрећа. Зато аутор текста закључује да свако у Паризу, Лондону и Њујорку зна да је Питер Брук "сувише заљубљен у легенде да би се усудио да их демантује".

Чисто задовољство

- СВАКИХ двадесет година позориште се окреће поетици, потом опет политици. Али његова основа, његов инструмент, је игра. То је оно што обједињује све позоришне форме. Моменат игре је моменат чистог задовољства, готово дечјег. Тужно је кад аутори, глумци и редитељи изгубе из вида ову идеју о задовољству које проистиче из игре - објашњавао је у једном интервјуу славни редитељ.

Препоручујемо

Култура

0 0

ОДЛАЗАК АВАНГАРДНЕ ИКОНЕ: Преминуо Питер Брук, један од највећих светских позоришних редитеља двадесетог века

04. 07. 2022. у 06:28

Култура

0 2

ЧАРОБНИЦА ПОЗОРИШНЕ СЦЕНЕ: Изложба о Божани Јовановић, једној од наших највећих костимографкиња, у Музеју Народног позоришта

06. 06. 2022. у 15:22

Култура

0 1

АКАДЕМИК ТАБАЧКИ СВЕЧАНОМ БЕСЕДОМ ОТВАРА ФЕСТИВАЛ: Од почетка 67.Стеријиног позорја у Новом Саду дели нас само 16 дана

09. 05. 2022. у 21:01

Култура

0 0

КУСТЕНДОРФ ЈЕ И МОЈ ЖИВОТНИ КОНЦЕПТ: Омар Ел Зохаири, редитељ

08. 05. 2022. у 11:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације