СЕЋАЊЕ НА КОМПОЗИТОРА ДУШАНА РАДИЋА: Скромни творац нота за вечност

ПРОСЛАВА Дана Библиотеке САНУ и програм посвећен Васку Попи поводом стогодишњице рођења, сетиле су нас прошле недеље на још једног великана, музичког - академика и професора Душана Радића (1929-2010), чија је композиција "Опседнута ведрина" инспирисана Попиним стиховима интерпретирана овом приликом.

Фото М. Анђела

Колеге, музиколози, научни радници, теоретичари, сложни су у оцени да је Радић, неспорно, један од највећих српских композитора, али и у томе да његово разноврсно и обимно дело нити је до краја истражено, нити у довољној мери извођено, познато и на достојан начин вредновано.

- Душан Радић је један од најзначајнијих српских композитора - истиче и Горица Пилиповић, музиколог и уредница на Радију Београд, која се посебно посвећено бавила истраживањем Радићевог "филмског" опуса. - Сви ми који се бавимо историјом културе и уметности, и који проучавамо стваралаштво својих савременика, имамо и ту привилегију да их лично упознамо. Ја сам писала о различитим аспектима Радићевог опуса и сећам се дугих разговора о најразличитијим темама са тим финим, скромним, проницљивим и изузетно духовитим човеком.

Последње о чему је Пилиповићева писала био је текст за научни скуп у организацији Културног центра Новог Сада, управо о Радићевом раду на филму, често занемареном аспекту једне уистину бриљантне каријере.

- Заборавља се да је он био веома плодан аутор филмске музике током 60-их година прошлог века, када је сарађивао са нашим најбољим редитељима у филмовима свих жанрова. - наглашава Горица. - И не само нашим. Учествовао је и у неким међународним копродукцијама, од којих су најпознатији псеудо-историјски спектакли "Дуги бродови" и "Џингис-кан". Ови филмови, па и музика у њима, још увек изазивају пажњу критичара и филмофила по свету - заиста је дирљиво кад се неки гледалац у Аустралији данас сећа како је у детињству гледао "Дуге бродове" и како је на њега највећи утисак оставила управо музика. Филмски фестивал у Сопоту одужио се Радићу 2015. године организовањем изложбе везане за његове филмске партитуре, а српска култура уопште морала би да му се одужи бар извођењем неких дела која су остала неизведена, попут опере "Смрт мајке Југовића".

Фото Б. Ђорђевић

Поменуту своју скромност и духовитост, рођени је Сомборац Радић доказивао и одговарајући на питање о тој својој "холивудској каријери", будући да се његово име нашло на бар два туцета одјавних шпица, међу њима и на оној за "Сибирску леди Магбет" Анджеја Вајде. Свој холивудски успех, Радић је "објашњавао" - својим честим боравцима у Клубу књижевника, где је сусретао филмске раднике и склапао договоре са њима. Тврдио је да је тај филмски ангажман спадао у лаганије послове, јер подразумева прецизне смернице о карактеру и жељеним ефектима музике.

Осим филмских партитура, аутор је обимног, свестраног опуса са више од две стотине дела - опера, балета, оркестарске и камерне музике. Заштитни знак Душана Радића, и одлика његовог стваралаштва од самог почетка јесте склоност ка иновативности, специфичан однос према прошлости и музичком наслеђу, а његов ауторски коментар и особен, модернистички сензибилитет, препознају се у сваком сегменту - од избора тема, односа према фолклору, до писања вокално-инструменталних композиција, попут легендарне "Ћеле куле", такође, на стихове Попе.

Композиције Душана Радића извођене су на бројним фестивалима у земљи и у иностранству, а међу њима и на Југословенској музичкој трибини, која се од 1964. до 1990. године одржавала у Опатији.

Музиколог, мср Милош Маринковић, истраживач-сарадник у Музиколошком институту САНУ, на прошлогодишњем је симпозијуму посвећеном животу и делу Радића, одржао запажено предавање, а у фокусу његовог излагања је био Душан Радић као музички критичар, и то првенствено у Опатији.

- Осим што је на овом фестивалу савремене југословенске музике учествовао као композитор, Радић је опатијској Трибини приступао и као музички критичар - наводи, за "Новости", Маринковић. - У својим извештајима, које је подносио Одељењу ликовне и музичке уметности САНУ, Душан Радић оштро је критиковао поједине аспекте опатијског фестивала. Увиђајући доминацију западних авангардних тенденција на репертоару Југословенске музичке трибине, Радић је указао на проблем епигонства међу појединим музичким ствараоцима Југославије. Kако се у оквиру сопственог стваралачког рада никада није повиновао диктату времена, тако се овај свестрани музички уметник није устручавао ни да осуди политичку инструментализацију Југословенске музичке трибине. Својим критикама Душан Радић није заговарао само бескомпромисност уметничких критеријума на једном музичком фестивалу, већ је стао у општу одбрану аутономности, природног и самосвојног развоја музичке уметности и културе којој је припадао.

Препоручујемо

Култура

0 0

МАЛО МУДРОВАЊЕ О ДНЕВНИЦИМА: Излагање на промоцији књиге "Распад и рат: Дневник, 1989-1995"

21. 06. 2022. у 12:53

Култура

1 25

ГРАНИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Једногласно усвојена Декларација о границама српског језика

21. 06. 2022. у 12:46

Друштво

0 0

ПОЧЕО ПЕТРОВДАНСКИ ПОСТ: Ево како да не осетите глад - сви праве исту грешку

20. 06. 2022. у 16:46

Познати

0 0

НЕМЕРЉИВА ШТЕТА: Огласио се Чола после вести о крађи и ћерки

20. 06. 2022. у 19:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације