ЉУДИ ЋЕ САМИ СЕБЕ УНИШТИТИ: Ратови, отпад, ђубриште ствари, мисли и идеја, створене уметности - све је против човека (ФОТО)

СТВАРАЊЕ не постоји, појам те речи влада човечанством хиљадама година. Стварањем се подразумева дејство ума испуњеног објектима виђења: мишљења, гледишта, знања о виђеном.

Фото Приватна архива

А уметност подразумева дејство ума испражњеног од објеката виђења, мишљења, гледишта, знања о виђеном, а помоћу мишљења, гледишта, знања о виђеном. Уметност је укључење у енергетски ток у коме се креће травка, облутак, кап океана, зрно песка...

Овако, разговор за "Новости", отпочиње академик Тодор Стевановић (85), чија ће изложба, "Светлост линија Тодорова", тренутно постављена у Замку културе у Врњачкој Бањи, током лета кренути у обилазак Србије. Уметник који самостално излаже у земиљи и иностранству, још од 1956, делује у широком луку. Његово поље су слика, цртеж, графика, филм, керамика, мозаик, алтернативни медији, а бави се и ликовном критиком, теоријом уметности, филозофијом, књижевности.

Јединствених погледа на постојање, науку, уметност, митологују, веру, његова је појава још од самих почетака била обавијена и неком врстом енигме. Пре тачно пола века покушао је и да заустави океан! Тачније, рад се звао "Тодор зауставља Атлантски океан на крајњој тачки Данске, у месту Сораа".

Фото Приватна архива

- Свако ко то чује или прочита, добија идеју како се ја шалим, или нешто симболично говорим - каже уметник. - А у ствари, заустављајући океан, заустављам лоше мисли човечанства којима разарају наше постојање, загађују, уништавају... Отопљавају Северни и Јужни пол, због чега наилази тај океан који ће потопити човечанство. У том смислу заустављам океан. Али, о свему томе говори и моја химна, и цела моја филозофска мисао.

А "Химна Тодорова човеку - Ја сам ти", својеврсна поема, али како каже и његова аутобиографија, филозофски трактат, искристалисан вишегодишњим промишљањима, повезује људску јединку са универзумом, а уметност са науком. На питање, зашто се онда човек стално буни против универзалног поретка, Тодор одговара:

- Зато што не познаје самога себе. Требало би да открије ко је у ствари. Да је оно што у химни наводим и он - кап, травка, облутак... Са научне стране гледано човек је - честица. Честица не би то била, да не постоји талас те честице. Са уметничке стране, човек је тачка. Али човек је, не само изолована честица, тачка, него припада целом човечанству. У химни кажем да сам кап океана. Океан је непрегледна кап воде. Ја сам човек, а човек је честица човечанства. Човечанство је талас те честице. Постоји и космичко ја, које обухвата све, не може се посматрати изоловано. Космичко ја је чињеница, истина, кроз коју пролазе сва ја истовремено.

Фото Приватна архива

А шта су светлост и линија, из наслова нове изложбе, уметник тумачи:

- Када кажем ја сам светлост, то је нешто што води моју линију. Ја не копирам ствари, већ сама светлост води моју руку, моју линију. У том смислу светлост је линија Тодорова.

Како дубоко верује да је стварање вишемиленијумска заблуда човечанства, наш саговорник сматра да не постоји ни створитељ:

- Бога посматрамо као творца, јер такво мишљење влада, а нико не зна шта је Бог, верује се само да је све створио...Али, травка, облутак, кап океана... то су чињенице. Бог је гледиште о тим чињеницама, не створитељ. Када би то човек схватио не би било зала која се дешавају, па да се и припадници различитих религија у чијем је средишту Христ, међусобно убијају. Христ је најбоље представљен кроз православље, као светлост. И наши умни људи као Тесла, или Миланковић, били су вођени чињеницом да је Христ светлост, а не неки стваралац, творац. Ништа он не ствара, већ исијава себе, своју енергију, светлост. Као Сунце. Је ли Сунце творац нечега? Ако травка расте захваљујући Сунцу, ако ми постојимо захваљујући њему, то не значи да нас Сунце ствара, већ је оно енергетска маса која исијава светлост и чини оно што се зове живот.

Свој опус овај уметник наслања и на традицију српско-византијске средњовековне уметности:

- Наше фреске су велике и уметност су, за разлику од ренесансе, која је стваралаштво извесних сликара, као што је Леонардо. У химни кажем и "ја сам креч". Креч је важан у византијској фресци. Када би почињали да граде цркву, манастир, копали би рупу, у коју би стављали негашени креч. Њему треба најмање три године да одстоји, да би се разградио до своје елементарне, енергетске честице. Фреска се не би одржала без креча. Када би се осликавале цркве, наносио би се први слој малтера који садржи креч, па други, такође са кречом, да би трећи слој био боја. Онда би главни византијски сликар, геније, ишао од слике до слике, и белом бојом, која је такође креч, прелазио преко фигура, како би се "избацила" форма. И сав тај креч поново се претвара у камен. Фреска је камено стање, зато се може уништити само насилно.

И Стевановић је крајем 20. века имао једну фреску, на 107 метара платна постављеног у Кнез Михаиловој улици, у време НАТО бомбардовања.

- Она носи име "Тодор руком народа", или "Грачаница је светост Србије" - подсећа уметник. - То дело нема никакве везе са политиком, Милошевићем, то је фреска као резултат енергетског дешвања у човеку. Њега бомбардују и он псује, богоради... А шта ће друго? То је фреска емоција, а уметност је по себи емоција. Народ је свашта ту писао, цртао... Требало је да буде приказана када сам, као избор стручне комисије, представљао Србију у Венецији, али се то није десило. Одлучено је да се не прикаже. Направио сам био и кратки филм о настајању тог платна, и прво ми је фестивал документарног филма тражио да га прикажу, а када су видели о чему се ради, одустали су. И даље је у илегали. И наши и туђи, и непријатељи, сви су истог мишљења. Чини ми се да је стварно тачна та мисао да се стидимо што смо Срби. Али, ја то платно чувам, и кад-тад ћу га изложити.

Отварајући пре неколико година Тодорову изложбу "Ивер-слика", у Галерији 73, председник САНУ, Владимир Костић, приметио је да у његовом сликарству има "нечег сцијентног, неког блиског сусрета уметничке имагинације и готово астрофизичког".

- Костић је дотакао моје гледиште да је наука једнако уметност, једнако природа, јер и он изједначава науку и уметност - додаје саговорник. - Све је то исто. Уметност је друго име за природу, као и наука. Наука и уметност имају исту функцију, а то је укључивање у енергетски ток. Моју химну треба дословно схватити. Лао Це каже: "Моја мисао је веома прецизна, јасна и разумљива, али је нико не схвата. А и када би је разумели, то не би било то".

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

А о самом појму "ивер слике", додаје:

- Када вајар теше дебло, правећи од њега скулптуру, материјал који отпадне зовемо ивер. Ивер није нешто што није уметност. Напротив, то је самобитна уметност, као што је и то још неотесано дебло, заправо скулптура. Као што сам рекао не постоји стварање. Лош вајар ствара скулптуру, а добар вајар, као и добар сликар се препуштају стварима. Оно што сматрамо сликом, уметношћу, само је средство укључења у енергетски ток. Мене води моја линија, ја је не стварам. То је уметност. Стварање није уметност.

Укључивање у енергетске токове, мишљења је Стевановић, може бити спасоносно и за савременог човека, који је тренутно пред многим изазовима.

- Када човек буде упознао самога себе можемо говорити о спасу човечанства. Способност спознаје себе је укључење у енергетски ток. Ови ратови, пропадања, отпад, ђубриште ствари, ђубриште мисли и идеја, ђубриште такозване створене уметности, све је то против човека. Човек сам себе уништава. Када би требало да дам предвиђање шта ће се десити са човечанством, мислим да човек никада неће доћи до тога да спозна себе - закључује наш академик.

ПОЈЕДИНЦИ И МНОШТВО

УВЕК је било, јесте и биће да мноштво превлада над појединцима, правим уметницима и научницима - уверава нас Тодор. - Почнимо од реализма, Курбе је његова основа, а сви остали су опонашали његову идеју. Импресионизам је Клод Моне, а све остало је мноштво које то ради после њега. Ван Гог је експресиониста, остали опонашатељи. Пикасо је кубизам, за њим иду следбеници. Исто то је и данас. У свету као да је решено да се сруши идеја о уметности, да се раде перформанси, као што их ради Марина Абрамовић. И она служи као неко ко инспирише да је следе. И на нашој ликовној сцени, много је опонашања, које није ништа.

КОСМИЧКО ЈА

- ЈЕДНО од мојих јединствених гледишта је да, као што не постоји стварање, не постоји интеракција, већ само интерференција - каже академик. - Интерференција је визуелно изражена тачка, космичко ја, кроз које пролазе све тачке, свако ја. Она представља вакуум, празнину кроз коју може да се прође. Свих 29 тачака моје химне, пролазе, интерферишу, кроз тачку ја. Та интерференција појачава, смањује, или поништава енергију.

СЛИКА И СЛИКАР СУ ЈЕДНО

- НАЈВИШЕ ценим цртеж, према мом мишљењу и не треба ништа више да постоји - прича саговорник. - Цртеж је све. Али је и боја све. Она је медиј за себе. Не треба правити разлику. Када кажем ја сам сликар, онда сам и цртеж, и слика, и мозаик, и филм... Кажу, код сликара је творевина слика, уместо да слика и сликар буду једно исто. Као и гледалац, који је такође слика. Поглед између гледаоца и слике је уметност. Само кроз поглед гледаоца постоји уметничка форма. У том смислу је и сликар гледалац. Сликар види слику сликом, слика види слику - сликарем. Не постоје ствари, већ емоција која нас покреће. Е, то је укључење у енергетски ток.

Препоручујемо

Култура

0 0

ШТА ЧИНИ НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ? Сазнаћете ако погледате изложбу у Завичајном музеју у Параћину(ФОТО)

18. 06. 2022. у 17:55

Београд

0 0

МЛАДЕ ЗАНАТЛИЈЕ АЛИ СТАРОГ КОВА: Изложба матурских радова ученика школе "Техноарт" у Манаковој кући

18. 06. 2022. у 06:33

Култура

0 3

ПОВЕЗАНИ ЦРТЕЖОМ: Изложба тројице уметника у галерији огранка САНУ у Новом

18. 06. 2022. у 15:23

Култура

0 3

НИКАДА НИЈЕ ЗАБОРАВИО СРБИЈУ: Библиотека града Београда представиће изложбу о славном сценаристи и оскаровцу Стиву Тешићу

17. 06. 2022. у 15:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације