ШТА ЧИНИ НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ? Сазнаћете ако погледате изложбу у Завичајном музеју у Параћину(ФОТО)
ИЗУЗЕТНА изложба нематеријалног културног наслеђа Србије представља све елементе нематеријалног културног наслеђа који су уписани у Национални регистар тог наслеђа и у Унескову репрезентативну листу културног наслеђа човечанства, а та изложба београдског Етнографског музеја - при ком је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, од синоћ може се погледати у Завичајном музеју у Параћину.
- Национални регистар успостављен је 2012. године и његово вођење један је од најважнијих задатака Центра за нематеријално културно наслеђе Србије који је отворен при Етнографском музеју. У тај регистар се уписују обичаји, занати, традиционалне вештине, знања и веровања која су преношена са генерације на генерацију и тако су сачувана до данас. Управо ти елементи које су њихове локалне заједнице препознале као обележје свог идентитета уписани су у Национални регистар, а четири од тих 55 елемената уписана су и на Унескову репрезентативну листу. Прва је уписана породична слава 2014. године, затим традиционална народна игра коло 2017, певање уз гусле 2018. године и, као последње, злакуско лончарство 2020. године – објашњава ауторка изложбе, виши кустос Етнографског музеја, Данијела Филиповић.
Према њеним речима, циљ ове изложбе је представљање јавности свега што је до сада уписано у Регистар како би посетиоци то препознали као део сопственог наслеђа и уложили додатни напор да се оно сачува за наредне генерације.
Већ је припремљен следећи предлог из Србије за упис на Унескову листу, а како наглашава Филиповићева, у питању је – шљивовица.
- Припрема овог традиционалног пића обухвата многа знања и вештине, почев од узгоја традиционалних сорти шљиве, самог процеса печења, односно припреме ракије, до момената у којима се та ракија касније користи у животу као део славских и свадбених обичаја и наравно, лечења. Надамо се да ће наша номинација шљивовице бити позитивно окончана и да ћемо можда већ крајем ове године имати још један упис на Унескову листу – наглашава Данијела Филиповић.
Ова изложба прво је била постављена у словеначком Етнографском музеју у Љубљани, а потом у Етнографском музеју у Београду. Пре три године гостовала је у Културном центру Србије у Паризу, а од прошле године гостује по Србији. Пре Параћина, где у Завичајном музеју остаје до 17. јула, изложба је била постављена у Тршићу и у Зајечару.
Напоменимо да и параћински Завичајни музеј велику пажњу посвећује нематеријалном културном наслеђу и жели да га промовише. Тијана Пешић, кустос-етнолог, подсећа да је та установа на конкурсу Министарства културе и информисања ове године добила средства за истраживање стакларске традиције у Параћину, те ће то бити шанса да Завичајни музеј покуша да упише стакларски занат у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.
Препоручујемо
КАНДИДАТ ЗА РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂОРЂЕСКУ: Украјина је измишљена држава, биће подељена сто посто
КАНДИДАТ за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да је Украјина „измишљена држава“ коју ће поделити суседи.
30. 01. 2025. у 13:44
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај
ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис
30. 01. 2025. у 07:58
ДОНОСИ НЕСРЕЋУ УКУЋАНИМА: Верује се да једна ствар никако не сме да се стави у ковчег покојника
ВРЛО често се људи изненаде када виде обичаје у појединим деловима наше земље везано за сахране, а преносили су се са колена на колено и све до данас опстали.
02. 02. 2025. у 08:45
Коментари (0)