Култура

ДЕЛА КОЈА ОДОЛЕВАЈУ ВРЕМЕНУ: Објављено 13. коло Антологијске едиције "Десет векова српске књижевности"

Д. Богутовић

07. 06. 2022. у 09:24

У НАСТАВКУ капиталне Антологијске едиције "Десет векова српске књижевности", коју од 2010. објављује Издавачки центар Матице српске, изашло је ново 13. коло.

ДЕЛА КОЈА ОДОЛЕВАЈУ ВРЕМЕНУ: Објављено 13. коло Антологијске едиције Десет векова српске књижевности

Пред читаоцима су изабрана дела дванаест писаца: Алексе Шантића, Милана Ракића, Милете Јакшића, Симе Пандуровића, Ива Ћипика, Исака Самоковлије, Бранимира Ћосића, Станислава Кракова, Мирослава Поповића, Мирка Ковача, Светлане Велмар-Јанковић и Душана Ковачевића.

Као и претходне књиге и ове су опремљене предговором, хронологијом, библиографијом и, што је посебно вредно, раније објављеним критичким приказима из пера неоспорних ауторитета. На тај начин, едиција је истовремено окренута будућим књижевним проучаваоцима и читаоцима који воле књиге које су издржале пробу времена.

- Главна намера антологије јесте да одабере и на прикладан начин презентује миленијум српске књижевности тако што ће из сваког периода, од средњег века до данас, одабрати књиге и писце који су обележили своје време на различитим облицима српског језика, на различитим неречјима, из свих области у којима су Срби остављали књижевне трагове или то сада чине - каже, за "Новости", академик Миро Вуксановић, покретач и главни уредник едиције. - Таква сабирања су вишеструко важна за културу, науку и укупну просвећеност. У њима се види како су народни певач и приповедач први успели да скрену европску пажњу на своја достигнућа, како је српска литература настајала у манастирској и побожној тишини, а потом, кроз векове, у сагласју са напретком светске књижевности.

У антологији се сагледава моћ и раст српске књижевне и народне речи у распону од десет векова. То је, истиче саговорник, доказ цивилизацијског успона и равноправно литерарно сусретање са ученим светом. Радило се у задатим условима, увек тешким за књигу, али да нема редовних претплатника и помоћи из републичког и покрајинског буџета не би могло бити објављено досадашњих 130 књига.

ПРИРЕЂИВАЧИ И УРЕДНИЦИ

ПРИРЕЂИВАЧИ књига су књижевни историчари и критичари из неколико универзитетских центара, а уредници за различите области су: Злата Бојовић, Славко Гордић, Марија Клеут, Горан Максимовић, Томислав Јовановић, Миливој Ненин и Марко Недић.

У једном тому су песме, две драмске слике - "Под маглом" и "Хасанагиница" - и преписка Алексе Шантића, у избору Катарине Вучић, а у другом стихови Милана Ракића (приређивач Ђорђе Деспић) који је написао само педесетак песама, што је било довољно да постане незаобилазни класик. Два њихова сабрата по стиху, Милета Јакшић и Сима Пандуровић, дуго су остајали по страни, а њихове песме, приповетке и есеје, приредиле су Зорица Хаџић и Сања Париповић Крчмар. Један том чине роман "Пауци" и приповетке Ива Ћипика (у избору Горана Максимовића) и приповетке Исака Самоковлије које је одабрала Мирјана Лукић.

Бранимир Ћосић заступљен је романом "Покошено поље" и приповеткама, а Станислав Краков романом "Крила" и путописима које је издвојила Валентина Хамовић. Када је већ претило да буде заборављено, искрсло је дело Мирослава Поповића, ибеовца, захваљујући Марку Недићу који је приредио роман "Судбине" , неколико приповедака и голооточких сведочења. Своје место добио је и Мирко Ковач, чији је роман "Врата од утробе" и седам приповедака издвојио Стојан Ђорђић. Антологија би, свакако, била осиромашена да није читаних и вољених београдских књига Светлане Велмар-Јанковић. Њен роман "Лагум", збирку прича "Дорћол", као и неколико есеја одабрао је Радивоје Микић.

У два тома, у избору Љиљане Пешикан Љуштановић, објављене су драме, песме, записи и аутобиографска сећања Душана Ковачевића.

- Надамо се да догађаји у којима се свакочасно говори неће уставити често оглашавање књижевне речи. Тако је, то се већ догодило, наша и страна политичка збивања су заглушила глас писаца, али је њихов први посао да се бране, супротстављају и пишу оно што ће да остане. Писци су дужни да утичу да оно што је штетно што пре пропадне, у нама и око нас. Зато је неопходно уједињавање ранијих и савремених добрих књига - каже Вуксановић.