ГРУБИЈАН МЕКОГ СРЦА КОЈИ ПЕВА, ПЛАЧЕ, ПИШЕ ПЕСМЕ, ВОЛИ ПЕСНИКЕ: Марко Јанкетић о трострукој вези са Миком Антићем

ИЗ године у годину Марко Јанкетић сазрева као уметник и пружа игру која га тренутно сврстава међу најтраженије глумце у нашој земљи.

Фото Петар Милошевић

Одрастајући у уметничкој породици, као дете глумаца, великог Мише Јанкетића и Свјетлане Кнежевић, рано је упознао магију театра. "Висио" је у Позоришту на Теразијама и у Југословенском драмском, које је данас његово матично позориште и његова, како каже, по много чему прва кућа.

- То је моје избеглиштво и моја духовна терапија где од мојих мука побегнем у лепоту заједно са публиком. Машта је добра у позоришту и филму, али то је трен. Живот је нешто друго. Позориште је један интензивни трен у ком можете да проживите рођење, читав живот и смрт једног лика за сат-два или три колико траје представа. Али то је трен, то није живот. Позориште је најузбудљивија есенција живота. На сцени глумац уме да доживи нешто што у стварном животу нема шансе да му се догоди - каже у разговору за "ТВ новости" глумац који је са 12 година дебитовао у малом позоришту "Душко Радовић", а филмски деби имао је са 14 година у остварењу "Три палме за две битанге и рибицу". Од тада је одиграо веома захтевне и комплексне улоге, а међу последњима су озлоглашени Макс Лубурић у "Дари из Јасеновца", вољени песник Мика Антић у "Томи", поштени инспектор Мирко Павловић у "Убицама мог оца", трагични Срђан Каран у "Мочвари"...

Мухамед Хаџовић и Катарина Марковић у серији "Мочвара", Фото Firefly promo

Увек носећи у себи мудрост свог оца, Марко је спознао да "су муке универзална категорија".

- Узмите за пример мог оца који је већ са пет година остао без мајке, оца, брата, сестре. Не живимо сви лепе животе, али и када живимо лепе животе, увек има нека мука. Живот је мешавина и туге, и муке, и среће, и радости и сензација. А лепота? Лепота је обично у љубави, у истини, у катарзи, у самоспознаји. Лепота је чак и када је тешко, јер онда је лепота и у патњи. То те мало прочисти, што те лустрира. У уметности је питање лепоте питање естетике. Кад само прочитате драмске комаде или поезију Љубомира Симовића, то је већ лепота. Али та лепота је проистекла из муке, из потребе да се проговори о неком проблему, о нечему што нас тишти. Лепота је и када се препознајемо у нашем сапатништву, у нашим борбама - каже млади уметник и уз цитат из "Луче микрокозма" додаје.

- Његош има стих "У временом и бурном жилишту, човјеку је срећа непозната, права срећа, за ком вјечно трчи, он јој не зна мјере ни границе, што се више к врху славе пење, то је виши среће непријатељ, наша земља мати милиона, сина једног не мож' вјенчат срећом".

Срећа је, по мом мишљењу, неосвојива категорија. Да је срећа освојива категорија, ми бисмо живели у рају, али не живимо у рају. Ми живимо у неком паклу на земљи. Човек је незајажљив у љубави, у срећи, у моћи, у богатству, мало је људи који умеју себе да у тој скромности нађу.

"Тома", Радомир Николић, Фото А. Кујучев

Осим љубави према глуми, Михаило Јанкетић је на Марка пренео и љубав према стиховима.

- Волим поезију и неке дивне песнике. Милену Марковић, Витомира Николића, Мику Антића, Жака Превера, Шарла Бодлера, Бранка Миљковића и Радичевића, и мог друга Марка Милошевића, Едгара Алана Поа, Шекспира, Молијера, волим александринац и тај ритам који нуди поезија. Живот је ритмичан. Живот носи неке интервале. Некад је то легато, некад је стакато. Некад је рокенрол, некад је џез, некад је нека матрица нама непозната, некад позната. Живот је као музика.

Поезија се помешала са музиком и другој сезони серије "Мочвара" за коју је Милена Марковић осмислила лик певача народне музике Срђана Карана, због ког је Марко Јанкетић запевао и пред камерама.

- Милена Марковић је велика песникиња и поетска душа. Када сам завршио Академију, имао сам ту срећу да смо радили филм "Бели, бели свет", потом филм "Отаџбина", и сада серију "Мочвара". То је једно од најлепших снимања које сам имао у животу. Милена је за мене написала две песме "Платио сам и још плаћам" и "Куме мој", које сам отпевао као фолк певач. То је огромна привилегија и обавеза јер сам имао дужност да то што је за мене написала одиграм добро. Срђан Каран је све плаћао и на крају платио животом, а ја сам ближи балади "Куме мој" - истиче Јанкетић који годинама аматерски пева по кафанама.

- Одрастао сам у кафани, на најлепши начин, на романтичан начин, не на овај вулгаран начин. О кафани не причам у пежоративном смислу него у најлепшем смислу јер је кафана место где људи могу и да се побију, и да се напију, и да направе неке инциденте, али за мене је кафана место о коме су певали Тома Здравковић, Силвана Арменулић, Вида Павловић, Цуне Гојковић, Џеј, па чак и Аца Лукас и неки велики песници. Данас је кафана за људе који имају осећај и сензибилитет за кафану "она кафана", али има данашњи контекст. А у данашњем контексту кафана је место где је све прљаво. И тада је било прљаво, али је било лепо. Могао си да будеш јавна личност да плачеш и ломиш чаше, а да те нико не снима телефоном. Данас кад хоћу да плачем у кафани сви узму телефоне да сликају Марка Јанкетића како плаче. И не само мене него и Драгана Бјелогрлића и Гагу Антонијевића и Милоша Биковића и било коју јавну личност. Онда се окупљамо у неким нашим кафанама где можемо то да радимо, а тих кафана је све мање и мање.

Са Катарином Радивојевић у "Убицама мог оца", Фото Промо

Кад смо зашли у кафану, неизбежно је питање да ли ће Аци Лукасу да се испуни жеља да га у филму и серији "Кафана на Балкану" тумачи управо Марко Јанкетић.

- То ће бити. Договорио сам то. Знате, Ацу Лукаса можете да волите или не волите. Много тога код Аце Лукаса волим, нешто не волим, али он без сумње живи тај живот рокенрола и то ми је узбудљиво. На крају крајева, волим да играм негативце. Сад ће он да се смеје кад ово буде прочитао, али ја сам глумац који кад интерпретира улогу воли да је брани, заволи и разуме. Ако не разумемо улогу или човека ког тумачимо, био то фиктиван или фактиван тип, ми као глумци увек употребљавамо машту, а у тој машти морамо да волимо тог човека да бисмо могли да га интерпретирамо, да га бранимо. Такав је био случај и са Максом Лубурићем. И онда мени људи кажу "Како можеш да волиш Макса Лубурића". Морам да га заволим да бих могао да га одбраним. Морам да заволим најгорег зликовца и масовног убицу. То је један мазохизам који ми глумци доживљавамо.

Дијаметрално различита улога од ове о којој говори, али опет базирана на стварном лику је Мика Антић ког Јанкетић тумачи у филму и серији "Тома".

- Мика Антић представља за мене, у мом најранијем детињству, пре свега, друга мог тате.

Упознао сам Мику кроз приче о њиховом дружењу, па сам тек онда упознао његову поезију.

Чињеница је да су мој отац, Мика Антић, Тома Здравковић и Зоран Радмиловић били људи специфичног сензибилитета и специфичне рањивости. Волим да кажем да су то грубијани меког срца. Осетљиви људи који су своју осетљивост бранили грубошћу која је била кафана, дерт, севдах. Блиске су ми њихова поезија, глума, песма, мелодија... Драган Бјелогрлић ми је понудио улогу коју не бих никада могао да одбијам. Не личим на Мику, који је имао боксерски нос јер је био и боксер, али обожавам његову поезију. Његове приче су напуњене емотивним набојем и лепотом, а да не причамо о умешности и лепоти реченице коју је Мика знао да напише. Било ми је огромно задовољство што сам имао прилику и част да одиграм једног Мику Антића. То је створило троструку везу поезије, мог оца и Мике са мном.

"Дара из Јасеновца", Фото IMDb

А да ли и када Јанкетићеве грубост и нежност излазе на видело?

- Грубијан сам меког срца, то је мој сензибилитет. Стидљив сам човек који се стиди себе и своје ругобе, ја знам да је имам, али се стидим и своје лепоте јер је она рањива, па сам онда некад груб. Из моје слабости иде моја грубост, јер некад не могу и не умем да поднесем све то. Није то баш тако лако. Понекад умем да будем и гадан према људима, па ме мрзе, онда се једем и патим, и онда опет из тога иде лустрација и то је један зачарани круг.

И да затворимо круг и вратимо се на почетак питањем да ли је љубитељ поезије икад лепоту и муку пренео на папир, и да ли је спреман да то подели са светом?

- Пишем свашта, поезију, кратке приче, имам идеје и за сценарио, али нисам довољно вешт. Не верујем да сам довољно вешт да то буде на неком нивоу, али се надам да ћу уз помоћ људи који знају то да уобличе направити да то буде како треба. Мој Миша је писао поезију. Могу да се закунем да је фантастична, али он ми је рекао: "И кад умрем, немој никоме да показујеш ту поезију. То је моја интима". Мој тата је студирао светску и домаћу књижевност, није дипломирао, али је знао да пише веома лепо. Нисам писмен као он, нисам ни близу, али пишем из срца. Волим версификацију, међутим "бели стих" и приче ми иду много боље, али није то нешто што је вредно пажње. Тако мислим, а можда једног дана неко каже да нисам у праву.

ПОРОДИЦА ЈЕ МОЈ ИДЕАЛ

КАО у добром сценарију, мајка Свјетлана је позвала сина Марка Јанкетића баш у трену кад је одговарао да су породица и деца оно што би још желео да оствари.

- Породица је нешто што је мој идеал. Одрастао сам у великој породици и жао ми је кад људи не препознају да је породица нешто што нуди много више него што ви можете да јој дате. Млади људи беже од те одговорности. Међутим, нико не зна шта је то док не добије породицу и децу. И ја то не знам, али сам врло рад да сазнам.

У "БУНАРУ" ИГРАМ СЛАБОГ ЧОВЕКА

СА Марком Јанкетићем смо разговарали у паузи снимања шесте сезоне "Убица мог оца", а глумац нам је открио да ћемо га гледати и у драми "Бунар" по сценарију Наташе Дракулић и Игора Ђорђевића.

- "Бунар" је моја велика радост јер сам радио са Машом Нешковић која је режирала и пету сезону "Убица мог оца". Улога ми је била занимљива јер играм инфериорног човека, а не волим такве улоге, али волим изазове. Он је инфериоран и слаб у сваком смислу, и под утицајем је доминантне жене. Он запетља нешто што је иницијална каписла драме која се зове "Бунар", али то је једна линија приче и само један од драмских праваца у тој серији.

Препоручујемо

Познати

0 0

ГЛУМАЦ ОДГОВОРИО НА НАВОДЕ Истина о вези Анђелке Прпић и Марка Јанкетића: "Волим је, ни не знају да смо ми класићи!"

22. 01. 2022. у 08:51 >> 22:20

Познати

0 2

ОН ЈЕ НАЈГОРИ ГЛУМАЦ СА КОЈИМ САМ ДЕЛИО СЦЕНУ: Вук Костић проговорио о колеги и све шокирао

21. 07. 2021. у 16:17

Култура

2 10

ТАМО СУ ЧИЊЕНА НЕПОЈМЉИВА ЗВЕРСТВА: Марко Јанкетић као озлоглашени усташки заповедник у Јасеновцу - то ми је најтежа улога у каријери

20. 02. 2021. у 22:48

Култура

0 3

ИНТЕРВЈУ Марко Јанкетић: Ужаси Јасеновца нису измишљени

14. 02. 2021. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације