Култура

СТАША У МОСКВУ ВЕРУЈЕ: Млада Српкиња једини страни постдипломски студент на престижној МХТ академији

Марина ЈУНГИЋ МИЛОШЕВИЋ

23. 04. 2022. у 15:00

МЛАДА глумица Сташа Николић, коју смо заволели као тинејџерку Иву у серији "Тате", није имала времена ни да сачека да јој се слегну утисци после премијере комедије "Заљубљени Шекспир", у матичном Београдском драмском позоришту, у којој тумачи чак четири роле.

СТАША У МОСКВУ ВЕРУЈЕ: Млада Српкиња једини страни постдипломски студент на престижној МХТ академији

Журила је да се што пре врати на престижну Московску академију, где се усавршава као једини страни студент на постдипломским студијама глуме! У којој мери се Москва променила у односу на 24. фебруар, када је почела специјална операција у Украјини?

- Кад сам се вратила у Москву, приметила сам да су стране продавнице затворене и цене веће, а осим тога није се ништа променило. И пре доласка у Русију, знала сам језик, па се нисам много издвајала од њих. Руси много воле Србију и доста знају о нашој историји.

Често и забораве да сам странац и да ми је много теже, па тек кад схвате да ништа нисам разумела, почну спорије да причају са мном и да ми објашњавају неке ствари. Некада сам усамљена, често не разумем њихове шале, нисам гледала емисије, не знам ко су познати људи... Али, имамо врло сличан смисао за хумор и исту веру која нас спаја, тако да се осећам као код куће.

Ионако су је, прича нам ова рођена Нишлијка, једва пустили да дође у Београд, због строгих правила академије (у рангу Факултета драмских уметности у Београду), чија су јој врата отворена захваљујући стипендији руске амбасаде. Она јој је омогућила и да заигра на тамошњој позорници, да јој ментори буду најбољи глумци и редитељи, али и да гради каријеру у две земље.

- Чим сам се вратила у Москву, дочекале су ме вести да ћу играти главне улоге у две представе које ће радити моји професори, Валериј Маркин и Андреј Љевитски. Да немам толику подршку ментора, вероватно не бих издржала овакав темпо. Они су велики редитељи и глумци овде у Москви, тако да се не жалим. Велика ми је част радити са њима.

Ову академију је, иначе, завршио и Никита Михалков - почиње разговор, за "Новости", Сташа Николић, коју смо запазили у серијама "Војна академија", "Ургентни центар", "Бележница", "Време зла"...

Добитница је три награде, за најбољу глуму, за студента са највишим просеком, као и за најбољу дикцију. Мада је желела да буде певачица, уписала је глуму са 17 година и била прва на листи примљених кандидата.

- Стално сам певала и ишла на часове певања. Завршила сам нижу музичку школу и свирам клавир.

А онда се, на другој години студија ФДУ, како каже, заљубила у Русију.

- Освојила сам "Сребрног витеза" на фестивалу "Златни витез" у Москви, на којем глумци певају. Од тада сам се заљубила у Русију и почела да учим руски, а затим и да читам Достојевског и Чехова у оригиналу - каже наша саговорница.

Пошто је у међувремену усавршила знање руског, за Сташу процес добијања стипендије није био дуг и сложен, какав иначе јесте.

- Одмах сам добила стипендију и прошла пријемни, тако да је цео процес био брз, што се ретко дешава. Затим сам положила пријемни уживо, који је трајао око две недеље. Много личи на пријемни за ФДУ, само што има још више кандидата, тако да ми тај процес није био стран. Студирати у Русији је одувек био мој сан, а још више снимати овде. На Академији, чији су оснивачи Станиславски и један од његових најбољих ученика, Вахтангов, пријатно су изненађени мојим знањем језика. Увек ме питају да ли сви људи из Србије тако добро говоре руски - каже наша саговорница.

Објашњава нам и да студије глуме у Москви доста личе на студије код нас, али су правила строжа.

- Овде је мало теже по питању дисциплине и посвећености, зато што је и већа конкуренција. Имала сам срећу да сам на ФДУ била у класи код професорке Марије Миленковић, која је дисциплину код студената довела до савршенства и припремила нас за разне методе глуме, па тако и за руски метод. Тако да не могу рећи да сазнајем много нових ствари, више се усавршавам. Наша школа је у рангу са руском, а моја класа је чак победила са дипломском представом, прошле године, на фестивалу у Москви. Радили смо "Кавкаски круг кредом" и освојили Гран-при фестивала ВГИК, престижне филмске академије, где сам касније имала прилике да снимам студентске филмове - поносно истиче лепа глумица.

Николићева је највише одушевљена руским театром, за који каже да је гламурозан, престижан и један од најјачих у свету.

- Овде је празник када идете у позориште и они ту културу негују. Москва је град са много позоришта и на сваком кораку можете наћи назив неког театра. Овде сам више окренута филмским пројектима и много више енергије улажем у ту индустрију, пошто у Србији већ имам место у позоришту.

Млада глумица увелико ради студентске представе на руском, а објаснила нам је и зашто је тај практични део наставе врло напоран.

- Од јутра до мрака трају пробе и због језика морам да се припремам дупло дуже, док све улоге протумачим, преведем непознате речи и научим. Најлакши су ми предмети који су у покрету или певање, али све лакше ми, с временом, иде и глума. Најтежа је теорија, много се чита, много више него код нас.

Сташа нам, на крају разговора открива да планира да ради у обе државе, јер ће, како каже, једно искуство допуњавати друго.

- У преговорима сам за неколико пројеката, али бирам тренутно врло пажљиво, пошто морам и да завршим руску школу. Јако ми је напоран темпо којим живим у последње време и захтева пуно концентрације, али у свему томе ми много помаже Ивана Дедовић, мој агент у Србији, која све то уклапа, позориште, снимања и образовање. Тренутно сам у потрази и за руским агентом, како би све то било могуће и овде.

БОРШЧ ПО МОМ УКУСУ

Наша саговорница нам каже да не стиже да прошета по руској престоници, јер станује на југу Москве.

- Нисам баш близу академије, која је у самом центру града, код Вахтангов театра. Успела сам мало да обиђем Москву раније, пре студија. Апсолутно ми се допада храна, а највише ми се свиђају боршч, пељмењи, сирњики, њихове палачинке. То бих препоручила свима.

ПРИХВАТИЛИ МЕ ПУНОГ СРЦА

Сташа додаје и да су је руске колеге дивно прихватиле и да се брзо спријатељила са њима.

- Имају пуно разумевања за то што ја паралелно студирам и радим, односно, снимам и овде и у Србији. Овде је врло тешко доћи до посла, па се то много више и цени. Менталитет је сличан нашем, али има и разлике. Код њих је обавезно у затвореној просторији скинути јакне, а ако не скинете, то је велико непоштовање. Има још много правила које они поштују, а у Србији не важе.

"ЗАЉУБЉЕНИ ШЕКСПИР"

ДОЛАЗИМ 16. маја у Београд, где ћу 23. маја (када пуним 24 године) играти "Заљубљеног Шекспира" (БДП), редитељке Ане Томовић. Радићу и нову представу са великанима српске глуме. У "Заљубљеном Шекспиру" играм четири улоге, Виолу де Лесепс, протагонисткињу комада, која се прерушава у Томаса Кента и игра и Ромеа и Јулију. У то време женама је било забрањено да глуме, па осим о љубави, представа говори и о томе како се једна жена изборила да постане глумица. И публика и критика су реаговале позитивно на овај комад, који могу да гледају сви, од 7 до 77 година.