ТВ КРИТИКА: Серија "Мочвара" - Просташтво као модел јавног говора

ГЛЕДАМ други покушај "Мочваре" са својом тринаестогодишњом унуком. После двадесетак минута, она устаје и без речи одлази у другу собу. Питам је "Не гледаш?". Она одговара: "Не гледам.

Фото IMDb

А што ти гледаш?" - "Гледам сваку домаћу ТВ серију јер имам намеру да о томе пишем" - "Шта има о овоме да се пише? Све стане у три речи". Да не помињем те три речи из пристојности, спреман сам да се сложим са њом. "Напиши само то, ако већ мораш".

Заиста, понекад зажалим што не постоји таква врста критике, барем не у овим новинама, иначе бих радо послушао њен савет и истог тренутка заборавио на ову туробну и конфузну ТВ забаву. Жали-боже времена и пара. "Мочвара" није макла ни педаљ од своје иницијалне матрице, изражене у првој сезони серије о којој сам писао на овим странама: "Ово откривење друштвеног зла сложено од серије ружних слика, мучних ситуација и морбидних актера једног застрашујућег кошмара огрезлог у злочину, промискуитету, проституцији, алкохолизму, свим могућим дрогама, у безнађу и непочину продуженог колективног самоубиства. Све је овде одабрано да покаже апсурд промашене егзистенције, све у знаку копулације и општег спаривања, лишеног не сваке љубави, него сваке емоције. Овакво огледало пакла још нисмо гледали на нашим екранима: чудимо се имагинацији у којој је могло да поникне овакво цвеће зла". Ипак, "Телеком" и "Фајерфлај" су одлучили да сниме још једну сезону, а зашто питајте њих. Овај други покушај разликује се од првог само у промени спољних оквира (радња је из Новог Београда премештена у Сенту, док је драматургија полицијске истраге задржана као окосница радње) као и у изостављању "естетике одвратног" из прве сезоне, али су задржане сличне доминанте нихилизма и социјалне психопатологије. При свему томе, ни сценарио ни режија немају довољно снаге да се испетљају из овe збрке. Све се ту догађа са тешком муком, споро и натегнуто.

Досадно преко сваке мере.

Нисам читао романе ни друге књижевне саставе Милене Марковић, али ми је јасно да јој писање за телевизију не иде од руке. Она не уме да организује драматургију својих испразних прича; све је ту смушено, а продужено на непотребну дужину. Гомила такође сувишних и слабо мотивисаних ликова оптерећује радњу, не развија се и губи по растреситом ткиву наратива. Говор ових ликова саткан је од произвољно поређаних стереотипа, тзв. урбаног идиома и не преза од простаклука. Ово је важно питање. Можда "Телеком" и "Фајерфлај" мисле да је баш свакакав језик потребан у јавном говору, али је емитер, у овом случају Јавни сервис РТС, дужан да води рачуна о количини баналности и псовки у породичном "прајмтајму" и то викендом. Кад ова количина постане несносна, емитер (још тзв. државна телевизија!) дужан је да реагује према слову закона, чије му одредбе морају бити познате. Шта је Јавни сервис? Модел уличног говора? Чему служи овај бескрајни простаклук без зазора и покрића? То се односи и на режију, тј. организацију призора опсценог карактера, који су одвећ експлицитни и што је најгоре - непотребни. Не помажу ту цитати из Пушкина, Гетеа, Блејка и Аполинера, који уз то нису ни у каквој вези са радњом и делују претенциозно, као уосталом и цео овај наратив.

Режија се све време бори са простором и временом, тешко успоставља континуитет и храмље у организацији параметара. "Рад са глумцима" готово да не постоји, они немају смислене задатке и зато стално пуше, без престанка жваћу и шмрчу или се бесциљно врте по кадру. То несносно паљење и гашење цигарета не успева да испуни празан простор слике. Глумци су посебна прича. Све је ту шупље, без драмског интензитета, без боје, мириса и укуса, често и без елементарне разговетности онога што треба да се чује. Не могу да прихватим толико мумлање и фрфљање Горана Богдана у главној улози, а ни остали нису далеко. Не ради се о квалитету тонског снимка: дикција актера је нешто што ишчезава из наше вајне професионалне праксе; о томе слабо ко води рачуна. И оне три речи са почетка, важе дословно за сваки сегмент овог предузећа.

И онда исте вечери, на истом каналу, гледамо другу сезону Тикверове серије "Вавилон Берлин" која може да послужи као образац, као недостижан циљ добре и модерне ТВ серије, немачки прецизне и ефикасне, са богатом галеријом ликова. Удаљена хиљаду светлосних година од овога што нам нуди домаћи екран, та серија, ако ништа друго, одржава веру у идеатип савремене ТВ продукције.

Препоручујемо

Култура

0 1

ОГОЛИЛА САМ СЕБЕ У ЛИКУ АНЕ ГАРЧЕВИЋ: Ања Павићевић о глуми и балету, одрастању, улогама у "Мочвари" и "Имену народа"...

02. 04. 2022. у 12:00

Култура

0 0

ТВ КРИТИКА: Радничка класа иде у пакао

14. 03. 2022. у 11:45

Култура

0 2

СТРАШНЕ ТАЈНЕ МИРНОГ ВОЈВОЂАНСКОГ МЕСТА: Друга сезона "Мочваре", од вечерас на Суперстар ТВ, а од сутра на РТС 1

12. 03. 2022. у 10:52

Култура

0 0

КЛУПКО ЗМИЈА ИСПОД УГЛАЧАНОГ КАМЕНА: Друга сезона "Мочваре" представљена у Југословенској кинотеци

09. 03. 2022. у 23:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације