БИО ЈЕ СТУБ СРПСКОГ ТЕАТРА: У Београду преминуо Дејан Мијач (1934-2022), један од наших највећих позоришних редитеља 20. века

НИКАДА ништа нисам планирао, па ни сад не планирам остатак живота. Пробао сам да не радим ништа и могу вам рећи да ми добро иде. Што онда да то кварим?

Фото В. Данилов

Овако је, са смешком у углу усана, говорио Дејан Мијач поводом своје последње представе

- Чеховљевог "Вишњика" 2011. у Југословенском драмском позоришту.

Данас је после операције срца преминуо овај изузетни уметник, сјајни ерудита, каријатида југословенског и српског театра, а од прошле године и дописни члан САНУ.

Рођен је у Бијељини, 1934. у свештеничкој породици, која се брзо вратила у Ваљево. Ту је завршио основну школу и гимназију, и у јесен 1952. уписао Филозофски факултет у Београду (група за југословенску књижевност и српскохрватски језик). Следеће године положио је пријемни испит на Академији за позоришну уметност и дипломирао 1957. у класи Вјекослава Афрића. Дипломску представу "Плуг и звезде" О`Кејсија поставио је на сцену Народног позоришта у Тузли и тако добио први ангажман.

У Српском народном позоришту у Новом Саду, у ангажману је био од 1962. до 1974, када постаје доцент на предмету Позоришна режија на београдском ФДУ. На сцену СНП, током седамдесетих, са успехом поставља двадесетак комада, међу којима су легендарни Стеријини комади "Покондирена тиква" и "Џангризави муж", Нушићев "Свет" и "Ожалошћена породица", Шекспиров "Јулије Цезар" и "Веселе жене виндзорске", Чеховљев "Ујка Вања"...

Чудо у Шаргану, Фото И. Маринковић

Ради и у многим југословенским позориштима, па остају упамћене његове режије у Сомбору ("Женидба и удадба") и Београду - "Васа Железнова", "Пучина" и "Лимунација" у Југословенском драмском позоришту, "Вишњев сад" у Атељеу 212.

Почетком осамдесетих представа "Голубњача", коју је поставио према тексту Јована Радуловића, на сцену СНП-а је забрањена у Новом Саду, али је пресељена у Београд, где је одиграна чак 250 пута пред пуним гледалиштем СКЦ-а.

- По мом мишљењу је била безазлена, али је послужила да се направи велика бука - изјавио је редитељ једном за наш лист.

- То је била политичка прича. Војвођани су хтели да Ивану Стамболићу (ондашњем председнику ГК Београда, с тенденцијом да преузме ЦК) ставе јак печат национализма и оптуже га за "импорт" тих тежњи у, иначе, стабилну и срећну Војводину. Писац Јово Радуловић је тада званично радио код Стамболића као лектор у Комитету, а заправо му је писао говоре. Па је, "као", он "послан" да напише овај текст, а ја сам му као редитељ омогућио извођење...

Скакавци, Фото Д. Мишић

Осамдесете су, иначе, биле "златни век" сарадње са Југословенским драмским позориштем, на чије чело је дошао Јован Ћирилов: од праизведбе Симовићевих "Шопаловића", Стеријиних "Родољубаца", Селенићевог "Ружења народа у два дела", до "Ваљевске болнице", према "Времену смрти" Добрице Ћосића... Његовом режијом чувеног "Мрешћења шарана" Александра Поповића, 1984. је отворен Звездара театар. Сарађивао је и са Атељеом 212, Градом театром Будва, Театром "Култ", Позориштем "Бошко Буха", Народним позориштем Ниш, НП Сарајево, Београдским драмским позориштем, Казалиштем "Јазавац" у Загребу, ХНК Сплит, ХНК Ријека, Позориштем "Јоаким Вујић".

За своју последњу тестаментарну режију одабрао је Југословенско драмско позориште и Чеховљев комад "Вишњик".

Подвукао је црту у још пуној уметничкој снази и, упркос очекивањима и надањима свих оних који су га бескрајно поштовали - никад се није предомислио. Остао је и даље посвећени позоришни гледалац, долазио на "пробране" премијере, имао став о нашој друштвеној стварности, уметности, животу... Сигурно један од највећих редитеља 20. века, врсни педагог, изузетан саговорник и неприкосновен ауторитет у сваком театру и ансамблу с којим је сарађивао.

Вишњик, Фото Д. Мишић

Током једне изузетне каријере поставио је у позоришту најзначајније светске и домаће класике, бирајући разлоге, као и време и место с којег ће нешто да нам каже. Критичан према себи, свакој својој представи проналазио је ману, ипак, међу "несавршенима" једну је издвајао као најближу сопственом идеалу:

- "Покондирена тиква" 1973. Била је оно што сам у том тренутку желео. Имао сам срећу и да буде препозната као нешто добро. У њој сам истрајао и истерао оно што сам мислио да треба да се уради, упркос општевладајућем мишљењу да се Стерија тако не игра...

Целога живота режирао је Стерију, а управо "Покондирена тиква" донела му је прву од осам Стеријиних награда. Упркос слави и признањима, није волео "светлости рефлектора" ван позоришне сцене. У једном од последњих разговора, за "Новости", рекао је:

- Не само да сам усамљеник већ, практично, вук самотњак. Прија ми да будем сам са собом, тада ми је најинтересантније. Што је најважније, мени никад у животу није било досадно. Могу мирно да легнем на ледину и слушам како трава расте.

Комеморација ће бити одржана у Југословенском драмском позоришту, а време комеморације и сахране биће накнадно објављено.

ЛЕЧИЋ: КУЈУНЏИЈА СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ

- ДУБОКО ме потресла вест да Дејана Мијача више нема међу нама. Мало је рећи да је он родоначелник једног предивног и модерног позоришног израза. Не заборавите да је више од педесет представа режирао пре него што је дошао у Београд, па се онда прославио.

Један је од занатлија које зовем кујунџија: сваки милиметар сценског простора, глумачког израза, редитељског и сценографског, костимографског - били су у потпуном јединству.

Ковао је сваки елемент представе, стварао је док она не буде потпуно тачна, обојена његовим бојама. Играо сам у многим Мијачевим представама, растао као глумац у његовом крилу. Могу рећи да је отишао мој редитељ, редитељ с којим сам зидао каријеру и сазнавао дубину и лепоту овог нашег посла.

* * * * * * * *

ЕГОН САВИН:

НАЈВЕЋЕ ПОЗОРИШНО ИМЕ

- БИО је најважнија личност у мом личном и уметничком раду. Имао сам срећу да буде мој професор, уз то величанствен редитељ. За нас студенте, и узор. С много топлине и мудрости радио је посао педагога, а можда је био и највеће име које смо икад имали у позоришној режији. Необично значајан и што је открио Стерију, као нашег савременика, и тако створио велиличанствено и живо позориште. Универзналан уметник, изузетан познавалац светске драмске литературе. Његове представе су биле заиста једно славље за оне који су радили с њим, присуствовали пробама, и на крају крајева - за публику. Остаје огромна празнина. Синоним је за оно најбоље и највредније.

* * * * * * * *

ТАЊА МАНДИЋ РИГОНАТ:

НИКАД СЕ НИЈЕ ПОНАВЉАО

- ИМАЛА сам срећу да будем у класи најбољег професора режије на ФДУ, Дејана Мијача.

Велики редитељ који је обележио историју нашег позоришта. Био ми је учитељ, а то што је дао позоришној уметности кроз деценије рада је - непроцењиво. Посебно ме је фасцинирало то што се у режијама никада није понављао. Стално је трагао и био отворен за нова позоришна истраживања. Кад је напустио театар, имала сам утисак да је отишао без оне уображености да у позоришту све зна. Оно је остало и даље за њега нешто велико, неухватљиво и неистражено до краја.

* * * * * * * *

ГОРЧИН СТОЈАНОВИЋ:

ЖАНРОВСКЕ "ПРЕТУМБАЦИЈЕ"

- ПРВИ пут сам "Покондирену тикву" гледао као дете, а последњи пут већ као његов студент режије. И та представа, која је извођена четрнаест сезона, преокренула је тумачење Стерије код нас. После "Пучине" (према Нушићу), која је, такође, била жанровска "претумбација" и донела другу врсту "дрскости" у тумачењу класичних комада, доласком Јована Ћирилова у ЈДП уследила је серија Мијачевих сезона. Међу његовим најзначајнијим представама су, свакако, праизведба Симовићевог "Путујућег позоришта Шопаловић", прва верзија Стеријиних "Родољубаца", "Ружење народа у два дела" и "Лажни цар Шћепан Мали" у сјајној драматизација Слободана Стојановића. Тај континуитет у ЈДП јесте на неки начин врхунац његовог опуса.

Препоручујемо

Култура

1 4

ПРЕМИНУО ДЕЈАН МИЈАЧ: Одлазак прослављеног позоришног редитеља

05. 04. 2022. у 15:57

Друштво

0 3

ИЗБОРИ У САНУ: Нови дописни чланови Српске академије наука и уметности

04. 11. 2021. у 15:23

Култура

0 1

ДОК СЕ ИГРАШ - СЛОБОДАН СИ: Славни немачки редитељ Франц Касторф режираће следеће године представу у Београдском драмском

15. 05. 2021. у 12:19

Друштво

1 1

МИЈАЧ И МАРКОВИЋ КАНДИДАТИ ЗА САНУ: За предстојеће изборе нових чланова у Академију стигло 58 предлога, највише за уметнике

06. 02. 2021. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације