ПОГЛЕД ИСКОСА - Од интимизма до модернизма
ГАЛЕРИЈА легата у Београду у време када су државне галерије па и музеји све више полигони за експерименталну уметност и неоавангарду, представља оазу, срећан спој некадашње славе сликарства и нове уметности.
Не искључујући ниједну опцију у свом програму, под условом да је висококвалитетна, та галерија се показала као предворје за озбиљан улазак младих уметника у јавност као и за подсећање на старе величине. Између галеријске и музејске установе, са четири веће излагачке сале, Галерија легата је идеална за квалитетно представљање пре свега сликарских појава не само из наше средине. До краја марта се у тој институцији одржава изложба слика из легата сликара, професора београдске Ликовне академије и члана САНУ Недељка Гвозденовића (Мостар, 1902 - Београд, 1988). Реч је о једном од наших најистакнутијих представника међуратног и модернизма после Другог светског рата, сликару суптилне тематике чија остварења цене познаваоци. Независан од утицаја тржишта и купаца Гвозденовић је диктирао правила заинтересованима за његова дела, понекад их преправљајући и када су била купљена, после дужег времена их је позајмљивао од власника и радио још на њима. Очигледно је реч о сликару коме је пре свега било важно дело, који је живео за слику, као посвећеник.
Када је долазио у Београд француски председник Валери Жискар д'Естен је хтео да купи само његово платно, као и индијски амбасадор. Дошао је пола сата после заказаног времена, Гвозденовић му је отворио врата, рекао "Ваше време је истекло" и затворио их.
Мало сликара је код нас било тако самосвојно, па ипак, он је имао слуха и за младе и за нове појаве у уметности. Студенти су га због суптилног наступа (када је радио коректуру, обраћао се само поједином ђаку, тако да други не чују, заклањајући се шеширом) назвали маркиз а заслужан је за успех Александра Цветковића. Он је имао успешну каријеру рок басисте, наступао по немачким градовима и изгубио годину на академији. Гвозденовић га је срео на ходнику школе и оштро упитао: "Хоћете ли ви да будете музикант или сликар?", што је Цветковића тргло и вратило уметности.
Гвозденовић је уз Љубицу Цуцу Сокић најизразитији сликар поетских атмосфера и српског интимизма, који као стилска формација траје од Косте Миличевића, Малише Глишића и наших пленериста до Татјане Тање Пировић, Предрага Пеђе Тодоровића, Предрага Пеђе Милошевића и других истакнутих млађих мајстора. То је једна од најређих и најфинијих стилских особености које се могу неговати у ово глуво и глупо доба опште техноманијакалности, рекламократије, идеолошких лажи, вулгарног и варварског обожавања роботике, генетике, дигиталне слике и премоћи визуелног над ликовним.
Интимизам, посебно Гвозденовићев, вид је успостављања превласти чисте ликовности над другим појавама, што је било напуштено у модерни са појавом поп арта, хиперреализма и концептуализма.
ЖЕСТОК ОДГОВОР СЛОВАЧКЕ НА ПОТЕЗ ЗЕЛЕНСКОГ: Хитно се огласио Фицо, спрема драстичну меру за Украјинце (ВИДЕО)
ПРЕМИЈЕР Словачке Роберт Фицо запретио је вечерас да је његова странка Смер-СД ("Смер — социјалдемократија“) спремна да подржи смањење помоћи Украјинцима који се налазе на територији Словачке као одговор на обуставу транзита гаса од стране Кијева.
02. 01. 2025. у 18:26
ПУТИН СПРЕМАН ЗА НОВИ РАТ? Тајни документи откривају детаљан списак мета
РУСКА војска припремила је детаљан списак циљева за потенцијални рат с Јапаном и Јужном Корејом који укључује нуклеарне електране и другу цивилну инфраструктуру, према тајним досијеима из 2013. и 2014. године, у које је имао увид "Financial Times".
02. 01. 2025. у 19:42
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)