ВЕЛИКИ СЕ ПРЕПОЗНАЈУ ПО СТРАСТИ: Ана Томовић, редитељ

СА ореолом великог филмског хита, синоћ је "ушетао" на сцену Београдског драмског "Заљубљени Шекспир": по сценарију Марка Нормана и Тома Стопарда настао је истоимени драмски комад, а уместо Џозефа Фајнса и Гвинет Палтроу београдска публика добила је своје јунаке у "лику" младог Луке Грбића и Сташе Николић. Иако прослављени наслов није био њен избор, редитељка Ана Томовић се, на крају, и сама - заљубила.

Фото З. Јовановић

- Био је то предлог управника Југа Радивојевића и, морам признати, у први мах ми је чудно зазвучао. Како сам дубље улазила у целу причу, све више сам се заљубљивала у комад, односно сценарио адаптиран за позориште. А то јесте прича о позоришту и његовој суштини: све време гледамо како настаје једна представа и оно што се дешава иза сцене. И све муке младог, неафирмисаног писца који се тек пробија. Не само да још није добио своје заслужено место него, буквално, нема шта да једе. Шекспир је гладан, без инспирације. Њему ће се током ове приче десити љубав, трансформација и тренутак велике славе.

И све на путу до "неизбежне катастрофе"?

- Комад говори о позоришту, његовој алхемији, магији. Као што каже један лик: "Природно стање јесте стање непремостивих препрека на путу до неизбежне катастрофе. Човек у овој фази не треба да очекује рукопис. То је тек једна потешкоћа којој се треба радовати, јер на крају све испадне добро. Како? Не знам, то је магија". У суштини јесте тако. Током проба се сусрећемо са низом непремостивих препрека, на путу до "неизбежне катастрофе" и сусрета са судом публике. На крају се некако "деси" представа и алхемија између гледалаца и глумаца.

Колико се драмски комад разликује од филмског сценарија?

- Веома мало. Све што је у филму, то је и у комаду. Додуше сажето, нема неких споредних ликова, али је основна линија ту: љубавна прича, прича о позоришној трупи, о значајним историјским ликовима тога доба. Од свих података који су били доступни, направљен је сценарио и све је историјски тачно. Наравно, сценарио се игра с прошлошћу и будућношћу, па је у њему свега помало - и оних Шекспирових комада које ће тек написати. Реч је, заправо, о једној позоришној травестији: играмо се с оним што је илузија, прерушавамо се и трансформишемо.

Каквог ће Шекспира упознати публика?

- Видећемо једног веома шарматног, али ужасно несигурног Шекспира који је на рубу егзистенције, пропасти, без икаковог надахнућа. Шекспира, који се труди да досегне свог великог узора и пријатеља, вршњака Марлоа који је у том тренутку афирмисан писац с великим насловима. За то време, Шекспир као да лута и не зна за шта да се ухвати...

Постоји мит о томе да је, заправо, више аутора писало његова дела (као и да нису аутентична), па ћемо имати референцу и на то. Видећемо како му Марло "баца" заплет, како говори шта је добро а шта не, на неки начин га усмерава и, наравно, све оно што му се у животу дешава. А, пре свега, видећемо величину која још није величина. Његова слава се слути, ипак, у тренутку кад се прича покреће он је на самом дну. И то је добра почетна позиција за раст, развој и цео заплет.

Неки уметници су на почетку на дну, неки ту и остану... Шта разликује човека који ће се "одлепити" и стићи до врха?

- Такви се препознају по страсти. Она је, чини ми се, та која разликује људе. Ствари су изнутра нужне, стварање је нешто без чега се не може. Као у сваком уметничком послу - жеља, упорност, осећај да нема другог избора - оно је од чега настају велике ствари и уметници.

Двоје младих и недовољно познатих глумаца игра главне јунаке?

- Већ дуже их посматрам, с Луком Грбићем већ сам радила на представи "Син". Сташу Николић знам с факултета и пратим њен рад и развој, мислим да је фантастична глумица.

Обоје су стипендисти Београдског драмског, али би били мој први избор и без тога. Двоје сјајних, младих глумаца са којима сам дивно радила и који су, чини ми се, успели да створе сценску хемију и врло захтевне улоге изнесу на суверен начин.

Поменули смо "Сина", једну од најзначајнијих представа Атељеа 212 на актуелном репертоару. Како редитељ препознаје комад који постане позоришни штих?

- Избор наслова је дуготрајан, нимало лак процес. То што радим мора суштински, дубоко да ме се тиче. Тема, питања која се отварају и која стално себи постављамо. У случају "Заљубљеног Шекспира" дотакла су ону "најсуштинскију" љубав у мени. А то је љубав и страст према позоришту, разлог што уживам у свом послу, што се с радошћу будим сваки дан и долазим на пробу. Драго ми је да из комада у комад стварам, у ствари, неке интимне приче које и о себи причам...

Мало ко, стицајем околности, има такво уметничко, породично окружење као ви. Сестра Борка је глумица, супруг Вук редитељ, а свекар - Ршум. Долазе ли на ваше пробе?

- Не долазе у последње време. Раније сам доста сарађивала с Вуком, сад су се промениле околности. Управо је завршио снимање другог филма. У нашој кући је предивна атмосфера, веома се добро разумемо. То ми и омогућава да без гриже савести могу да се потпуно посветим свом послу до краја. Имам велику подршку породице и то ми много значи.

Када се каже Ршум, обично се прво помисли на песника, а он је и позоришни човек који је дуго био на челу "Бухе". Јесте ли и од њега учили?

- Ршум је извршио огроман утицај на нашу генерацију и стварно ми је, и као уметник и као човек, изузетно значајан. Чак је недавно написао комад за мене, зове се "Пеликан у пустињи" коју ћу тек режирати. Реч је о дивној библијској љубавној причи о Соломону и Ависаги. Рад на том тексту биће директна веза између нас и на сцени.

Да ли сте икада ангажовали сестру глумицу?

- Јесам, у представи "Краљ комедије". Она је веома укључена у све што радим и обрнуто.

Међутим, као јако младе смо се договориле да ћемо независно градити своје каријере, па тако нисмо оптерећене. Желимо више да као савезници, пријатељи и сестре учествујемо једна другој у раду. Али, свака има своју путању.

Јесте ли Вук и ви, као један од успешних парова, често "укрштали" уметничке путеве?

- Како да не. То се раније дешавало готово на свакој мојој представи, као и у креирању филма "Ничије дете". Увек упућени у оно што онај други ради, први критичари и саветници.

Фото З. Јовановић

Као члан УО Београдског драмског, утичете на избор комада у овом, некада и формално званом Савременом позоришту?

- Савремено позориште видим, пре свега, кроз савремену режију. Без обзира на избор текстова, одлично је што БДП доводи толико значајних редитеља. Гости мењају позоришну климу у Београду и доносе сасвим нови дах нашем културном животу. То је оно што даје печат представама, оно што се препознаје и води кућу напред.

Да ли је БДП постало "редитељско позориште"?

- Рекла бих да, али само у позитивном смислу. Мислим да је глумцима узбудљиво да раде с најразличитијим редитељима из региона и света. Такво искуство за њих може само да значи напредак, и глумачки и људски. Драгоцени су сусрети с другачијим виђењима и естетикама, овде се осећа једна позитиво узаврела атмосфера. Између осталог, и због великог броја младих глумаца који су постали стуб куће. Изузетно су предани и посвећени раду. Њихова страст оживљава запостављену позоришну атмосферу у Србији - због короне, опште немаштине, па и чињенице да су серије потпуно преузеле примат. Наша велика подела направљена је на великом ентузијазму и "мишићима". Ансамбл представе данас је постао подвиг.

А САДА - СЛЕДИ МИЛЕР

КОПРОДУЦЕНТ ове представе је некадашња скијашка звезда Јуриј Франко, а прва реприза је вечерас на Великој сцени "Оливера и Раде Марковић" БДП.

Играју Лука Грбић, Стојан Ђорђевић, Андреј Шепетковски, Милош Петровић Тројпец, Станислава Николић, Паулина Манов, Драгана Варагић, Марко Гверо, Александар Радојичић, Александар Алач, Марко Тодоровић, Љубомир Булајић, Амар Ћоровић, Зоран Ђорђевић, Александар Јовановић, Стефан Радоњић, Никола Малбаша и Милош Лазаров.

Иначе, наша саговорница већ пакује кофере за Подгорицу: у Црногорском народном позоришту поставиће на сцену "Лов на вештице" Артура Милера.

Препоручујемо

Култура

0 1

СВИ СМО ДАНАС СТЕРИЈИНЕ ФЕМЕ: Редитељка Исидора Гонцић поводом премијере "Фемкања" Јордана Цветановића на сцени Театра "Вук"

26. 03. 2022. у 11:00

Култура

0 1

ЦЕЛА ПЛАНЕТА НА ОШТРИЦИ ЖИЛЕТА: Редитељка Ивана Вујић уочи премијере "Иранске конференције" у Народном позоришту

08. 03. 2022. у 10:38

Култура

0 0

ГЛУМИЦА МОНИКА НАПО: Са Вудијем и Бенињијем било као у сну

05. 03. 2022. у 12:19

Култура

12 0

НОВА ТЕМА ИЗ ПЕРА МИРЈАНЕ БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Јелена Бајић Јочић, креаторка и редитељка серије "Азбука нашег живота", најављује другу сезону

12. 02. 2022. у 10:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације